Policijski glasnik

БРО.Ј 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

173

ГООПОДИН ЈЕВТА НАПИСАО ч. и. с. Јевта је рођен у имућној кући, од оца Максима, и мајке Стане. — На знамењу добио је име — Максим — очево име; а на кртптењу дедино ■— Јевта. Још док је био мајушан, мати је прорекла: л да Ке из њега исиасти велики човек Јер, кад год би му пружила главицу црна лука: он би се мрштио и ручицама бранио: а пружи ли му татлију, или какав други слаткиш, он би весело махао ручицама и тапкао ножицама машајући се слаткиша. Мати га је са задовољством посматрала, и рекла би: „Боже, Боже, што ти је судбина! Немаш га шта видети а оно се већ спрема за господство и елбет! — Нека ми га само Бог поживи па ће ои своју нану да вози на интов! с( А отац?... Он се топио од миља кад би га угледао, цупкао га је на крилу и узвикивао: »ово &е да буде ватра од човека. / (( Јевта је растао уз своју нежну матер, а она никад пе запита свога Максима шта мисли с дететом, јер је Јевта већ дорастао за пгколу. — Отац је мислио овако: „Нека га, нека, расте, па ћемо видети! И — дадоше га у школу! —Јевта је ревносно похађао школу, и гле чуда ! На крају годипе није знао ништа више до: »Аз®... »Буки«. Чуди се отоц, чуди се мати, чуди се и комшилук... али он: Аз ■— Буки, па ту! Нита отац учитеља: »Шта је ово, господине?" — Није зиате свака памет једнака; неко се дете раније развије, а неко доцније. — Е, то ће и бити! — Оставите га још ову годину! — Да га оставимо, — па већ после — видећемо. Јевта је остао, и прешао у други разред који је такође понављао; тако и трећи. Четврти је учио: равно три године. Отац га је корео: „Е мој синко! Ништа од тебе! Зар три иут поФторавац?! (( — А што ко бајаги?... Кад може једно седефско дугме да иде уз четирп пута, што да не може и четврти разрсд уз три иут ? (( Прешао је у гимназију, али ту је био лоше среће; јер први разред није могао више од два иут... Кад су га истерали био је већ одрастао, и блесаст — прави клипан. Отац се даде у бригу, а мати је страховала — бојећи се да га Максим не да Ћоси налбантину, који је имао особиту пасију да се за шегртима баца макљама. — Прича се о томе Ћоси: да је једном — бацивши се за шегртом макљама, одрезао му уво до главе, и овај је остао чуљ целог века. — Мати се тога страшно бојала. Али Максим је био куд и камо нежнији. Он је мислио овако: „Да га дам у коваче, шта ће да буде од њега?... Ништа! Гарава посла, ћорава работа!... У терзије ?... Бош посла ! Ја ћу њега у шећерџије! Лак занат ; отворен му је цео свет, јер цео свет једе шећер. Мати кад је то чула, плакала је од радости. А. и Јевти се овај занат допао: »једеш рахатлук, једеш печате, и ништа те не кошта! (( Али већ првих дана виде Јевта своје зло. Место да га хране слатким и печатима, они му упртише чабар да вуче воду. Муку је мучио јадни Јевта... друг мује 6110 много већи, па кад упрте чабар сав терет падне на јаднога Јевту; — Јевта се тада тетурао под теретом, и увијао под чабрњаком мислећи : в Баш је грдна штета што нрва гимназија не мозке да се свртпи бар уз три иут — Јевта је вукао чаброве пуну годину дана, и ва ту годину није умео ни обичпо шећерлеме да справи. Отац се тешио: »Тако мора да буде! — Не може то : ха у дућан, ха калФа! — Ха калФа, ха мајстор ! Треба запети! А после — и млад је ! Нека га, нека се помучи , неће му ништа бити! (( Али мати је друкчије гудила. — Једне недеље кад је Јевта дошао кући да се измије и пресвуче, она се пренера::и: »Куку, Максиме!... Црни Максиме!... Што ме зави у црно?... Завијали те мртвог! — Шта је по Богу, брате!? — Зар не видиш како ми се дете погурило ? Погледај, како му се ноге искривиле од тешког измећарлука! — Па нек остане код куће!... Па... па ћемо видети.

Те вечери дошао је и Јевтин стриц и сва родбина да се посаветују... Стриц је рекао: — Чудим се, да ти... ааметан човек, дајеш дете на занат, а овамо се бајаги рачуна да је свршио неке школе, па је кажу учио и немецки! — Учио... учио... Ама није ништа иаучио ! — То је све једно! Ако није научио, он је барем учио! — Оно... да је учио... учио је: ■— Е па кад је учио, и кад је писмен, а ти га подај у писаре! — У писаре! у писаре! — гракнуше остали. ...Сутра дан у кварту Д... Јевта је полагао испит, и члан је изјавио: »да за сада не може ништа друго бити , до иреиишчик; а временом, ако дотера руку, може добити и за практиканта. ...Мати је правила весеље, а отац му је наручио ново одело. — Кад Јевта иде у канцеларију, мати изиде чак на по сокака, и нежно га посматра док год не замакне за ћошак. Ако јој когод назове Бога: она одговара: »Баш сад оде мој Јевта у концоларију ! Велики послови, па не можеду брез њега ! (( Јевта је пуних пет година провео као ирепишчик — никако да дотера руку. А после — и то му је сметало, што није умео право да пише... Почне лепо одозго, ама увек сврши у леви ћошак... Шесте године беше се већ упутио, јер му је десни ћошак био пунији; а да би и ту празнину попунио: он би увек на самој ивици табака додао : »преписао господин Јевта (( ... Због тога додатка добијао је укоре од својих старешина, али је бар стекао назив: »Господин (( ... Шесте године умре му прво мати — а после четрдесет дана буде произведен за полициског практиканта. Каријера га је са свнм изменила: сад се више није носио као пре... отац му је направио беле панталоне по Француском кроју; прслук дубоко исечен, да му се виде »форемети*... Црн капут до испод колена; обућа, са јаким шкрипом, штикле високе са шаке, а доле сведене на цванцик. На глави бели полу-цилиндер, а на врату — радним даном везивао је црну, а празником црвену пошу. И ход му је био друкчији: кад иде он поклецкује у колснима, а плећима креће као да думенише. Само још да дотера руку. — Био је тачан, и старешине су га хвалиле. Ова тачност прешла је на Јевту од н.еговог старешине господина Живка... г. Живко волео је да дели косу натраг, од врха главе па до средине врата направи раздељак, па изгледа као бразда. И Јевта се тако чешљао. Кад га отац смотри с леђа он тек уздахне па рекне: »Боже ме нрости ! Баш сушти господин Живко ! Буди Бог с нама! (( Отац му је поклонио и диван бриљантски прстен, који је вредио најмање педесет дукага. — Јевта га је носио увек на кажипрсту, али само до канцеларије. Кад дође пред полицију: он га скине, стрпа га у кожну кесицу, и метне у џеп. Ова опрезност била је оправдана, јер је Јевта имао друга који воли да узме, али не — и да врати. Недељом и празником носио га је по ваздан на прсту, јер није било никакве опасности... колега је живео у другом крају вароши. Јевта је необично волео тај прстен, и радо се хвалио њнме... Кад дође у друштво он га палцем једнако обрће, па ако не обрати пажњу: он га онда скине и натакне на прст до малог — па ако ни онда нико не погледа: он тада уздише, и вајка се: »Бре, бре, ала се ослаби! Још мало иа Ие ми са свим сиасти с ирста.< ( Тада сви погледају у ирстен иузвикују: »Ах, да дивна дрстена! пази — како сипа ватру! (( Јевта тада као багателишући одговара: »Тхје! Носим га због што је спомен... нпје ми толико због вредност — оио истина, кошта преко 80 дуката — али спомен од оца... иначе клопоција... старинска ствар... отпаде ми прст... ово ииво ила&ам, ја... (( Господин Јевта био је видра човек. Радним даном није поха^ао кафане, али празником... Кад хоће да уђе у каФану: он извади из левог џепа прљав рубац и њиме добро опраши обућу. За тим намести пошу и зглади солуфе; дотера колена на чакширама, исправи се као мотка, нагло отвори кафанска врата, накашље се, и онда с краја на крај пређе каФану; •— разгледа столове, и кад види празно место, он се посади, извади из десног џепа чист рубац, простре га на сто, налакти се, дохвати ма чију чашу и нежним гласом дода: »молим, доиустите !«■ окрене камен на ниже и њиме луиа по чаши: Ђ Келнер! — ииво .' ((