Policijski glasnik

12

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНПК

БРОЈ 2

сазнало, да је та врачара била слугина тетка, и да је он својој госпођи нрепоручио ту Питију. Начин, како се ова врачања врше, доста је разнолик, ма да ствар има*један исти исход. Личност, која врача, обично тражи неку ствар, коју је лопов без сумње додирнуо, н. пр. кесу, из које је новац. извадио, орман, ко.ји је обио, а по невољи и кључаницу, коју је морао да додирне. Тај предмет тачно разгледа и са извесним тајанственим Формалностима ставља разна питања, а за тим изрекне своје мишљење. Наравно да је ово опште: неки сусед, неки члан породнце, неки укућанин, неки странац, неки тобожњи пријатељ. За тим се чине још неке опште напомене, па кад онај што је тражио савета, све то допуни још својим мислима, добије одређену представу о учиниоцу, довољно одређену, да залуди све власти, које се том стварју баве и да почини тушта и тма несрећа. Други један начин врачања врши се с помоћу једног апарата, о коме др. Влислоцки вели (»Уоп луапс1егпс1еп ХЈ^еипегуо1ке <( ), да је он пређе био у употреби код ердељских скитачких Цигана. Тај апарат врло је раширен и разно се употребљава. Та справа састоји се из једног малог ормана, који на једној страни има са свим малу рупу, док се међу тим с друге стране кроз другу рупицу пушта толико светлости, колико кад сопственик тог чудотворног орманчића налази за потребно. Преко пута од рупе, на коју се гледа, намештено је мало огледало, али је тако нагнуто у угао, да гледалац не може у њему видети своје око, већ да мора видети једну справу која је намештена на другој страни. Та справа састоји се из једног ваљка, једне лепезе или потискивача, на коме је намештено више слика, н. пр. млад човек, стар човек, стара жена, девојчица, а понегде и ђаво. Сад врачар позове лице, које од њега тражи савета, да кроз рупицу види особу, која га је покрала, и чим ово метне око на рупицу, он пусти у орман слабачку светлост, па онда с помоћу ваљка, лепезе, потискивача и т. д. истакне ону слику, која му се за дани случај чини најподеснија, (дакле н. пр. стару жену). Та слика падне косо на огледало а са овога у истом реФлексионом углу на рупицу, и гледалац је с највећим ужасом угледа. Наравно да је и слика сама по себи нејасна, осветљење је такође рђаво, напослетку на оставља се ни много времена, а доста мора допринети и гледаочева моћ уображења. И тако пред гледаочевим очима створи се слика особе, на коју обманути иначе сумња, он изда за савет добру награду, а за тим иде право ка властима, које кињи с чврстим уверењем, да је покрађу извршила личност, коју је он у орману видео. Наравно да не казује, како је то дознао, јер се гатар за то већ постарао претњама и заплашивањем. Има још један апарат, који, колико ми је познато, употребљавају само Цигани и то врло често. То је један широк, танак дрвен обруч (као обод на ситу), на коме је с једне стране разапета животињска кожа. Дрво тог обруча мора да је под извесним погодбама одсечено, кожа мора бити од какве животиње, која је у извесно време украдена. На тој ншвотињској кожи нацртано је више потеза обично 9 или 18, или 7, 14 до 21. Кад се сад стави какво питање, Циганка баци на разапету животињску кожу толико татулиног семена колико има потеза на кожи, а за тим говорећи извесне речи удара чекићем или дрветбм у дрвени оквир толико пута, колико зрна има на кожи. Услед тих удара кожа се таласа, те зрна врло живо скачу. Сама збирања за време ударања имају неког значаја, али меродаван је положај, који су зрна иза последњег удара заузела према потезима. По том збиЈзању зрна дко нотеза одговара се на постављено питање. Тај добош употребљава се доста пута за љубавна питања, кад се н. пр. хоће да зна, да ли ће 'неко предузеће испасти за руком, али у главном он служи за проналазак лопова. У том погледу апарат ужива ос.обит углед. Пре извесног броја година пријави ми се за неколико дана огроман број покрађа. Већина тих: покрађа била је извршена одавно и оне или не беху у своје време никако пријављене власти или ако је која била пријављена, није се могло никако одредити ко би могао бити учинилац. Све те многобројне пријаве слагале су се у томе, што се учинилац означавао с пуном поузданошћу, али за то се нису могли навести никакви одређени или убедљиви разлози, за што [

је баш овај или онај извршио ту и ту већ заборављену покрађу. Кад ми је једнога дана дошла једна стара сељанка и пријавила ми знатну покрађу новаца, која је извршена пре тридесет година, означивши као учиниоца свог рођеиог брата. с којим је дотле врло лепо живела, који је био угледан, ноштен човек, и у то време председник општински, мени се ствар учини сувише шарена, 'те старицу узмем на озбиљно саслушање и дознам, да је пре кратког времена у њиховој околини била нека »чувена® Циганчура, која је својим чаробним добошем чуда правила и свет је јурио к њој као луд. Она је казала номенутој жени, да јој је новац украо неки блиски сродник, који заузима »висок положај.« Пошто та жена није имала никаквог другог сродника на високом положају, то је морао страдати њен брат, сиромах председник општински. Поведеном истрагом доказало се, да су се све тадашње пријаве покрађа осиивале на Циганчурином чаробном добошу. Да пријаве нису биле тако учестане, што је већ падало у очи, ко зна коликв" би се несрећа створило и колико би излишног рада било. Овоме чаробном добошу у неколико је слично у Немачкој наследно сито (»ЕгћвГећ«), то јесг сито које се наследи. Оно се употребљава на разне начине за проналазак лопова. Један је начин што се у то сито баца боб, и то ако је могућно да је исти краден, и сваки пут кад се које зрно баци, спомене се које име. Ако боб искочи, онда је опај, чије је име споменуто, невин, а ако боб остане у ситу, онда је лопов нађен. Други је начин што се наслеђено сито обеси на један угао наслеђеног стола, на једну наслеђену зделу ^све наслеђено од оца и деде) па се онда изговарају поједина имена. Чим се сито покрене, зна се ко је лопов. Али од највећег значаја у врачању је бацање карата, начин, да се сазна оио што је непознато. Ова врста врачања је најраширенија и датира се откад и карте. У чоВечјој природи има нешго што човека гони да дигне вео и загледа се у будућност. Али има и лукавих и иесавесних људи, који умеју да уходе прилике своје сабраће, да оно што чују доведу у везу с оним што психолошким путем назру, па онда све то за богату награду изнесу као пророштво. И тако је у сва времена било чувених врачара, које су бацале карте и погодиле многе ствари срца, разбуктеле по који рат, више дипломатских ствари покренуле и доста криминалиста за нос вукле. Нас интересује само последње. Оштећени иде најпре ка врачари, а за тим к властима, ако ове нису дотле кривца пронашле. Он тврди као поуздано да је та и та личност учинилац и власт, која се'да лако завести, полази лажним трагом а слази с правог. Ако ме питате за савет, шта треба радити, па да се такве заблуде отклоне, ја бих вам препоручио просто правило, које је увек и у свако доба сваки правник иследник употребљавао: да се свагда и свом снагом тражи доказа за што се на дотично лице сумња. Чините ли то увек и без изузетка, свагда ћете у случајевима, као што су ови, што их напред поменусмо, увидети, да је осиовица тужиочевог тврђења имагинарна, па ћете доста пута изнудити признање, да је тако казала нека бабетина, што баца карте. Било би излишцо, кад би овде износили теорију развића бацања карата, пошто је оно напредовало према времену и месту —• свака врачара има свој особени начин бацања карата и тумачења њихних положаја — али пада у очи то, да се свуда и увек значење појђдиних карата подудара. Тако кад се 'за женску бацају карте, увек главну улогу игра дама-херц, а за мушке иуб-херц. Пик-ас означава иаду, а дама-каро лажну пријатељицу. За наш циљ има мало карата од значаја. Они, који би се за значење нојединих карата и вештину њихног бацања интересовали, нека узму и проуче књигу »Вештина бацања карата, (( која је пре кратког времена угледала света. Да видите само колико се може иследник иомоћи кад му је ови вештина позната. Једном ми дође једна покрадена, врло образована женска. Кад сам јој ја на завршетку саслушања рекао, да је врло слаба нада, да ће се лопов пронаћи, она ми рече: »А ја сам дошла овамо с иајвећом надом! (< Тек то ме учини пажљивим, те јој рекох: Дакле седмица-херц је била озго? (Седмица-херц = добре новости, ако дође озго). Замуцкујући рече упитана: „А откуд ви то знате, да сам ја...? (Свршиће се).