Policijski glasnik

158

Време је пролазило, прође једап минут, иа други, — нико не дође. Кох се стаде врпољити. — Та до ђавола!... викну он на једаштут у нестрпљеп.у, и, напустивши своју стражу, оде такође низ степенице, журећи се и лупајући ногама. Кораци се стишаше. — Боже, шта да се ради! Раскољњиков смаче резу, одшкрину врата, ништа се није чуло, и, на једанпут, савршено већ ништа не мислећи, изиђе, прктвори врата за собом, што је боље могао и спусти се низ степенице. Већ је прешао три спрата, кад се, на једанпут. зачу ужасна ларма одоздо, — куда сад да се дене! Нигде није било могуће сакритн се. Хтеде да се врати опет у бабин стан. —■ Еј, сотоио, ђаволе!... Држи га!... С виком истрча неко доле из једнога стана, и није стрчао, него се чисто скотрљао низ стеиенице, вичући из свега грла! —• Мићка! Мићка! Мићка! Мићка!... Ђаво да те иоси-и-и ! Вика се заврши писком; последњи се звуци чули већ иа дворишту; и све заћута. Али баш у истом тренутку неколико људи, гласно и живо разговарајући, почеше се шумно пењати уза степенице. Било их је троје или четворо. Разазнао је звучни глас оиога младића. »Они су! <( (Настави'де се).

0 ПОБАЦИВАЊУ И ДЕТОУБИОТБУ У најпримитивнијим облицима људскога друштва, морал је сасвим неразвијен; јавно мњење у једној хорди или нлемену врло мало се занима са делима појединаца; родитељи могу по својој вољи располагати са својом децом, па разуме се спречити њихово ро^ење. Чак и већина закона, нисана у иолуцивилизованим друштвмма, ћуте о злочину побацивања, тек у Зенд-Авести налазе се закоиске одредбе о томе предмету. Код дивљих народа жени је исто тако дозвољено да уништи плод своје утробе као да косу одсече. Ми ћемо у потврду навести пеколико Факата, којих има код свију раса на земљиној кугли. У Тасманији, у којој се човечји живот доста ценио, побацивање се вршило сасвим слободно. Тасмаика није хтела постати мајка пре неколико година ироведених у браку, и то, како вели свештеник Вонвик да би сачувала евежипу својих дражи. Као и разумност расе, тако су и средства за побацивање била врло проста: каква баба ударала је ногама у трбух трудну жену. Исти такав обичај постојао је на аустралијском копну, када су дошли први насељеници европски. Вонвик тај чин приписује горе номенутом разлогу, али но сној прилици нрави ће разлог бити у оскудици животних намирница, у тешкоћи хранити децу. У Новој Каледонији, жене, удате или не, такође су врло често побацивале. Њихова средства су врло различна: обично се гутао скуван и зелен банан. То је прешло у пословицу, и на острву се казке, када једна жепа побаци: »Још једна која је јела банана. (< Никоме и не нада иа ум да осуди уобичајено побацивање. На острву Формози, на коме станује раса мало развијенија, жени није допуштено да има децу пре тридесет шесте године, и свештеницима је дужност да побаце сваку жену која би остала трудна пре одређепог доба. И овде више није .реч о тренутној ћуди или индивидуалној себичности: овде решава државни разлог, страх да се не намножи сувише становништва на острву. У Америци је побацивање исто тако распрострањено. Код осталих становника на Хедзоновом Заливу то је обичај. У Ла Плати, Пајаге иобацују своје жене чим пм даду више од два сииа. Њихови становиици Мбаје раде то исто. По Хумболту, урођеници око Оренока имају сличне обичаје. Жеие уиотребљују биљке за побацивање, и врло каспо бивају матере. Код цивилизованих иарода, код беле расе, где је материјални живот лакши, где је морал развијенији, где закони више или мање воде рачуна о општем интересу, јавпо мњење строго °су})ује побацивање, и закони га строго казне. Али поред свега тога, позпато је како се често врши и данас, као што се некада вршило код Грка и код Римљана. Полиција има увек посла са лакоумиим женама и рђавим матерама које нобацују и одвратним бабетинама које им дају средства за побацивање, и

нема можда лекара од кога нису тражена та кобна средства. И у томе, као и о многоме које чему, да би се сазнала истина, треба погледати испод моралне политуре наше модерие цивилизације. На дну иривидно најуглађенијих друштава постоји и постојаће још за дуго много којечега од старога варварства. * * * Детоубиство се, као лакгае, још више практиковало. Чак и код животиња нису реткн примери. У примитивним друштвима, живот је тежак: животие намирнице су врло ретке. Ту се живи од даиас до сутра, једе се када се има, и породица је несносан терет, и због тога се често убијају новорођенчад, нарочито женска. Такви иоступци су се сматрали као сасвим природни и умесни, и нико ништа није приговарао противу њих. У целој Меланезији детоубиство се јако практикује. Гладни Тасманци убијају децу сасвим равнодупшо, нарочито женску децу. Када родитељи помру, закопавају са њима и живу децу. Нпко нема времена да води бригу о сирочадима. Аустралијанци, тако слични Тасмаицима, исто су тако немилосрдни. Без икаквих обзира сваке године се жртвује знатап број поворођене дегде, нарочито женске. Због тога су жене и тако ретке међу њима. Иутник Стурт прича случај који је гледао: један Аустралијанац дохвати своје болесно дете, разби му главу о стену, исиече га и поједе. Исто је тако код осталих меланезијских раса. Код извесних нлемена Јужне Африке, урођеници у велике замке у које хватају лавове као мамац стављају своју децу. Становници у Фолиндомији, у Нигровој равнИци убијају своју децу за најмању ситницу. Тако чине и Золе у Сенегамбији. Али на острвима, где је живот много тежи, детоубиство се иајвише ирактикује. IIо целој Полинезији некада је било распрострто. На Сандвичским острвима ни једиа породица иије смела имати више од двоје деце, остале су им давили или са свим живе закопавали. На Тампи није било жене која није убила бар по једио дете. Становпици Тикопије, острво које није веће од седам мил>а, могли су сачувати само по два мушка детета; остала су била дављена. Исто тако острвљани са Радака убијали су треће или бар четврто дете сваке жене. Дарвип помиње једиог Фуеђанина који је о стену раздробио своје деге што је преврнуло котарицу јаја од морских тица. .Јурукареси из Јужне Амершсе забављали су се убијањем своје деце. Мокоси, из истога краја, раде исто, не штеде пи близанце. Чак и похришћанени Перуанци гаје своју децу као велики терет. Шарлвоа помиње сличне појаве код Црвенокожаца; он је видео, како је сисанче закоиано са лешином своје малере. Амерички и камчаделски Ескими убијају децу чим су мало слаба или наказна. У тим ладним крајевима борба за онстанак је врло тешка, и тешко ономе ко је рђаве грађе! На Гренланду малу децу закопавају са, умрлом матером. У Кини, земљи у којој има толико легшх уредаба, где је религија само зборник моралних правила, детоубиство се и до скоро практиковало. Млечанин Марко Поло помиње да се већ за његово време томе стајало на пут, и да се иађена деца нису убијала него смештала у добротворне заводе. Али још и данас иостоји обичај да се деца могу нродавати, и та се трговина слободно води. Исти обичаји постоје у мпогобројним окрузима Индије, од Цејлона до Хималаја, нарочито код урођеничке црне расе. Тоде иггеде по једно или два женска детета за целу породнцу. Код Конда је то верски обичај. Због тога је на Цејлону и Хималајима полиандрија (многомуштво) у обичају. Девојке које се случајио иоштеде, продају се као какав еспап за иеколико рупија или за једну овцу. Код семитских и европских раса, чак и код најмање цивилизованих, морални осећај је учииио знатне напретке. Има помињања код историчара, да су у време глади деца продавана за мерицу жита. Али то је у ванредним и врло тешким случајевима, и у опште се може рећи да су код Семићана и Европљана детоубиства врло ретка, индивидуална, и све ре1)а и ређа, бар у Европи. То је једаи од многобројних доказа који тврде да впши морални осећаји нису урођени човеку, да човек полази од животињства и лагано све више и више пење се горе.