Policijski glasnik

«/

БРОЈ 2

даде још много дотеривати и поправљати, па, ако би се и то учинило, да опет не би довео до исцрпиог објашњења у пигању о сведоковој подобности познавања, које би објашњење задовољавало са свим. Али би такав опит помогао у суђењу о сведоцима, дао би нам као рееултат нешто, по чему бисмо могли бар одлучити који заслужује внше вере од два сведока, чији су искази диаметрално противни, или констатовати, да ли се може или не може веровати једном једином сведоку, од чијег казивања зависи живот или смрт оптуженога. (Свршиће се).

П01ИЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општински послови. § 4. Полициске уредбе гласи: »Оаштиндки суд, вршеКи иолициску и судску меопу власт, извиђа и изриче казне о свима истуиима, изложеним у трсКој части закона кривичног." Према овој законској одредби, дакле, општ. судови, сем суда општине града Београда, који је нарочитом законском одредбом изузет, — извиђају и суде и по приватним тужбама и по званичној својој дужности сва дела кривично иступне природе, која долазе у III част кривичиог законика. Да би одговорили своме задатку, циљу и позиву, ми ћемо у нашем листу у будуКе норед образаца нресуда донетих у грађанским нарницама, доносити и разна извиђања и пресуде по овим истунним делима. Ово чинимо у тој намери, да онштинске писаре упутимо на правилан рад, и да код општинске власти и у овоме правцу уведемо правилну и једнообразтгу радњу, што је неопходпо потребно и без чега не може бити рада и законске правилности, а коју захтева не само потреба државна, но и оних, који са властима у опште имају посла. Општинским писарима обраћамо пажњу, да рад наш у овоме правцу прате, од чега ће имати корнсти, а послужиће тиме и својој општини у којој служе и грађанима, који од оптптинске власти траже своја права и заштиту. I , 0 иступима због непослушиости нремп нолициским наредбама §. 7. крив. аакона. Рађено у суду општине ваљевске, 7. јануара 1897. године у Ваљеву. Мнтар Пејић, овд. трговац, наслагао је пред своју кућу на улици .једну велику количину цигље и песка. Како је у овој улици велики саобр^ћај а он грађевину диже унутра у авлији, то сам га звао у општинску судницу да му саопштим, да овај материјал дигне са лица улице и у авлију унесе. Позив је примио, као што се из овога приложеног рецеписа види, да предстане суду јопг јуче у 9 часова пре Подпе, но он иије се хтео одазвати. Зато достављам ово суду са молбом да га за непослушност казии. Т. Петровић, кмет. На иолеђипи Бр. 50. Нозвати одмах оптуженог и узети га на одговор, према овоме реФерату г. Петровића. 7. јануара 1897. год. Кредсед. суда Ваљево. Н. Н. Рађено у суду онштине ваљевске, 8. јануара 1897. год. Саслушање : но кривици Митра Пејића, трговца овд. због недоласка на позив власти. Митар Пејић, трг. овд., коме је 42 годние, упитан заштО пије дошао општ. суду на позив кмета г. Петровића, који га је звао суду, он изјави: Доиста сам позив примио, но на исти нисам могао доћи јер сам имао важан посао, који ми иије дозволио да дођем. Митар Пејић с. р. Оверава Деловођа Н. II. Кмег Н. Н.

11

Пресуда Разлози: Оитужени Пејић признаје да је иозив примио, и да се на исти није одазвао, изговарајући се својим. прешним приватним нословима. Ова одбрана не може се од стране суда узети у призрење, јер не садржи у себи оних разлога, које закон за оиравдање тражи. Оваким поступком својим, Пејић је учинио кривицу, која се казни по § 327. тач. 1. крив. закона. Зато суд на основу тога законског прониса с погледом на § 15. и 16. полиц. уредбе и чл. 87. а закона о таксама Пресуђује: Да се оптужени Митар Пејић, за ово дело казн-и са иет даиа затвора о своме трошку; да плати 2 динара у таксеним маркама таксе за ово дело иступне природе. Таксу прилепити и прописно је уништити. Пресуда је одмах извршна, за до је извршити. Саопштити ово оптуженом Митру. (Нумера и датум) (Потпис председ. и судије). Саопштена ми је ова пресуда и молим суд да ми казну затвора замени новчаном казном. (Датум) Митар Пејић с. р. Решено : Са обзиром на ту околност, што је осуђени Митар до сада био доброг владања и понашања, и што му је ова погрешка прва, то суд општински одазивајући се његовој молби, с погледом на § 315. и 318. крив. закова Решава: Да му се казна затвора замени новчано и то рачунајући ' сваки даи затвора са по три динара. Према томе, има се од њега наплатити иа име казне, иетнаест динара. Саопштити му и паплату одмах извртпити, новац унети у општ. касу. (Датум и потпис делопође)' Потниси кметова. ПРАЗН0БЕР0ТБ0 3. Врачаи>с и бацањс карата. (нАСТАВАк) Једна од многих нразноверица, које могу да криминалисту наједе и одведу погрешним путем, јесте »откривање® злочинца празноверским средствима. Да ли је народно образовање коракнуло у напред или је заостало, то као да је са свим споредна ствар; у ирорицање, бацање карата и сличне враџбине верује се свуда, у свима земљама и готово у свима сталежима. Ја сам имао прилике видети таквих случајева у врло високим круговима. Свакц од нас добијао је у својој пракси пријава, у којима се с необјашњивом поузданошћу указује на нонеку личност као учиниоца. Кад оштећеног узмемо на саслушање, поуздаиост се још више увећа, али стварни докази не могу да се изпесу. Иследник напослетку дође до уверења, да оштећени неке податке или неће или не може да покаже, али да ипак има извесних разлога, што означену особу за учиниоца сматра. На основу те сумње оштећенога води се сад истрага, врше саслушавања, па можда и хапшења, док се напослетку не увиди да је сумњичење неосновано. У већини таквих случајева сва је сумња падала на извесну личност с тога, тнто ју је нека стара врачара обележила као учиниоца. Дешава се и обратно, да се личност, на коју се носумња, брани свом снагом као невина само за то, што она по речма какве бабе није учинилац. Ја сам имао једном да водим истрагу по једпој великој покрађи, које је жртва била једна млада, образована аристократкиња. Беше јој покраден цео њен скупоцени накит. Све околности говориле су против њеног младог слуге, кога пре кратког времена беше узела у службу; али грофица је тако енергичнр бранила његову невиност, да сам ја био дошао до уверења, да она с тим слугом стоји у блиским односима. Њен исказ учинио је толико, да је слуга дуже времена остао. у слободи а ухапшен је тек онда, кад је већи део украдених ствари продао. Дама ми је тада признала, да јој је једна »чувена® врачара бацала карте и казала јој да крадљивац није укућанин, но да је дошао с поља. На послетку истрагом се

11ОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК