Policijski glasnik

ПОЈШЦИЈСКИ гллсник

Г.1'ОЈ 12

Сад им баш приђе Триша опанчар и наручи да певају: (( Док сам им'о и господи дав'о, (( Ја те апсе нисам ии познав'0." „То је за инат оном кривом ШуКи, практиканту/ ( објагап.ује Триша једноме за другим столом. „Заједно смо били на з&нату у Ваљеву, на ме сад не нознаје. Биће ноћас, гато ће бити!® додаје претећи и одмахну главом на господина Шућу... А све те госте са нодједнаком усрдногаћу услужује Илинка и Перса и на сваког се љубазно смегае. Само Илинка улучи по који тренутак те седне уз који сто и искапи коју чашу вина, а Перса неуморно јури горе доле. Нуде је гости да седне уз кога; Пера налбанта чак јој обећава и дукат да га само загрли, а она се превија из кукова и учтиво одговара: »Хвала лепо, немам кад. После...« Једино што прими од по некога понуђену част: вино или каа>у, али и ту част поиије иоред келпераја и стојећки... А и јесте лепа. Није чудо што се свима допада. Нема јој пуних осамнаест година. Осредњег је раста, бела лица као снег, а уста има пуначка и румена. Нос јој је повелики и повијен на ниже, што јој у неколико даје достојанственији изглед, а очи има граорасте-враголасте. Кад те погледа, тоии те. Обрве се узвиле као две ријавице, рекао би насликане су, а испод вунене мараме, којом је главу завила, вири коса кестењаве боје. Та јој марама ни мало не доликује, али је Илинка објаснила гостима: да мора да је носи због главобоље... А кад проговори милина је чути је и видети. Главу накривп на једну страну, рамена подигне на вигае, очи обори доле, иа се гиба и неким слатким и меким гласом говори, а по мало рска... Да је мало лепгае обучена не би јој било равне у свој Лозници. А вала џаба ти и ТПабац и гаабачке госиође... Пера налбанта и гаустер 'ЈЈоле већ лепо залудеше за њом. 'Боле хоће од дерта да гризе стаклени литар, што пред њим стоји, и клади се: да ће га зубма у браигпо самлети; а Пера пева пеким промуклим гласом : (( Седи, душо, до мено, „Да ти срце не вене," и прети Илинки: да ће јој сад мејану запалити, ако Перса одмах не седне до њега. »Иди, убио те Вог, в куне га Илинка и смеје се, баш си луд! Па зар не видига толике госте. Ко ће да их служи, ако она буде седела?® „Нећу дл знам,« дере се Пера да сви чују, »ја овде троП1ИМ. Паре сам ти оставио. Оде банка само на каФе. Јал' Персу овамо, јал' кућу палим. Бирај! Треће нема! 1< »Анатема га било и са нијаним човеком," објагањава Илинка осталим гостима. »Ама т:и си, Ћоле, крив! ИГто си га довео, кад знагп да је луд?! !( »Ћути, гризем к'о гуја,« одговори ТЈоле и цуцка се на столици. »Гризем, разумега ли." »Море не дери се и ти, шустерска несрећо, зар те није срамота.," издера се она. »Видиш ли да ту има и госиоде..." А Ђоле скочи на столицу п дрекну из свег гласа: ,, Госнода на нолЈв!« Наста у каФани комешан.е, Тригаа онанчар већ дограби столицу и иође према Шући, али у тај мах ступигае у кафану два жандарма и све се смири. И Тригаа и ТЈоле нанравише се свему невешти и поседаше на своја места, а Шућа се зиачајно наКагаља да сви чују. Један од жандарма приђе Илинци и нешто јој рече. »Ју, куку мене,« врисну Илинка нреплашено, а жандарм приђе Перси, која је кувала каФу на огњишту и довати је за раме. „А ту ли си ти, тицо. ГГа сад женско, а? Напред ! к И гурну је нред собом. Гости се и опет. ускомешаше. Свима бн криво гато им одводе ово »пиленце,« на неки почегае и да гласно негодују, а Илинка стоји к'о укоиана и само се крсти. »Јао, Боже, покварепа света!" »Ама гата је то било, газдарице?® запитаће је неко од гостију. »Да није девојка какво зло учинила.® Илинка ноже главом у напред и рагаир.и руке. »Брука, не питај." II излете из кафаие.

»Ето шта је било, (< насмеја се онај жандарм гато је Персу терао и застаде, »ово није женско иего мугако. Ово је препредени коцкар Алекса Мауковић из прека из ПГида. Где стигне краде, а у Нигау је и убиство извришо." И скиде »Перси <( са главе ону мараму. »Перса® бегае ошигаана као и сви мушки, само је наиред имала мало иодужу косу. Нартаде тајац. Сви ћуте и гледају се иснод ока, нико ником да се насмеје, али ГГера налбанта не мога за дуго ћутати. Он лупи песницом о сто и хукну као номаман: »Бре, побратиме, ама ти ми подвали. Бог да прости мојих дваест гроша! Баш их џабе потроших!" »ГГа, иобратиме, <( поче 'ГЈоле да се правда, »нисам ти ја крив. Зар сам ја знао ? (< »Знао, не знао, ти ме овамО доведе.® И удари своме нобратиму ј"едан жесток гаамар.

УБИСТВО У КЛЕНОВЦУ 1^ Р И М И Н А .Л Н А ПРИПОТЗЕТ^А Нанисао I). (наставак) ГГосле неколико недеља, Роса је била одведена у Клеповац, где нађе исто тако добре : Станимира и Марију, као што су њени родитељи, а иоред 1бих још и — Богосава. Отада пропева кућа Тоиолчића. Веселе нарави а срећиа и задовољна, Роса је као веверица трчала тамо-амо, вазда певушећи. Веселост њена, за мало времена загреја и све остале по куГ>и. Сви су били срећнп и задовољНИ, тако, да се то већ и но селу знало и прИчало. Тако је то трајало неколико месеци. А кад наступи прва зима и прикучи се Св. Никола, крсно име Росиних родитеља, у кући Тополчића репшгае : да домаћин Станимир и Роса, оду у Подбрежје, Прекићу на славу. ГГГ то решили то и учинили. Роса је поспремала дарове родбини, иа затим, Станимир и она, на кочијама које су вукла два бесна доратчића, у очи Св. Николе, одјездише у Подбрежје. П докле су они тамо пили, певали и веселили се, Богосав је, уз запевку сироте Марије, мајке његове, у Кленовцу, исиред куће његове обрап.еп од неиознатога убијце, отигаао Богу на истину. * * * Тек се бегае добро оданило а затаидркаше кочије по чагљу Станимировом. Из кочија искочигае : нолицијскн чиновник и лекар. Чиновника и лекара дочекаше кмет и суседи, а п.ихов долазак изазва већу и јачу запевку тужне мајке. Отноче истрага. Испитана је мајка Богосавл.ева, Марија. Она није скоро ништа знала ноказати. Спавала је и из сна је пробудио пуцањ пугаке. Одмах је истрчала на кућна врата и ту.чула Богосава где виче: »Мајко, ја иогинух." ГГритпла му је, и кад је видела своју и ње1 '0ву иесрсћу, почела запомагати, а тада су већ почели и суседн долазити. Никога није видела тада на сокаку. Нитнта инје чула: никакав шум, никакав бат. Испитани су суседи који су први дотпли Стапимировој куГ.и. Они су затекли Богосава у авлији, одмах до палтгсада, где лежи наузнако, у крви. Јотп је био жив. Исиричали су, тпта им је Богосав пред смрт.казао. Осим што су га из авлије пренели у кућу, иису нитнта диралн тги на Богосаву ни иа месту где је погииуо. Испитан је месни кмет и јонт неки суседи. Они су ттоказали оно 1НТ0 ми већ знамо: да је Богосав био увек миргге и благе нарави: да је са свима у селу лепо живео, и, да су га стји волсли. Затим је извршен преглед ств.ари иогинулога. Код тт.ега је нађеп његов сребрн сат и новчапик у комс је било око 60 ДИнара. Сат тгије радио. Показивао је време 1 I сати и 5 минути. Испитани суседи тврдили су одлучно, да је сат још на сами дан Св. Николе радио. Они су се истога јутра, код цркве,