Policijski glasnik

Г.11 ПОЛИЈДИЈСКИ ГЛЛСИИК Г.ј'()Л 8

Дарои мало умири, а за то време комисар у себи прошапуће: Ха, угурсузе, сад сам уверен о теби. При свем том Дарону се не свиди, да продужи даље разговор, па како је председник звонио да се мир поврати, и он сам рече по два три пута тихим гласом : »пст С( , уз то тако машући руком да је то било довољно сведочанство, колико му је врло стало за тим да чује шта се говори. Трећи дан био је одређен за читање тужбеног писма, одбране, и пресуде. Гестрал је дошао мало доцније, и намести ' се тако, како ће моћи све видети а да њега нико не види. Ова смотреност није била излишна, јер Дарон као да је тражио свога јучерашњег суседа, погледао је неколико пута неспокојно око себе. Тужбено писмо било је врло вешто иаписано. У њему је говорник одмах одбацио сведочбе о добром владању Исидоровом пре но што је окривљен. С изјашњењем докторовим и комисаровим, макар да му није било тако лако, утврђивао је да ма какву важност да им благонаклоност људска може дати, опет ти извештаји нису довољни да оправдају оптуженог, јер немају никаквог савршеног ни убедног доказа, који је судији од преке потребе. Највише је полагао на околност што је жена убијена баш поред мужа, а овај нити се пробудио том ириликом, нити је рањен. За тим на то што је оптужени тек у 6 сати у јутру, три сата од ирилике после учињеног убиства, као што и сам признаје, отишао комисару да му се исиоведи како је радио као месечњак. Тај комисар, изненађен овом походом, можда није ствар схватио, као што треба. За лекара је иапоменуо да он, придржавајући се науке, која је врло често заљубљена у теорије и хипотезе, показао се сувише трпљив и благ овом приликом, јер који би непристрастан човек и могао веровати таквој гатки и измишљотини. Зашто није одмах отишао комисару, већ после три сата размишљања? Зар онај, који доиста није крив, може остати тако дуго у тој укочености ? Зар ие вове он одмах у номоћ, не пали свећу, и не диже ларму? Ако човек узме ове разлоге у призрење, Исидор иије ништа друго био но лукав зликовац, који је ово злочинство учинио, добро се напред промисливши. На нослетку закључи државни месгозаступник, да место, време, самоћа и оруђе којим је злочипство учињено, све довољно сведочи противу њега. И по томе је захтевао да се на окривљенога баци сва сила закона. Бранилац Исидоров започне своју одбрану, иолажући највише на добро владање Исидорово пре ио што је оптужен. Не прелази се за један сат, говораше он, од примерног владања на гнусно злочинство. За тим стане редом обарати наводе државиог пристава. На ино му се није могло, но је признао да никаквог стварног доказа није било у одбрану Исидорову, али се позивао у овој тајанственој ствари па дубоку узбуђеност, која је одмах при иочетку ислеђења обузимала све духове, и на оиу свету правичност, која налаже судијама да врло добро пазе, да ли ће изрећи, да је оптужени крив онда, кад се ма и најмања сумња о томе заметне. Кад запитају Исидора »има ли још што да наведе за своје правдање (( , устане, дигне руку, и са сузним очима викне: »Заклињем се живим Богом, да сам истину казао, и да нисам учинио злочинство за које ме криве. к У томе тренутку гледао је Гестрал Дарона. Овај беше блед као смрт и брисаше крупан зној с чела. Поротници се уклоне да реше, и после по сата врате се с решењем: да оптужени није крив. —• Господине, рече нредседник Исидору, ви се опет враћате у друшто, после страховите борбс. Премда. се врло чудне околности стичу, које вас оптужују, опет су судије веровале вашем првом узбуђењу, ведрини погледа, и искрености вашега гласа. Истини није могуће дуго противречити, она се сама намеће и изненађује убеђење, а по нашем мишљењу показала се она довољно у вашем владању, речима, и на лицу. Оплакујте, господине, у средини вашег поштовања и сажаљења, несрећу која вас је постигла, и жену што сте изгубили. А што се тиче правога убице, он ма где да је, њега ће прст Божији показати нравди људској. Ово је неколико речи председникових добро дошло да се после изречеиог решења олакшају срца од неког заосталог страха. Ученици полете своме старом другу, н понесу га у тријумфу готово онесвешћена из суднице на чист ваздух и слободу. Што се осталих тиче, како је било већ касно, разиђу се домовима. Дарон, блед као крпа, са страховитим погледом

праћаше Исидора, за тим се', посрћући полако, са свога места дигне, но пре него што ће изаћи окрене се, спази на три корака Гестрала, који га мирио проматраше, обори очи, задршће, и у забуни ноздрави комисара. Овај му смешећи се прими поздрав с највећом нристојпошћу. (Свршиће се).

ПОП САНДА ХУМОРЕСЦ^А ИЗ РТАШ^ОГ ^ИВОТА Мото: Ко за туђом вупом пође, Сам остршкен кући дође... Народна иословица. I. Нисте живели у паланци каквој, у унутрашњости ? Наравно, ви онда и не знате, какав је то живот. Ио крововима попала прашина, коју киша спира, по широким, некалдрмисаним улицама таложи се блато, а по барицама нред кућерцима играју дечурлија и пловчићи. Све је исто, све је познато и старинско, почевши од општинског о-ењера, па до болте Јеврема болтаџије. Ништа не ремети утврђени ред, чак и кад се међу собом поједини грађаии разговарају говоре исте, давно познате шале и вицеве. Маца, жена кривога Паје, поштарског суруџије Бог те пита који пут оговара отрцану јопну Јулке Миладина, среског практиканта, а Станка копдуктерова но хиљадити пут извирује кроз прозор и уздише жељна да види углађеног и намођеног апотекарског помоћника Франца, који јој из потаје, крадом, поклања пулФер и иомаду и водицу за зубе. Тај исти Франц давно је раскрстио са својом народношћу и данас је толики Србин да увек, кад год уграби да пошал»е Станки теглицу помаде, он јој утрапи у шаке и какву љубавну песмицу, коју обично, по примеру многих наших младих песника, из »Лире« украде и мало дотера. Живот тече спокојно, монотоно, лагано као сказаљка на старом сату у ношти. Увече игра поп Санда жандара са Стевом поштаром, или окрену по један мали Фарбл — и то траје данима и месецима. Општииски извршитељ и даље кибицује и приповеда узгред о будућем »јевропском рату", који ће, како он уверава, морати да наступи. И тек живот прене за тренутак, два, кад у паланку бане или залута што ново, неочекивано. Све се иромени, све се преобрази; — али иосле краткога времена наступа старо спокојство, и ништа не ремети овај устајали, бајати мир: и даље тече живот са истим разговорима и шалом, исти људи, иста туга; Станка и даље намигује на апотекара Франца и прима од њега номаду и љубавне песме, које она на памет после научи и на глас пева, а практикант Јеротије још непрестано нроклиње судбину што није отишао у глумце, кад је рођен, вели, за то, »да изиграва и нредставља живот." Једнога дана оживе ово запуштено гнездо наше лепе отаџбпие. Рашчу се велика новост: долази телеграФиста! II. Поштар Стевица Чуперко нарочито се обрадовао кад је дознао да добија друга, не толико због тога, што ће се сад иосао поделити и олакшати, колико због тога што ће имати с ким стално да игра санса, а да не тражи којекакве муфљузе, као нгго су практикант Јеротије и Сима ситничар. То је био Љубче Мицић звани »Чилаг«, телеграФиста, стари друг Стевичин. Премештен је из неке туњаве канцеларије у наш телеграФ. — Познајеш ли га? пита поп Санда поштара, Стевицу. — Како да га не знам! Другови! — Бог с тобом, човече, другови из детињства! — Је л' 'нако дружеваи ? —■ Мани се; али што уме клабера да игра... жестоко. Не брини, удесићемо нас троје један леп терцет, видићеш ! По себи се разуме да је познанство било брзо готово. Данас је Мицић стигао, одмах се уселио, пресвукао се и дотерао, затим је примио дужност и отпочео посао, а сутра дан је већ седео у друштву, у кавани код »Буњака« са поп Сандом и поштар Чуперком и играли су преФеранса. Том се игром увек