Policijski glasnik

ПОЛШЦ1ЈСКИ ГЛАСНИЈг

— Ал и ми мотримо на њега, ја вам стојим добар, одговори Гестрал. И заиста комиСар ни о чему другом није мислио до о Дарону. За оно мало тренутака за које га је могао видети, он је испитивао и најмањи покрет његових црта, и трудио се да схвати у променљивом и сакривеном изразу лица, намеру и дубљину његових мисли. Нерешивост, смешана са дивљом радошћу коју је спазио пре два дана код Дарона, чудио га је дарнула. Лако је човеку као што ј-е он био, смишљати издајничке планове против Исидора, али где је требало већ да се заустави? та он је изгледао при свом лукавству сувише бојажљив. Гестралу су чинило као да је опазио по неким особитим знацима на преображеном лицу, како га мора растућа жеља за убиством натерати да прекорачи границу разборитости, које се до сада тако тврдо држао. Јер ужасни глас освете у грозничавом заносу јаче му је говорио него глас разума, који губећи се све већма под упливом ове крвожедне страсти, покоравао се савршено раздраженим чуствима. Гестрал се само бојао да се ту не превари, јер у свему осталом Дарон је онако радио као што је он већ предвидео. Да би своје дело као што ваља довршио, намислио је да, испита, какву ће моћ имати на зликовцу, само место на ком је убиство учинио. За то сутра дан рано у јутру оде у ИСидорову собу и погледавши га оштро у лице запита га: »Јесте ли ви храбри, господине ? с( — Ја мислим, рече)зачуђено Исидор. —- 0, да се разумемо добро, прихвати комисар озбиљно, ја говорим о хладној, сталној и стрпљивој храбрости која не ће ослабити ни у самоћи ни у ужасним ноћима, која може гледати страховита привиђења и која ће. бити свагда готова да се бори с опасношћу која предстоји али се не види. Кад ово комисар изговори, настане кратко ћутање које Исидор нрекине постојаним гласом: — Г. комисару, ја ћу бити храбар као гато ви желите. -тГестрал га стегне за руку. — Кад је тако а ви још данас иреместите се у вашу стару гостионицу, и то у ону исту собу на првом спрату, где сте са лсеном спавали. Свако вече, упалите кандило, ставите кључ с поља у вратима, и чекајте. Дању можете спавати, али добро се чувајте, да не заспите ноћу. Исиод иодглавка можете сакрити какво оружје, дода комисар видевпш да је Исидор јако узбуђен. Збиља што се оружја тиче, мислим да су вам вратили вага африкански нож? — Јесу. — Је ли код вас? — Донео сам га, јер ја Сам одмах помислио, како сам ваше писмо примио, да ћу имати иосла с убицом моје жене, па ако би случајно клонуо у зкелш за осветом, ваља ми само да погледим крваву оштрицу иа одмах да ми нламен освете букне у прсима. — Добро, а ви га метните на орман, до кандила, багп на оно место где је и пре био. Па сад с богом, господине, видећемо се тек онда кад све буде свршено. Кад се Исидор врати у собу где је становао са својом женом, нека особита бољка, помешана са гнушањем, чисто се склопи над њим. Постеља са завесама од дамаска бејаше она иста, орман исти на истом месту, а над камином стајаше исти сат. Како му је негда слатке часе избијао! Даске које не нокриваше свуда простирка бејаху јога покаиане крвљу. Исидор надне на једну столицу. Крчмарица, која га је допратила ироговори му неколико речп за утеху. — Исидор како се смести, одмах изађе. По упутству Гестраловом, требало му је да се показује птто вигае безбрижаи. Пошто се врати с берзе, прође се по булеварима, па тамо и руча, гледећи да седне близу нрозора како би га мимопролазећи лако, могли спазити. У девет сати у вече врати се, пе обзирући се никако, у свој стан, где стигне од прилике у 11 сати и тако ироведе на путу скоро два сата. У стану му је тек било тешко. Ваљало му је оставити кључ с поља у вратима, упалити кандило, и ставити нож покрај њега. Соба му се чииила ужасна, па је хитио да што пре легНе у постељу. Мало је требало да га неки иеодољиви страх савлада, али се скоро тако исто велика туга борила са тим страхом. Мислио је како је ире месец дана био овде са својом женом у пајвећој срећи и задоволЈСТву, па стане плакати целу ноћ. — Сутра дан, после доручка, седео је дуго наслоњен на иро-

зору, који је гледао на улицу. Ваљало је да убица добро зна где ће га наћи. При свем том гато је равнодушно сматрао светину што пролази, опет је сам у себи говорио: »Где ли је он? и На берзи га је можда гурао, на улици га је за цело сретао, али при свем том ништа о њему знао није, јер му Гбстрал није хтео нигата казати. Овог вечера при доласку стане боље испитивати свој стан. Угаавши у гостионицу спази да вратар иије хтео да се покаже на прозору своје собице где је спавао, него је онако дремован вукао узицу. У гостионици није се дакле ништа изменило, но је било онако као и пре убиства Албертининог. Соба .где је становао Исидор била је под бројем два. Ишло се у њу преко степена једним мрачним ходником. С једне стране у ходнику бегае још једна али врло мала соба над којом стајаше број I, њу растављаше од Исидорове собе само слаба нреграда. Ова соба бејагае нразна. Према њој у зиду начињено бегае месго за дрва које се затварало кључем. Имало је врло ниска горе округла врата с малим прозором. Исидор овог дана није био тако јако изнурен од бола и жалосних мисли, па је на све особито мотрио. Сутра Дан, у вече, кад је хтео ићи у собу, спази на столу поред свог свећњака и кључа, свећњак с кључем за број I. Суседна соба бејаше дакле издана оног дана. Исидор одмах помисли да ју је његов непријатељ узео под кирију, па за то одмах оде у своју собу, легне у постељу и ночне чекати. Онај гато је заузимао број 1. брзо дође. Исидор се учини да спава. Иснод подглавка сакрио беЈле малу пугаку којом мигаљаше да се послужи. Једап сат прође, за тим и други, а нико му у собу не уђе. Да се није преварио? Можда му сусед беше какав миран и честит човек. Међутим становпик броја I. није спавао. Исидоров је слух због могућне опасности био још већма развијен, но до сад, па за то примети како врло лагаио ио соби хода, како би по који угушени узвик из прсију испустио, и како би у постељу с особитом пааивом легао, превртао се и окретао. Научен од Гестрала, а знајући да му велика опасност предстоји, закључи, да то мора бити убица, јер дуго неспавање и ходање по соби зар није довољно показивало његову нерешивост духа, сумњу о добром успеху и слабу одважиост да се на злочинство накани; зар то све није јасно доказивало како не жели да потегие као први пут, да нагази у предузећу на какву препопу, већ оставља себи мегдана да се кад му је воља повуче. Истина да је по свршеном делу, сама та околност што је боравио у соби до жртве, била за њ од велике опасности, али како му је избор времена кад ће злочииство учинити од воље зависио, врло је лако могло бити да је предузео нужне мере за бегство. Но на послетку закључи Исидор да првог вечера ваљда не ће ништа предузети, јер би то било врло нагло. И заиста те ноћи ништа се не догоди. Друге ноћи Исидор, у којега су живци у крајњем раздражељу били, опет стане чекати. Око једног сата после по ноћи, учини му се да чује како се иеко лагано краде до његових врата и како лагано окреће кључ у брави. Али то је било све, јер се убица одмах поврати, ваљда због нехотичне мале луне коју је кључем учинио. Следеће ноћи због јаке раздражености и иеснавања прогнлих двеју иоћи, а због слабог одмора дању, Исидор је бло јако сањив. То је стање било страгано. Сан га је морио, прн свем том што се унињао да га растера. Све залуду. Јер дремеж је тим јачи бивао што је морао у постељи лел^ати, у благој топлоти, у мирној и нолуосветљеној соби. Већ више иута спазно је да је спавао. Он се трзао из тог тешког сгга, отварао је и трљао очи, али то је трајало неколико тренутака. На послетку велики дремеж спусти му се полако на трепавице, мисли му се растроје, удови отелсају, и он заспи као укопап. Било је од ирилике два сата иосле по ноћи, кад се врата од Исидорове собе лагано отворе, и један човек с натученим шеширом на очи, и голим ножем у руци, лагано се у собу увуче, пошто се побрииуо да врата од собе остави отшкрннута. То бејагае Дарои. Окрене главу на сграну где је Исидор лелсао и с радогаћу слугааше његово правилно, али- дубоко дисање. За тим стане око себе зверати, изглед собе јако га дарне. Исидор је спавао на крају постеље, и између њега и зида бејаше још досга празна места. „Тамо је она лежала нре неког времена" рече убица. Немиран пламен кандила сад му у један пут чудно осветли лице, које добије израз болпе и