Policijski glasnik

БРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

303

»Не знам." »Ако не признаш своју кривицу, нећеш добити ништа за годину дана.® »Нисам ништа окусио има томе већ три године." »Кад нећеш то да кажеш ти, онда Ку нред овим људима казати ја (повишеним гласом): овај је човек до сада двапут извршио паљевину, а људи веле да је четири пута." »Не не, само двапут! (( додаде Јовица. »Шта заслужује онај, који два пута учини паљевину?« »Тога треба стрељати.« „А ко три пут? (< »Тога треба обесити." Сви су ти случајеви умнога обољеваља за лекара истина јасни, али за шири круг често бивају и непојамни. Многи би чак и протестовао противу мигаљења, да су сви ти злочинци умоболни. Јавно мњење често се противи таким назорима, имајући пред очима само извршени злочин, а никако учиниочево душевно стање, у коме се находио пре извршена недела. Али није могуће потрти егзистенцију сличних врста умнога оболевања, из кога врло често ничу злочина дела свију врста.

ЧАРОБНИ КЉУЧ — И ти си баш својим ро^еним очима видео кад је прснуо катанац? — Баш као год што сад тебе гледам: Никола држаше катанац у десној руци, а он само што га мало додирну оним његовим кључем, и катанац прште у парам-парчета. Видећи то, ја се иренеразих а бога ми и унлаших. Да не беше Ннколе, не знам шта би радио од чуда и страха! — Море, да ие буде ту опет какве Ђ варанције? а — И ја сам у почетку тако мислио, слушајући Николу кад о томе говори, али сад, кад сам се лично уверио, у стању сам да се бијем са сваким оним који би тврдио, да је то »варанција". Знаш ли, море, да бих све моје имање дао за онај кључ! Хе... ала би то славно било. Најјачу и најтврђу касу само додирнеш њиме а она се сва расиадне! Их ал би било пара! — — — — — — — — — — — — — — — — — Вала ако је тако као што причаш, и ја бих дао све моје имање, кад би се могло доћи до тога кључа, али? — Шта али? 'Ги, канда, опет сумњага! Ти си, море, луд човек. Сад се кајем што сам ти и поверио ствар кад иишта не разумеш... Најзад, ако нећеш, не мораш. Ја 1.у окушати сам па шта ми Бог да. — Молим те, С..., не љути се. Није, брате, да ја теби не верујем. Верујем ти као и себи, али се само бојим да ниси био „оисенут ? (( — Е, мој Ј..., види се, да си још зелен и да не познајеш добро С... Ј Кад бих се ја тако лако хватао у клоику, не бих био ово гато сам. Пре ио што сам с Николом отигаао код мађионичара, изврнуо сам на себи готово све одело, па чик му га да ме »оасене ? (( — Е, баш си стари курјак! Ко би се још тога сетио ? — Него гата ти мислиш? Не вара се тако лако С... Ј... Него ако нристајеш, а ти иди и тражи новац, иа ј име Бога да идемо код Николе и свршавамо ствар док је раније, да иосле не буде доцне. — Кад је тако, к'о нгго велига, онда пристајем. Најзад, по тридесет банака није Бог зна гата. Само ми још нешто кажи, али без срдње. — Шта ? — Желео бих да знам: да ли је онај мађионичар сам? — Како сам ? — Иа тако, да није у вези са оним, Боже ме прости, нечастивим ? — Их, ал' си глуп Ј..., кад јога и о томе, можеш да мислиш у овој нрилици, кад је реч о милијонима... Пунп подруми самог злата, море еј! — — — — — — — — — — — — Бога ми ја морам да мислим и о томе, јер ја имам децу; лако је теби, ти их немаш. — Не будали, бога ти... Ако ту има каквог греха, ја га свег иримам на себе.

* * Разговор који исписасмо, водио се једно пре подне последњих дана месеца августа тек. год. у каФани зваиој »Авала«, изме^у два сељапина из околине београдске, који, судећи по њиховом оделу, беху доста имућни људи. Они беху њиме толико обузети, да и не опазише: како два човека, одевена у одело обичних раденика, који сеђаху у близини њиховог стола, — пажљиво слушају њихов говор и с времена на време погледају један другог доста значајним погледима. Тек кад се дигоше да иду, обазреше се око себе, али тада беше доцне. Непознати већ беху отишли.

Пошто су свршили посао код једног београдског зеленаша и од њега Ј... узео 300 динара под интерес, за облигацију од 500 динара, С... и Ј..., у друштву са још једиим човеком, кога они називаху »мајстор Никола (( , — уђоше у једну малу, ниску кућу, у улици »Далматинској". Ако би ма кога од околних становника упитали: ко станује у тој кући? — тај би вас ирво премерио од главе до пете једпим, доста сумњивим погледом, па би вам тада мало набусито одговорио: »Неки дервига«. — Тога слободно више нигага не нитајте, јер он апсолутно вам више ништа и не зна казати о тајанственом дервишу. Једина Јула »вешерка", која станује преко пута стана дервишевог, могла би вам, — разуме се кад би хтела — онако у поверењу рећи, да код дервиша доста често долазе људи, махом сељаци и занатлије, и то увек са Ннколом, и да после њиховог одласка Никола често пута остаје и преко целе ноћи у стану дервишевом, уз свирку и песму двеју була његових. — — — — — — — — — — — — Ну оставимо се була, — вратимо се С... и Ј... Ушав у двориште, у коме никог не беше, и очекнувши у истом неколико минута —■ док их је Никола пријавио мађиоиичару, ступише, најзад и они у собу дервишеву. Затекоше га где лежи на једпом дивану, одбијајући густе димове дувана једном великом ћилибарском муштиклом. Није их хтео ни погледати кад су дошли. Никола покуша, да му их представи, али му ои достојанствено руком даде знак да ћути. Пошто је прогало од прилике 2 — 3 минута, за које време Никола, С... и Ј... стајаху као укопани, дервига се најзад смилова и упита их гата желе? Но раније добивеном упуству, С... и Ј... не одговорише ништа, а Никола отпоче: Ова два нпјчеститија и најсреАнија човена на свету, моле тебе о госиодару свију невидљивих сила, да будеш толино милостив ирема нама, колико си силан и моИан ирема целом свету, тс да им иокажсш »чаробни кључ (( , који отвара све могуКе бравс на свету, и иомоћу кога ће они, ако ти будеш хтео, моИи иронаћи у земљи сакривено злато и драго камење. Буди им милостив, госиодару, и иокажи им л чаробни кључ"; они пс се иоказати достојни твоје милости. Кад је довршен овај говор, Никола даде очима знак С... да новац стави пред дервиша што овај одмах и учини, а дервиш, по гато је добро загледао гомилу банака, не говорећи ништа, завуче десну руку иод лево пазухо и одатле извади једну малу, црну кесицу, која висаше о једном црном гајтану. По што је исту одрешио, извади из ње један мали кључ, издигнувши га у вис, отпоче најсвечанијим гласом: — — — — Као год што овај — — — — — — — — — — Дервиш при самом почетку умуче од изненађења. Кроз врата и прозоре на једанпут створише се неколико жандарма и она два непозната „раденика" која код „Авале (( прислушкиваху разговор'С... и Ј... —• У име закона! да се нико није макнуо с места — викну један. Истог магновења, онај други јурну на дервиша и оте му „чаробни кључ (( Никола покуша да бежи, али га жандарми ухватише и свезаше. С... и Ј..., видећи како су обманути, стадоше молити да их нусте, ратосиљајући се при том и новца, који беху дали дервишу, у суми од 600 дин. -— Молимо вас, браћо, не срамотите нас. Ми нисмо неке пропалице; ми смо људи домаћини говораше С...