Policijski glasnik

11оЛИЦИ .ТСКИ ГЛАСНИЈК

БРОЈ 39

Тада она пође, сувише запрепашћена, сувише пометена да би могла разумети шта јој се догодило. Где да иде ? Шта да ради? Шта се са њоме десило? Откуда таква грешка, таква заборавност, такво не вођење рачуна, таква невероватна расејаност? Имала је два Франка у џепу. На кога да се обрати? И, одједном, дође јој на памет њен рођак Барал, подначелник у министарству марине. Имала је чиме да плати Фијакер; отићи ће код њега. И срешће га кад буде пошао у министарство. И он носи, као и Лебриман, велики портФељ под мишком. Искочи са кола: — Анри! повика она. Он се заустави узверен: — Жана?... овде?... сасвим сама?... Шта радите, одакле долазите. И она је муцала очију пуних суза. — Мој муж се малочас изгубио. — Изгубио, где то? — На омнибусу. — На омнибусу?... Ох!... И она му плачући исприча цео догађај. Он је слушао и размишљао. Најзад запита: — Да ли је јутрос био миран ? — Јесте. — Лепо. Да ли је при себи имао много новаца ? — Јесте, цео мој мираз. — Ваш мираз?... цео?... — Цео... да плати своје бележничко право. — Е, моја драга рођако, ваш муж у овај пар струже право у Белгију. Она ништа још није разумевала. Јецала је. — ...Мој мул^..., ви велите ?... — Ја велим да је украо вам... ваш капитал..., и то је све. Она је стајала, једва дишући, шапућући: — Онда он је... он је... он је један бедник!... Затим, давпш одушку свом узбуђењу, она паде на груди свога рођака, јецајући. Свет се заустављао да их гледа, он је доведе, полако, у улазак у кућу, и придржавајући је око струка успе је уз степенице. Када му је газдарица отворила врата, он јој нареди : — СоФија, отрчите у гостионицу и наручите доручак за две бсобе. Данас нећу ићи у министарство. ЗЛОЧИНЦИ МЕЂУ ЛУДАЦИМА (СЛИЈЕ^А ИЗ »ДУДНИЦЕ) (СВРШЕТАК) Опирући се о та Факта , Француз Могеапс1е Тоигз и донео је онај познати закључак: да је болесно стање нервног система услов генијалности, дакле, да је генијалност само душевна болест у извесном степену. Да ли ће то баш до краја бити тако или не, ми се у то нећемо ни упуштати, пошто томе, строго узевши, и није место овде, али једно само хоћемо да нагласимо: да се у животу многога генијалног писца сретамо са немоћу његове душе и његова мозга. Једно је само поуздано, да нам ни један на;учењак у свету није у стању рећи: ту се свршава та душевна немоћ а ту настаје правилно зло стање. Ко би пак из ових редова хтео извести закључак, да је психологија још иза наших дана на сасвим ниском ступњу, би се о ту науку огрешио. Нсихијатрија је основана на темељу науке лекарске и психологије. Што су јој биле у сгању нружити те две иомоћне науке, она је се тиме користила у пуној мери. Испитивањем мозга, па и учења о души, ствари су тако тешке и компликоване, да је лако разделити, зашто се у неким случајевима не може дати одређен суд о карактеру злочина. Па ипак, поред свега тога, има мноштво примера и потпуно јасних, јер је теорија у томе смислу учинила несумњив напредак. Да наведемо, само у главним потезима, назоре великог енглеског научењака Хенрија Манслеја. Његово мишљење о томе предмету гласи од прилике овако:

»Прави карактер појединца огледа се у његовим осећајима. У дубинама његовим ничу постреци на дела, при чему, дабогме, разум остаје вођ. Где су дакле ти осећаји болесни, тамо је, разуме се, делање болесно,јер повод томе раду не лежи на нормалној основи. Разуме се, ми не знамо каква је промена у кретању осећања настала код лудака ове врсте, али доста је да знамо да је то кретање измењено, да је болесно; па с тога су и делања њихова болесна, јер нроистичу из болесних осећаја. (< Та болесна промена осећаја може се, као што је познато, и наследити. Има тушта примера, али да не досађујемо читаоцима њиховом сувопарном историјом о убиствима и паљевинама, која имају свој постанак у болести душе по наслеђу. Што је овде речено за људе, то исто вреди и за жене. Колико је мајки, на пример, убило своје новорођено дете: и то не само оних сиромашних преварених на напуштених девојака, већ и жена имућнијих, из тако званих »виших кругова, (( које су живеле у браку срећио и задовољно! Ту је тешко било наћи повод таком злочииу. И друге нрилике у томе погледу могу да буду од нресудна значаја, но да их не ређамо, како се не би изношењем њиховим предмет нашег данашњем говора пренео и мимовољно на сасвим друго поље. Бива врло често, да се злочиним делима одају људи, који пате од падавице; и баш многи лекари стају на то становиште, да злочина дела, од падавице болесних људи, стављају на рачун душевне болести. Овде долазе врло занимљиве ствари, од којих неке и наводимо, јер су се код нас десиле. Видео сам човека, који је запалио своме суседу житницу. Па питање, може ли се запалити свака житница, одговара: »Не.« »Зашто ?" »За то што нема у свакој сламе.« Неколико сличних одговора убедили би одмах свакога, да има посла с умоболним. Тај човек чуо је негда још као дечко, како је нека жена рекла у разговору с мајстором, код кога је он био на занату, да неби била велика штета, када би когод запалио суседову житницу, јер би се на тај начин далеко осветлило. Други опет чуо је неку жену у суседству како куне: „да Бог да му гром у житницу ударио, те огњем сагорела.® »Када то може учинити гром, <( помисли лудак, »што ја не могу учинити." Оде и запали је. Други је опет запалио суседу сена само за то, што га није људски отпоздравио. Нека жена учинила је паљевину с тога, што је неко назвао будалом. Друга је то учинила из несрећне љубави. Али да само чујете како. Служила је у једнога домаћина и заљубила се у њега. Но овај иије хајао за то ; она се, вели, молила Богу, да тога човека каменог срца ватром сагоре, па кад јој Бог молитву није услишао, то је онда учинила сама. А зар нама није још у свежој памети убијство онога војника у смедеревској тврђави, о коме је пало довољно објашњивих речи! Нарочито је занимл>ив случај, кога вадим из своје полицијске бележнице: Доведоше ми везана човека, који је извршио у селу велику паљевину. Познавао сам добро Јовицу из Косјерића био је човек потребит, ама радан и врло поштен. У иоследње време, кажу, некако је избегавао друштво и људе, тражио самоћу, докле напокон не почеше код њега јасно избијати знаци душевне поремећености. Читана му је на дому и Василијева молитва и баш му се кућани прииремаху да га воде у Студеницу, док ти изнебухз рикну из њега оиа напаст. Ухватили су га на самом делу, које је извршио у ио бела дана. „Шта то учини, Јовице, да од Бога нађеш?« дНисам, капетане, учинио ништа, душе ми.« »Зар не признајеш?" »Не признајем.« »Ко те је научио да одричеш?« »Ја сам се сам тога сетио. <( »Па шта знаш да причаш о томе? <( »Не знам ништа." »Колико имаш ногу? (< »Не знам. (< »Знаш ли очитати Оче наш?"