Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10

код женских, и то код девојака, које нису са свим развијене; оне ће вам причати, како осећају тешкоћу, па чак и бол у боку, кад хоће да стопалу, која више иде унутра, окрену у страну као и ону другу. Исто тако од велике важности је склоп стопале. Нпр. особе с равним табанима окрећу увек ногу јако у страну. У осталом много стоји и до навике, као и навике из намере, кад човек тежи, да има »леп ход у страну. сс За напредовање у ходу стопалин угао је врло важан. Конструкција нашег колена и чланка таква је, да се они пресавијају без усиљавања само у једном правцу. Кад се дакле нога једновремено пресавије у колену и чланку, тада врх прстију, пета и колено остају у једној (вертикалној) равнини, или другим речма каза110, кад би од колена повукли на ниже једну усправну, она би пала на врхове прстију а не ни лево ни десно. При ходу пресавијају се и колено и чланак и према већ њихној споменутој конструкцији , цело тело мора према њима заузимати правац и у том правцу за време кретања остајати. Дакле тело ће при сваком кораку добијати мах у оном нравцу, који је означен линијом, што пролази кроз средину стопе, као што се то и на овој слици види : ако нога стоји право, онда унапред, а ако стоји у страну, онда десно или лево. Пошто пак нри ходу треба ићи унааред, онда је пајкориснији мах, који се добија кад ноге стоје право. Кад су ноге окренуто косо, мах нема толике вредности, јер не иде у правцу хода, већ десно и лево. Према томе можемо још^из далека на неком човеку познати, да ли окреће ноге у страну или не, јер тело човека, који стаје у страну, нагиње се некорисно час лево час десно у правцу стопала, док међутим човек који стаје право, не мора то да чини. Да се пак с таквим ходом у страну споро напредује, појмиће свак инстиктивно. Према томе човек, који ради, који нема времена ни снаге за расипање, који хоће да што даље стигне, мора да корача право, а човек, који има времена на расположењу, који може и доцније стићи куд жели, који хоће само да се прохода и не мари да ли се снага троши унапред, или у кривудању лево и десно, баца ноге у страну, што је узгред буди речено и »лепше." Дакле сад смо дошли до важна закључка, да траг стопала, које иду право, потиче од човека радничке класе, а стопе изврнуте у страну, лево и десно, од човека боље класе. Али то се неложе свакад с поузданошћу тврдити. Што се тиче в нормалног, (( о томе је много расправљано — мислим, излишно. Американац ЛУћИ^тап*) хоће да докаже, да је са свим паралелни положај стопала »нормалан, <( и тако и нехотично нам се намеће иитање, да ли он под »нормалнима« подразумева и оне ноге, које још нису употребл>аване. 0 таквим ногама — нпр. код новорођенчета, богаља — не може бити ни говора, јер је нога за то, да се употребљава, а према њеном употребљавању изаћи ће и различито „нормално. с( (Наставиће ое).

КАКВИХ ИМА ФАЛСИФИКОВАЊА ИСНРАВА **) И ВЗАКО СК 3 А ЊИХ САЗНАЈЕ? Од М. И. Јовановића. По који пут истражна власт има посла са исправом, о којој се вели да не може бити истинита, и ако се не види, или се бар лако не може да зна, тпта је на њој ФалсиФиковано. Да бисмо се ту помогли, ваља пре свега знати каквих има ФалсиФиковања исправа. Исправа се може нз чинити лажна, или се може истинита исправа преиначити, лажном учинити.

*) в Ргеа1теп1; о{ Па1 {оо!;, 8 Воз1оп 1889. **) Чданци ови, уз неке додатке, рађени оу ио окорашњој расправи Д-р Адберта Вајнгарта, судије у Дрезди, (( 0 истрагама у ФалсиФиковању исирава 9 , која се наодања на доста обидну светску литерагуру ове врсте; за тим по деду (( ГраФологија в од Цезара Ломброза у одељку који ће говорити о рукониоу.

Лажну исправу хоће чешће да начине махом прости људи, н. пр. какво уверење или пасош, али се ни м&ло ири том не труде да подражавају мнимог издавача исправе, рачунајући на то, да се, због хитње или што се ноказивање тих исправа сматра више као нека Формалност, неће озбилшо ни загледати у исираву, него ће се одмах нримити као истинита од страие онога коме се има да нокаже. Вешти ФалсиФикатори ретко ће се кад дрзнути да начине лажну сву исправу. Ако се, пак, реше да и то учине, онда, по који пут, покажу у том право чудо. Тако, 1890. год. умре код Анжера у Француској неки господин де ла Бусинијер, који беше завештао своје имање сесгрићу своје жене. Годину дана по том, не зна се управо како, нађе се иред судом новији тестаменат, којим умрли одређиваше себи за наследника неко друго лице. Рукопис је био са свим његов све до најмањих ситница, а и састав је одговарао његовим особинама, тако, да најславиији париски стручњаци у оцени рукописа једногласно потврдише: да је тестаменат истинит. Али истрага, на крају, даде као ресултат: да је овај други тестаменат начинио неки Карпантије у Паризу. Он је, како сам иризнаваше иред истражпим судом, продуковао велики број лажних рукописа и продавао, па тако и рукопис де ла Бусинијера. Радио је, при том, овако : добављао је прави рукопис, па га је умножавао, преносећи га најфинијим »блајвајсом« (Мапс сГагд-еп!;) на прижуту хартију и фиксирајући пренос мастилом, тога ради нарочито снрављеним. Ако му је требало да има други какав текст, исецкао би сав рукопис на поједина само писмеиа, и из њих, од чести фотографски умножавајући их, састављао текст који хоће. Ноједипа слова, којих не би имао никако, вешто би имитовао и уметао их. Тако је начинио и тај лажни тестаменат. Хемиским испитивањем показало се, да мастила брзо нестаје у једној киселини и да под њим остаје »блајвајс (( . Позната су ФалсиФиковања Врен-Луке. Он је кроз више година нродавао Мишлу Шаслу у Паризу, математичару европскога гласа, писма Блеза Паскала, којима се имало доказати, да закон гравитације није пронашао Њутн него Паскал. Принудио је Шасла да, уз та Паскалова писма, откупи још и велики број других, не хотећи продавати само иоједине комаде ; и тако Шасл купи све »ђутуре", и не разбирајући ништа о писмима, која га не интересоваху. Но доцније се показа, да су сва писма, изузимајући једва стотину, ФалсиФикована. Ту беше : пет писама Алкибијадових Периклу; писмо Јуде, којим исноведаше свој грех светој Магдалени; писмо Понтија Пилата Тиберију, којим исказиваше жаљење за смрт Исуса Христа!... И овај Врен-Лука, због ФалсиФиковања својих, осуђен је 1869. год. у Паризу на две године тавнице. Где је исправа учињена лажном, дакле код ФалсиФиковања која су у преиначавању истинитих иснрава, најчешћи су ови случајеви: Преиначење цифара, кад се, н. пр., од I начини 4 или 7, или 8 од 2, или 6 и 9 од 0, или се дометне која цифра испред или иза кога броја, све махом у броју којим се сума означује. Ако је сума и словима исписана, ФалсиФикатор се по кашто и ту врло вешто помогне, нарочито ако сума у словима није везано исписана, него је у одвојеним, засебним речима. Исто тако чешће може да буде ФалсиФикован и датум. Преиначење речп. Вешти ФалсиФикатори ту се довијају колико се год молге да не падне у очи, те гледају да смисао измене тек с по којом цртицом, а према приликама и само ироменом знака интерпункције, у коме по неки пут и јесте сав смисао. Дометање речп. Дометнути је став махом изнад или испод истинитога текста, а ретко између редова, јер тада пада у очи. У опште, домеци су обичнији онде, где за њих у реду има места, ма то било и са стране, десно или лево, у ком случају ФалсиФикатор испуњава и све остале врсте додавањем подесиих, и ако иначе непотребних, речи, али тако, да се у читању текста не опази њихова излишност толико да би се примећавала каква бесмисленост, која би лако у том случају подсетила на учињено ФалсиФиковање. Фалсификовање брисањем иојрдиних делова. ФалсиФикатор се ту служи механичким срествима, као ножем, гумом за радирање и др., или хемиским срествима. Да би прикрио места, која су радирањем отанчала, он но који пут уз противну страну налепи хартију или нлатно, бајаги да држи исправу да се не