Policijski glasnik

ЕРОЈ б

ПоЛИЦШСКИ ГЛАСИПК

В9

дивље мрзости. Приђе кандилу у виде велики нож. — А, рече убица и извуче из -корица гвожђе које беше ноианула црвеномрка рђа. »Та то је љена крв, рекао би човек да је само због тога овај нож овде остављен да ме доведе у искушење." За тим се ириближи к Исидору, али се брзо заустави »не, нећу и њега да убијем истим ножем којим сам шу. Не ваља мешати његову крв с њеном. Остави нож на орман, па се опет приблинот иостељи. Кад је био са свим близу учини му се да је клонуо, као да двоуми, али ово не иотраја више од тренутка. »Шта, промрмља, зар ћу учинити излишно злочинство ако га убијем? Он није крив, — али она је била његова, он је њу грлио, љубио, па он да живи, а ја... Ова му реченица остане педовршена. Страшан зној капао му је с чела. »Ие, не, убиКу и њега као што сам и њу на истој постељи, јер су то заслужили. После ових речи откопча кошуљу Исидорову. „Да га нешто пробудим да зна да сам га ја убио, иомисли зликовац у себи, па се стаие мислити. Не, то ие би било разумно; могао би викати и брапити се. — За тим раздрљи кошуљу безбрижног спавача, избере згодно место на прсима, па подигне нож^ пошто се издигао на прстима, и викне: »Умри, иесрећниче." Али у тренутку кад је оштрица полетела да се у прсл забоде, осети да га је једна снажна рука шчепала баш више песнице, а две друге стегле му леву руку. Дарон једва се могао окренути и спази Гестрала и његова чиновника. Било му је као да га је гром ударио. — Гледајте ме добро, ја сам, рече Гестрал, полицајни комисар. Ове речи као да су одузеле и последњу наду несрећнику. Он иадне као лешина на земл>у. — Вежите га, рече комисар мирно своме чиновнику. Овај извуче уже из шпага, па сагнувши сејнад Дароном рече: — Та није вредно да га везујемо, он је скоро од страха мртав. Комисар почне викати Исидора, али овај тврдо спаваше, на послетку га продЈЗма с речма: — До сто врага, ала ви спавате, пријатељу! — Шта је? викне Исидор, који нагло скочи, шта се догодило ? — Гледајте! Исидору се сад тек дигне завеса исиред очију. Зар сте ви ту били, рече стежући комисара за руку? ■— Јесам, већ три дана у оној малој преградици за дрва, коју сам изнутра затварао. Мој чииовиик био је оиај дремл ј иви вратар, што се чинио да ни најмање не пази на оне којо улазе и излазе. Ми смо мотрили и на вас и на њега, рече оп показујући на онесвешћеног Дарона. — Г. комисару, прихватиће чиновник, ово ће вам дело служити части, а и учинити да вас авансују. •— Ва! одговори Гестрал, нек ме авансују или не, ја сам са собом задовољан. Довољно ми је што се нисам преварио, и што моја начела и т.еорије имају смисла. Превео М. И. Стојановић. ЗЛОЧИН И КАЗНА роман ф. м. достојевсј^ога ПРЕВЕО 0 РУСКОГ Ј е ф т а У г р и ч и 1. ДЕО ПРВИ II. (наставак) И видим ја, тако око шест часова, Соњица устала, метнула марамицу, огрнула огртачић и отишла од куће, и вратила се носле девет. Дошла, па право Катарини Ивановној, и ћутећи иоложнла пред њом иа сто тридесет сребрних рубаља. Ни речце није при том проговорила, или да је бар погледала. него је само узела нашу велику вунену зелену мараму (то је наша заједничка вунена марама), покрила је њоме сасвим главу и лице и легла на кревет, окренувши се зиду, само рамепа и тело јој све подрхтавају... А ја сам, као и мало чгЈс, у истоме стању лезкао... И тада сам видео, млади човече, видео сам, како је пооло тога Катарина Иваномпа, тагсође не говорећи ни речи,

иришла Соњициној постељи и цело вече провела крај ње на коленима, ноге јој љубила, устати није хтела, а после тако обе и засиале заједно, загрливши се... обадве... обадве... да... а ја... лежао пијан као земља. Мармеладов ућута, као да му се глас иресече. Затим на једанДут брзо насу, исии и уздану. — Од то.доба, господине мој, продужи он после кратког ћутања, — од то доба, због једпог непријатног случаја и по достави злонамерних људи, — чему је иарочито припомогла Дарја Францовна, бајаги због тога, што јој се није указивало достојно ноштовање, —■ од то доба је моја кћи, СоФија Семјоновна, била приморана да узме жути билет и већ по томе није могла више с нама заједно становати. Јер и газдарица, Амалија Фјодоровна, није то хтела допустити (а пре тога је и сама помагала Дарији Францовној), па и господин Лебезјатников... хм... Због Соље се баш и десио онај догађај између њега и Катарине Ивановне. Испочетка је и сам облетао око Соњнце, а носле му се на једареД нробуди частољубље: »Шта, вели, зар ја, овако образован човек, па с таквом једном у истом стану да живим?« А Катарина Иван.овиа није то пропустила, умешала се... дакле и десило се... И сад иам Соњица долази обично тек кад се смркне и помаже Катарипи Ивановпој, и средства нам доноси, колико може... Она је сада на стану у кројача Канернаумова, који је хром и муцав, и сва његова многобројна породица је такође муцава. На и жена му је муцава... Сместили су се у једну собу, а Соња има своју засебпо с преградом... Тхе... шта ћете... људи веома сиромашни и муцави... да-боме... Тек што сам сутрадан устао, обучем своје дрон.ке, подигнем руке небу и одем његовом превасходсгву Ивану Афанасијевићу. Јамачно нознајете н.егово превасходство Ивана АФанасијевећа?... Не?... В онда не знате Божјег човека!... То је — восак... восак пред лицем Господњим; топи се као восак !... Чак су им се очи напуниле сузама, ношто су све саслушали. „Па добро, Мармеладове, рече, једанпут си већ иреварио моја очекивања... Узимам те још једном на твоју личну одговорност,® — тако су баш казали, — »упамти, рече, а сад иди!" Изљубио сам прах са ногу његових, разуме се, само у мислима, јер у истини не би ии допустио он, велики чиновник и човек нових државних и васпитних начела; вратим се кући, и кад сам казао, да сам опет у службу примљен и да ћу плату добити, Господе, шта је онда било... Мармеладов, јако узбуђен, опет застаде. А у то времо уђе са улице читава руља пијаница, а на уласку се зачуше звуци најмљенога вергла и детињи промукли седмогодишп.и гласић, који је иевао »Хуторок«. Начини се галама. Газда н слуге се занеше око нових гостију. Мармеладов је продужавао своју причу, не обраћајући пажње на нове госте. Изгледало је, као да се већ веома заморио ; али у колико се више заиијао, у толико је постајао речитији. Успомене на скорашње успехе у служби, као да су га оживиле, па му се чак и на лицу огледале некаквим сјајем. Раскољњиков је слушао пажљиво. -— И то је било, господине мој, пре пет недеља. Јесте... Чим су дознале оне две, Катарина Ивановна и Сољица, Господе Боже, као да сам се иреселио у царсгво небесно. Пређе, кад сам лежао као стока, било је само грдње! А сада: на прстима иду, децу умирују: »Семјон Захарић се уморио па дужности, одмара се, пст!« А кад пођем на службу поје ме каФом, скоруп зготовили! Почели набављати правога скорупа,

чуЈете ли '

! А

откуда су ми скупили за леиу униФорму, Једа-

наест рубаља и педесет копејака, не разумем? Чизме, плаветгш грудњаци — прекрасни, униФорма, све за једанаест и но рубаља удесили, да не може лепше бити. Дошао ја првога дапа ире подне из канцеларије, кад — имам шта да видим: Катарина Ивановна зготовила два јела, чорбу и пастрму с реном, о чему дотле~нисмо имали ни појма. Она није имала пикаквог одела... баш никаквог, а сад се спремила као да ће у госте, удесила се, и то не тек макар како, него тако, из иичега су у стању све створити: зачегпљају се, нађе се чист оковратник, па чисте наруквице, и изиђе сасвим друга особа, и подмладила се, и пролепшала. Соњица, голубица моја, само је новцима иомагала, а мени самој, каже, <3ада се не приличи, да вас често похађам., осим но мраку, кад нико не види. Чујете ли, чу-је-те ли?... Одем носле ручка да продремам, и шта мислнте, Катарина Ивановиа није могла да отрпп, воћ је позвала