Policijski glasnik

ПГ'0.1 2б П0ЛИЦИ.1СШ1 ГЛАСНИК

Решавам Да се ова тужба као неуредна и без доказа одбаци. Кмет. Задатак. Оиштински писари! која је радња правилнија: или решен.е суда или одвојено мишљење судије. II Истуци. Суду општине вал.евске. Максим Ненадовић, калФа обућарски, од пре три месеца, отворио је у овдашњој вароши радњу обућарску, без да је се пријавио еснач>у, ради полагања мајсторског испита, на осиову чега би добио мајсторско, еспаФско писмо. Дакле ради обућарску радњу бесправно. Достављајући ово суду, молим да се за ово Максим узме гта одговор и да му се радња одмах забрани. 4 маја 1899 год. Старешина еснаФа Ваљево. обућарског Н. Костић. Бр. 764. Одмах позвати Максима и узети од њега реч по овој еснафској тужби, затим суду на ретиење. Пред. суда. Рађено у суду онштиие вал.евске, 5 маја 1899. год. Дозваии Максим Ненадовић, обућар, има 23 године и пошто му је саопштена тужба еснафског старешине он изјави: Доиста ево већ три месеца како радим самостално радњу обућарску у овдашњој вароши. ЕснаФу се нисам пријавио, јер сам у оскудици новчаној, те не могу да платим еснаФске дажбине, које ми се по еснаФској уредби траже. Чим будем у новчаиој могућности, јавићу се старешини за испит и право. Максим Ненадовић. Оверава Кмет. Решење. Максим признаје да радњу обућарску бесправно ради, што према закону не сме бити. С тога суд општине ваљевске као надлежан § 4 иолиц. уредбе, на основу § 373 а. крив. закона Решењем овим забрањује Максиму даље бесправно упражњавање радње, но га упућује еснаФу да тражи мајсторско писмено. Ако и на далзе ову радњу буде на овај иедозвољен начин упражњавао, суд ће над њим примепути казнене носл»едице из § 373 а. крив. закона. Саопштити ово решење старешини есиаФа и тужепом Максиму, но овом последп.ем с тмм да плати 2 динара у таксеним маркама таксе за ово дело иступне природе. 5.|V 1899. г. Ваљево. Председ. суда. Писар. Кметови. Суду општипе Ваљевске. Решењем тога суда од 5 маја 1899 год. Бр, 764, забрањена је бесиравна радња Максиму Неиадовићу, калФи обућарском. Ово решење саоиштепо му је још 6 маја ове годиие, с том напоменом да се објави еснафу за есиаФско -мајсторско нисмо. Од тога времена прошло је два месеца и Максим се ни до дапас није нријавио, но продужава бесправно рад и на даље. Молим суд да са њим поступи по закону и да му радњу забрани. 6. јула 1899 год. Старешина Ваљево. еснаФа обућарског. Бр. 956. Узетп оптуженог на одговор одмах. Затим акта суду иа решење. Ову доставу здружити оа ранијим предметом но овој ствари. 6.|УП 1899. год. Председ. суда. Рађено у суду општине ваљевске, 7 јула 1899 год. Дозвап Максим Нопадовић, обућар овд., и иошто му је саопштена достава старешине еснааског, уиитан је за што није постуиио по иаређењу овога суда од 5. маја 1899. год. Бр. 764 он изјави : .Го сам и на моме ранијем одговору казао да се еспафу за право не могу да обратим с тога, што немам потребан новац. За ово време старао сам се да га набавим, и најдаље у року од мееец дана јавићу се старешини. Радњу упражњавам и данас. Молим суд да ми овај рок од месец дана остави. Максим Ненадовић Оверава Кмет.

155

Пресуда Решењем овога суда, Бр. 764, које је оптуженом саопиттено 6. маја ове године, забрањен му је бесправан рад, и упућен је еснафу за ираво. Но оптужени је и нреко ове забране радњу продужио. Овим својим недозвољеним поступком навукао је на себе последице § 373 а крив. аакона. За то суд без обзира на његове неоправдане изговоре, као надлежан — § 4. полиц. уредбе, с погледом на чл. 98. закона о таксама Пресуђује: Да се Максим казии са тридесет динара у новцу и да му се радња беснравна одмах забрани. Да плати 2 динара таксе у таксеним маркама. Саопштити и пресуду одмах извршити. Од суда општине ваљевске, 8. јула 1899. год. Бр. 956 Ваљево. Председ. оуда. Деловођ-. Кметови.

ФРАГМЕНТИ о ПСИХОЛОГИЈИ ПОЛНОГА ЖИВОТА од Д-ра Крафт-Ебинга иро*. у Еочу. (НАСТАВАК) Ако је периода полнога живота била таква, да је задовољи, и ако срце материпо налази радости у деци својој, то се једва код ње и примећује промеиа биолошка. Друкче је пак тамо, где неплодпост, или пак околностима спреченн позив жеиски, украти жени ову радост. Ове су чињенице згодне, да осветле диФереиције између психологије иолнога живота код човека и жене. Без сумње, у човека је јача полна погреба него у зкене. Слушајући природни нагон, човек жели да добије жену, иочев од извеспог узраста. Ои л>уби чулно, и у свом избору руководи се телесиим преимућствима. Покоравајући се природном иагону, он је агресиван и бураи у својој љубави. Али овај природни закоп пе испуњава цело његово психичко биће. Је ли потреба задовољена, то љубав уступа место осталим зкивотним и друштвеним иитересима. Друкче је код жене. Ако је дугаевно пормално развијена и добро васпитана, то је њеаа чулна иохотљнвост иезнатиа. Кад ие би тога било, то би цео свет био један бордел., а брак и Фамилија не би се ни могли замислити. Са свим су ненормалпе нојаве: човек који избегава жену, и жена, која трчи за човеком. Жена се задобија и иоиаша се пасивно. Ово лежи у самој њеној организацији, а не само у моралиим заиоведима. Али код жене већу Јлогу игра полпи живот него код човека. Потреба за љубављл већа је код ње пего код човека, али је ова л.убав више дугневна него чулна. Док човек у сунрузи гледа прво своју жену и тек онда мајку његове деце, код жеие је супруг запостављен оцу њене деце. Код жене миого већу улогу играју нри избору друга у животу духовиа и телесна иреимућства. Поставши једном мати, оиаделисвоју љубав између мужа и деце. Из теда материна нестаје она похотл.ивост. У даљем брачиом животу пе налази жена више чулиа задовољства, колико л.убав и наклоност супругову. Жена љуби свом душом. Њена је љубав у самом животу, човекова у уживању живота. Несрећиа љубав задаје јој тешку рану. Она стане жену живота или бар срећног живота. Интересно би било психологако питање, да ли једна зкена у животу може у истини два пут љубити. Свакојако је душевпи лравац код жене моногамистички, код човека нагиње иа ирогив полигамистичком. У јачини полнога нагона лежи слабост људска према зкени. Ои постаје зависаи од зкене, и то у толико вигае, гаго је слабији а нохогљивији. Он бива зависнији, постајући невропатичан. Тако се објашњава чињеница. да се похотљивосг развија заједно са немоћи и са сладострашћем. Тако иостаје опасан за друштво, да метресе дрзкавом владају, и да држава пропада. (Луј XIV и XV, хетере у старих Грка). Из живописа неких славних људи види се, да су били женски робови услед велике иохотљивости, која је опет имада свог основа у болесном саставу.