Policijski glasnik

ВРОЈ 4'2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

323

рану хартију; на понајвећем комаду могла се прочитати реч „живети«. Сад је ствар била важна и требало је скупити све комадиће хартије, што је било врло тешко, пошто их је ветар био разнео по стрњишту. Срећом наиђоше туда ђачићи, који драговољно помоГоше тражити, кад им је за сваки комадић обећан по један новчић. Пошто су за то време жандарми ухватили два .сумњива младића и пошто је повређени сељак био у опасноСти да умре, ваљало је брзо утврдити, да ли ти комадићи хартије стоје у вези са тим делом: пола ноћи рада било је довољно, да се ти ситни комадићи хартије, од којих није недостајао ни један, саставе и прилепе на једно стаклено окно. Садржина је била у томе, штр се тај стари сељак био решио да се убије због неке изгубљене парцице. У писму се опраштао са својом женом, с којом нема деце, оставља јој имање на доживотно уживање и за њене наследнике одређује своја два ванбрачна сина. Пошто му је показано то из комадића састављеио писмо, стари сељак је све признао, изјавио је, да је он иза зида на раскрсници пројурио себи куршум кроз главу, па кад је после дужег времена к себи дошао, покајао се за то дело и стидећи га се, пошао је у Ј к лекару за помоћ и путем је на ситне комадиће подерао и бацио раније написано опроштајно писмо. Мало после иза те изјаве умро је. Али састављено нисмо даде не само слободу оној двојици ухапшених младића, већ доиесе и замашно имање двојици ваљаних дечака. Сааљене хартије Сличан, али много тежи посао и према томе посао у коме се ређе има успеха јесте коришћење спаљеним или боље рећи изгорелим хартијама. Такве хартије могу бити потребне у кривичним стварима и њих ћемо наћи већином при преметачини кућа. Сумњиво лице, сазнавши за намеру власти, обично спаљује све, што би га могло одати. На спаљеним штампаним или писаћим хартијама може се још понешто да спасе. Могли смо у више прилика, кад какво писмо или хартију бацимо на пламен, видети да се слова и речи још могу јасно прочитати. Писмена на хартији изгледају сигава или угасито црна. Шта је томе узрок, да ли мастило, штампарска Фарба, нарочита врста хартије, степен топлоте или промаја. Ја мислим да ће ту најпре бити узрок промаја и степен топлоте, пошто можемо видети, да су иа једном крају хартије писмена блеђа, а на другом затворенија. Рецимо да је иследник вршећи преметачину у некој кући наишао на спаљене хартије у пећи и да те хартије могу бити од валшости по истрагу. Да се одмах пристугш раду око читања, биће немогућно, пошто ће иследник имати и другог посла, који је хитнији. Он ће дакле на неки начин обезбедити пећ (закључати собу, или запечатити врата, или поставити стражу) па ће посао почети кад имадне времена. Само ће нешто учинити одмах: затвориће сулундаре или димњак, кроз које долази промаја у пећ, јер ветар који дува кроз димњак покреће хартије, те их лако може да покрха. Кад пређемо на посао, треба нам да имамо на расположењу доста паус-папира (по могућству провидног), који ћемо чавличићима причврстити за глатку даску. Стаклена окна употребиће се само у потребном случају. Иначе потребан нам је још безбојан раствор гуме. За тим ћемо при добром осветљењу, а пазећи да ни од куд не буде ни најмање ваздушне струје, вадити из пећи кокомадић по комадић спаљене хартије. Најбоље ће бити, да за тај посао употребимо комадиће круте хартије, коју ћемо полако под сагорелу хартију подвући и пажљиво је извући. На столу нам већ стоји спремљен паус-иапир, намазан гумом, на који ћемо спустити сагорелу хартијицу и нолако је притискати прстом да се прилепи. Виће случајева, да се хартија наклобучи, па неће да се приљуби. Тада треба покушати да је омекшамо, а то ћемо учинити ако озго разастремо једну влажну крпу, која наравно не сме додиривати хартије да је неби скрхала. Но има хартија, које се не даду никако умекшати. Има хартија, које кад сагоре, на њима се слова не могу читати. Али и тад, не треба клонути. У таквом случају долази ред на ФотограФа, наравно вештака за тај посао. За тим има хартије која би се могла хемиским путем дотерати за читање. Још нешто: хартија, која се још није претворила у угаљ, може под извесним околностима кад дође у додир с ваздухом почети

поново да гори. То не треба сметати с ума, јер нас може изненадити пожар на писаћем столу, кад такви предмети остану преко ноћ отворени.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Од суда општине лужничке добили смо препис једнога грађаискога спора, који је пресуђен на основу главне заклетве и за који је доцније тужилац, по свршеној и положеној заклетви од стране туженог тражио ионовљење. Извод радње судске онако како нам је послат,*) само што смо изоставили имена парничара и других, доносимо у нашем листу. • Суду општипе Лужничке Н. Н..тежаку из Лужница, дао оам у прошлој години 105 динара на зајам, с обвезом, да ми исти врати 2 6 октобра исте 18 98 г., иначе ако ми тада не врати да ми плати 10°/ о интереса од рока до наплате, о овом имам и сведоке а Ђурђе и сам дуг иризнаје а.ш неће да га пдати. Пошто је рок давно прошао, нећу више да га чекам, јер ми је новац потребан, тужим га оуду и тражим да га осуди да ми плати Дугујућих 105 дин. са 10 р / о инт. до 26 октобра ир. год. до напдате. Таксу полажем, што т^јЈажим да ми тужени накнади. Да ми је Ђурђе заиста оволико, 105 дин. са означеним интересом оотао дужан, ако не иризна ја ћу се заклети а и њему заклетву на противно одобравам. љ Ово примаље пријавио сам преко општ. суда у порез. Тражим за ову тужбу и моју дангубу 10 динара. 8 маја 1 89 9 год. Понизан Н. II. ср. тежак из Лужница. Рађено 2 јуна 1899 године у Лужницама. Н. Н. приста оуду овоме и по прочитаној тужби одговори: Да тај новац од тужиоца нисам узео нити зато знам а тужилац нека поднесе признаницу па да му дуг илатим а другојаче му не иризнајем, ја ћу се заклети а тужиоца заклетви неверујем, јер он може да се закуне па ово моје имање да узме. То је мој одговор. Тужилац каза: Ја туженом одобравам понуђену клетву. Тужени каза: Ја иримам ионуђену ми клетву и заклећу се. Потпио парничара. Оверава Писар. (МП) Председ. општ. суда. Бр. 816 ПБр. 86. Тужба Н. Н. прогиву Н. Н., оба из Лужница За дуг у 105 динара. Разлози: Сиор овај има се заклетвом расправиги, иа пошто је тужени примио понуђену клетву и тужилац му исгу одобрио, за то суд овим на основу § 6 гр. поступка Преоуђује: Да се тужени закуне да није никакав новац узео од тужиоца и да му тај дуг по ничему није познат, па да се тужилац одбије од тражбине, сноси таксу и да положи туженом иа име дангубе 2 дин. Тако је преоуђено у седници овога суда. 2 јуна 189 9 год. Председ. општ. суда. Лужнице. (МП) Судије. Писар. Саопштено нам је 2 јуна 189 9 год. Потписи парничара. Оверава Писар. (МП) Председ. општ. оуда. Извршена је заклетва у ириоуству тужиоца данас 1 1 1899 год. Пиоар. (МП) Председ. суда. Н. Н. (тужилац) из Лужница приста суду овоме па каза:

*) Не знајући да треба сдагати са погрешкама, иоправио сам на много меота; било је и по три речи уједно. Слагач.