Policijski glasnik

156

Има се захвалити веома фином дугаевном познавању човека, што је католичка црква осудила своје сВештенике на невиност (целибат) и тим тежила, да их ослободи похотљивбсти. да би што бол>е одговаЈ>али свом позиву. Штета је само, што је свештеиик, живеКи ван брака, отргнут утицају, који врши љубав и брак иа карактер. Пошто је човеку природом самом додељена агресипна улога у полном животу, то је он у опасности, да пређе гранмце, које му постављају закони и морал. Браколомство женино много је теже с моралне стране него човеково. Браколомница не попижава само себе већ и мужа и Фамилију, пе гледећи на ра1;ег 1псег1и8 (неизвесног оца). Природни нагон и друштвени положај стварају човеку прилике, док је жена многим чим заштићена. И код неудатих Јкена је полни сношај нешто сасвим друго него код човека. Друштво захтева од човека моралпост у понашању, а од жене —■ чедност. На културној висини, на којој ми данас стојимо, једина љубав лсенина, која служи друштвеним интересима, јесте љубав у браку. Циљ и идеал жепин јесте и остаје увек брак, па баш кад лгепа и у порок падне, Жена, као шго Мантегаца вели, не жели само да задоволзи своје чулне нагопе, већ тражи заштиту и помоћ за себе, и децу. Ма како похотљив човек бољег осећања тражи за се жену за брак, која је чедна. Дика и украс женина јесте, у тежњи за овим достојним цпљем, стид. Маитегаца га лепо означава као »једап од облика Физичкога самопоштовања® код жене. Овде није место, да иснитујемо антрополошко-историјско развиће овог најлепшег украса жениног. Вероватно је срамежљивост женска плод културног развића, пасле))ем одгајеп. Сасвим у чудноватој противности стоји опа изложба телесних дражи, санкционисана законима моде, од чега се не изузимају чак ни најваспитапије девојке. Разлози за ову излолгбу лако се могу увидети. Иа срећу пак, девојке нису свесне ових мотива као ни мотива вечито променљиве моде, која чини да се извесни делови тела јаче истурују на видик („спЈв)", а да и не говоримо о корзету и др. У сва времена и код свих народа показују телсњу жепскиње, да се ките и да се представљају дражесним. У животињском царству је природа свуда мужака украсила већом лопотом. Људи зову ж&не леиим полом. У колико је ово кићење циљ самом себи, али пак из чистог психолошког Мотива, да се допадне, не може се томе ништа пребацити. Ако је ова радња свесна, то је називамо жељом за допадањем. т 1овек кицош бива увек смешан. Код жене нак то иам је ногато обично, док се год тим ие одголитп део целиие, за шта Французи имају реч кокетерија. Жене далеко надмашују л.уде у природној психологији љубави, делимично услед наслеђа и васпитања, јер је љубав њихов прави елемент, делимичио пак, што оне Фшшје осећају (Маптегаца). Чак и иа пзвесној моралпој висини човеку се не пребацује, гато он сматра лсену нрво као предмет за задовољење природног нагона. Али се рађа и дуншост, да припада само жени свога избора. У културним државама излази отуд и сталан уобичајеми уговор, брак, и у колико жена за се и за своју децу иотребује заштите и издржање, рађа се и брачно право. Од велике је нсихолошке вредпости и за патолошке појаве, на које ћемо доцпије наићм, неминовно је нотребно испитати душевне појав.е , које човека и жену иривезују једно за друго, тако, да се од свију осталих лица истога пола воли само љубљено лице. Кад би се могла природним појавама приписивати каква намера, — а целисходност им се не можз одрећи, то би се из ове привезаности ка једном лицу другога пола, са истовременом немарношћу нрема осталим (као што је то збиља код срећпих љубавпика), могло угледати чудповато уређење стварања, да се на тај начин моногамиска вера учврсти. Једном испитивачу се ова заљубљеиосг или ова »хармонија душа к , ова „веза срдаца, не приказује као каква »мистерија дугпа", већ се у пајвигае случајева своди на извесне телесне, каткада и дугаевне особипе, којмм се учвршћује привлачна спага двају лица.

ШЧ)Л 20 Говори се о такозваном ФетиШу и Фетигаизму. Обично се под Фетишем разумеју предмети или делови или и саме особине поједипих предмета, које услед асоцијативпих односа према каквој целокупној представи буде живахне .осећаје, или према каквој личности неку врсту чари, мађија (»ГеИзво« португалски) проузрокују, које се но спољашњим знацима (Симбол, Фетиш) саме по себи не примећују. Сам акат уважавања каквог Фетиша од стране какве особе иазива се Фетишизмом. Ова психолошки интересантна појава, даје се објаснити из емпиријски асоцијативног закона: одпос делимичне представе ка целокупној. Религиозни Фетишизам има друкчи однос и значење него полни, налазећи своју првобитну мотиВацију у лудости да предмет, који иредставља Фетшма или идол какав има божанске особине, да нпје само слика, или се пак Фетишу особите чудновате (реликвије) или заштитпе (амулете) особине приписују. Друкчији је пак еротички Фетипшзам, који своју психологаку мотивацију налази у томе, пгго Физичке или душевне особине какве личности, или и сами предмети које опа употребљава, ностају Фетиши који увек буде снажие асоцијатмвме п ])едставе ка целокупној представи, што све бива праћепо живахним осећањем полне насладе. Аналогије са религиозним Фетишизмом има у толико. што и тамо бивају обожаване сасвим незнатие ствари (кости, нокти, коса ит.д.), с чим се везује осећање задовол>ства до екстазе. Што се тиче Физиолошке љубави вероватио је, да њеиу клмцу ваља тражити увек у индивидуалној Фетишкој чари, коју лмце једног пола вргаи над лицем другога пола. Највигае нута је случај, да се са чулном надражеиошћу јавља и слика личности другога иола, и да ова слика иојачава чулну раздраженост. Оитички и осећајип утисак стуиају у асоцпјативну везу и учвршћују се у тој мери, да иоиовљено осећање буди поново и оптичку слику, или иак да поиовљено ви^ење слике буди полио иадражење, каткад и до оргапа и полуције. (Свршиће се).

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта Угричи!. 1 3 Страх га је освајао све вигае и вигае, особито после овог другог;; сасвим иеочекпваиог убиства. Желео је, да што ире утекие одавде. И да је он у том тренутку био у стању, да иравилиије види и размисли; да је само могао да схвати све тешкоће својега очајничког положаја, сву одвратност и бесмислицу његову, да увиди при том, колико му муке,, а може бити и злочинства, још остаје да савлада и изврши, да би се извукао одавде и докопао дома, врло је лако могуће, да би оп оставио све и сместа отишао да се сам пријави, и то пе од страха за себе, него из чистог ужаса и одвратности ка свему што је починио. Одвратност се нарочито у њему јављала и расла сваким тренутком све вигае. Ни за шта иа свету не бм оп сад пришао саидуку, нмти би се чак и у собу вратио. Али нека расејаиост, готово као замишљепост, иочела га по мало обузимати: по неколико минута би се он као заборавио или, боље рећи, заборављао је на гЛавну ствар и занимао се ситиицама. Између осталога, завиривши у куипу и опазивши на клупи ведро и у п>ему воду до половине, паде му на памет, да опере руке и сикиру. Руке су му се лепиле од крви. Оикиру спусти у воду оштрицом, дохвати парче сапуна, гато је лелсало на једном разлупаиом тањирићу у прозору и сгаде над ведром прати себи руке. Кад их.је опрао, ои извади и смкиру опра гвожђе, и дуго је, готово три мипута, прао држаље, где је било окрвављено, нокушавши чак и ту сапуиом. Затим све о.бриса рубљем, које се ту сушило иа конопцу,, затегнутом у куини, и затим је дуго и палЈљиво разгледао, сикиру крај прозора. Ни.је остало никаквих трагова, само је дрво још било влажно. Пажљиво завуче о,н сикмру у замку под , капутом. После тога је, у колико је то могао према сдабој светлости у куини, разгледао капут, панталоне, цимеле. Споља, на први поглед, као да иичега није било ; само су на цппелама биле мрље. Он укваси криу и отаре ципеле.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК