Policijski glasnik

БРОЈ 20 ПОЛНЦИЈСКН ГЛАСПЈ1К 157

Знао је он, у остплом, да није добро раагледао, да има, можда, још по гдешто, што ће пасти у очи, а што он није могао приметити. Замишљен тако стојао је па сред собе. Ужасна, мрачна мисао јављала се у љему, —• мисао, да је почео силазити с ума, и да у овом тренутку није у стању ни да расуди , ни да се заштити; и да, може бити, у огпдте не треба то радити, игто ои сад ради... »Боже мој! 'Греба бежати, бежати одавде!" промрмља он, и јурну у предсобље. Ну овде га дочека такав ужас, какав он, одиста, још ни једаипут иије осетио. Стојао је, гледао и није веровао очима својим: врата, спољна врата, кроз која се излазило на степенице, она иста, иа којима је ои мало час звонио и кроз која је ушао, стојала су отворена, пгга више, и за читаву шаку одшкрипута: ни забрпвл>сна, ни зашипљена, за све време, за све то време ! Баба иије затворила за њим, може бити, из опрезности. Али, за Бога! Та зар пије затим видео Лизавету! И како је могао, како је могао да се не досети, да је опа морала од пекуда ућп! Кроз зид, тек, није могла проћи! Он притрча вратима и павуче резу. — Али не, шта ће ми то? Треба ићи, треба ићи... Он одмаче резу, отвори врата п стаде прислушкивати на степенпцама. Дуго је слушао. Негде далеко, доле, вероватио под капијом, јако су крештала некаква два гласа, свађали се и ружили. »Шта ће они?..." Очекивао је стриљиво. Пајзад се, од једном, све утиша, као пресечено ; разишли се. Ои је већ хтео да иође, алп се на једанпут, па једпом спрату пиже, с лупом отворише врата, што воде иа степенице и неко стаде силазити, певушећи некакву песмицу. »Ама ког ђавола лармају тако сви? к пролети му кроз главу. Он оиет нритвори за собом врата и прпчека. Иајзад све умуче, не чу се ни ншве душе. И он је већ хтео да ступи ногом на стеиенице, кад се иа један пут опет зачуше нечији нови кораци. 'Ги су се кораци чулн сасвим из далека, још на самом дну етепеиица али се он врло добро и јасно сећао да је по нечему још од нрвога звука тада почео слутиги, да су се они упутили право овамо, на четврти спрат, баби. По чему то ? Да ли су звуци ти били .тако особити, значајни? Кораци су били тешки, одмереии и сиори. Ето, он је већ прешао иа први спрат и иење се даље; све јасније и јасније! Чуло се већ и тешко дисање његово. Ево га век и на трећем... баш овамо! И на једанпут му се учини, као да се скамеиио, као што то бина обично у сну, кад се снива, да иас гоне, стижу и хоће да пас убију, а човек чисто прирастао за место, па ни рукама не може да мрдне. И најзад, када се гост ноче већ пењати и па четврти Спрат, ои само што на једанпут затрепери, и једва што је успео, да се брзо склони из ходпика поново у стан бабин и да иритвори за собом врата. За тим он тихо, опрезно' и нечујно навуче резу на вратима. Инстиикт му је помагао. Свршив Све то. он се притаји, не дишући, сасвим уз врата. Незвапи гост био је такође већ пред вратима. Опи су стајали сад један према другоме, као пре кратког времена он са бабом, кад су их врата само раздвајала. а он прислушкивао. Гост пеколико пута тешко одахпу. „Мора, бити да је Дебео и крупан", помисли Раскољњиков, притискујући сикиру рукама. У самој ствари изгледало му је, као да он то све сања. Госг дохвати за звонце и силно зазвони. Тек игго звркну потмуо звук звонцета, њему се на једаред учини, да се у соби нешто миче. Неколико је секунада чак прислушкивао сасвим озбилшо. Незпанко зазвони још једапПут, затим мило причека, па иа једаред, у иестрпљењу, стаде из све снаге Дрмати кваку па вратима. Са ужасом је гледао Раскољњиков на резу како се дрма и с немим страхом је очекивао, да реза сваког часа искочи. У самој ствари, то је изгледало веома могуће: тако су силно дрмалп. Падс му па памет, да придржи резу руком, али опај би се могао сетити. У глави му се поче опет све нешто вртити. »Ево, сад ^у да паднем! сс сеиу му кроз главу, али ненознати проговори и он очас дође к себи. — Да ли оне тамо чмавају или их је ко удавио? Проклете бабускере! заурла он, као из бурета. — Бј, Аљоња Ивановна, стара вештице! Лизавета Ивановиа, леното неописана! Отворите! Ух, ироклетпице, да ли спавају, шта ли?

И иопова, наљутивши се, десет пута, једпо за другим, из све снаге иовуче за звонце. Сасвим је јасно, да је то био човек, који је у овој кући имао нека права и није био ненознат. У том истом тренутку чуше се лаки, хитри кораци недалеко на степеницама. Долазио је још неко. Раскољњнков није с почетка ни чуо. •— Зар нема никога? запита нови гост звонко и весело, обраћајући се директно првоме посетиоцу, који је још једнако држао за звонце. — Да сте здраво, Коше! »Судећи по гласу, тај пзгледа да је доста млад сс , помислп на једанпут Раскољњиков. — Та ђаво их знао, у мало што браву ие разглавих, одговори Кох. ■— А откуд ви мене. познајете ? — Зар се не сећате? А прекјуче сам вам код Гамбринуса добио три партије на билијару! — А-а-а... •— Дакле нису код куће? То је чудновато. Глупо, у осталом, ужасно глупо. Куда је то баба могла отићи. А имао сам посла. — Па и ја, пријатељу, и ја сам имао посла! — Па, шта да се ради? Значи, да се вратимо. Е-х! А ја сам мислио, да дођем до иоваца! повика млади човек. — На сваки начин, да се вратимо; али зашто ми је казала да дођем ? Сама ми је, вештица, одредила време. Сад ми је покварен рачун. Али куда оиа, до ђавола, има да иде, то не могу да разумем? Читаве године седи, вештица, и код куће се кисели, боле је ноге, а сад, на једаниут и у шетњу,отишла? — Како би било, да запитамо кућњег чувара? — Шта? — Куда је отишла и кад ће се вратити? — Хм... ђавола... питати... Та она не иде никуда. . и оп још једном дрмну за кваку. — До ђавола, ие остаје нам ништа друго, морамо ићи! — Станите! викну на једаред млади човек — погледајте: видите ли, како се врата одвајају, кад дрмате? — Па? •— Значи, да нису затворена кључем , него само резом ! Слушајте, како реза удара ? — Па? — Та како вам није јасно? Значи, да је неко од њих код куће. Да су обе отишле, оне би с поља кључем затвориле, а не резом изнутра. А овде, —• чујте, како реза лупка? А да би се могло изнутра резом затворити, треба бити код куће, разумете ли? Изгледа, дакле, да су код куће, па неће да отворе! — Ба! Тако и јесте! викну Кох чудећи се. — Па шта је с њима! — И он поче бесно дрмати вратима. — Стапите! викну опет млади човек, -—не дрмајте! Овде нису чисти иослови... Ви сте звонили, дрмали, — оне не отварају; то зпачи да су обе у несвестици, или... — Шта? — Ево шта: хајдмо до чувара; нека их он ,сам разбуди. — Па добро!... Обојица се кретоше низа степенице. — Стојте! Остапите ви овде, а ја да отрчим часком до чувара. — Загпто да остапем ? — А зар има за то мало узрока? — Оида, добро... — Ја се спремам за судског иследника! Овде очевидио, оч-че-в-видно нешто није као што треба! ватрено узвикну млади човек и у трку слети ииз степенице. Кох остаде, још једанпут додирну лагано звонце и опо звркну једним јединим тоном; за тим лагано, као да размишља и разгледа, поче мрдатн кваком, притежући и оиуштајући је, како би се још једаред убедио, да се врата дрлсе само на рези. Па онда се наже стењући и стаде вирити кроз кључаницу; но у њој је изнутра био кључ и није се могло нигпта видети. Раскољњиков стајаггге држећи чврсто сикиру. Био је као у грозпичавом сну. Спремао се, да се и потуче с њима, ако уђу. Још док су они дрмали вратима и договарали се, њему је иеколико пута долазила мисао, да на једанпут све сврши и да им подвикне иза врата. Час му је опет долазило, да им се почне подсмевати, да их дражи, ире него што би отворили врата. „Ишло би брже! нрође му кроз главу. — Ама, ђаво би га знао...