Policijski glasnik

324

ПОЈШЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

1>РОЈ 42

Ја сам имао једну обдигацију од 105 дин. но којој ми дугује Н. Н. (тужени) горњу оуму новаца, па оам облигацију некуда био затурио, те је ниоам могао наћи, па оам га тужио за дуг без облигације зашга постоји акт код тога суда под Вр. 816 од ове године; тужени ми је дуг одрекао и суд ме је осудио да парницу изгубим, па сам ја сада пронашао облигацију; ову облигацију написао је Н. Н. задружни зег туженог и истог потписао. Па зато под •/. прилажем облигацију и молим суд да ми дозволи понављаље парнице и туженог ооуди на пдаћан>е дуга оа припадајућим интересом и да ми пдати на име парничних трошкова и таксе 30 дин. Докази су ми облидације и сведоци Н. Н. Н. Н.. Н. Н. Облигација На 105 динара, сто пет динара доле потписати узимам у готовом новцу од Н. Н., тежака из Лужница с тим, да му будем дужан вратити до Дмитрова-дана 1 89 8 год. ако му о року не вратим онда ћу му платити интерес 10°/ о годишње од рока па до наплате, ако би ме оудом наплаћивао, платићу му оваку издангубљену надницу по 2 динара као и оуду таксу и ресим за обвезника горње суме одобравам мом новериоцу да може чинити сва закона срества на моја кретна и непокретна добра и без мога прпсуства. 26 децембра 1899 год. Издаваоц ове призн. у Лужницама. Н. Н. Потписао га зет II. Н. Рађено 2 5 авгуота 18 99 године у Лужницама. Добивени тужени и по прочитаној тужби за поновљење парнице одговори: Ту приложену облигацију ја нисам заповедио да се напише, нити је поотојала каква ранија облигација између мене и тужиоца, јер ја нис&м никаквих новаца од тужиоца узимао, зашта сам се и заклео, и за то ту облигацију не признајем нити је истинита; за- сведоке отавио сам примедбу на иопиту, и опет тражим, да се они закуну, да сам ја тај новац узео од тужиоца, па после морам дуг платити ако и нисам дужан. Потпис туженог. Тужилац каза саопштен ми је одговор туженог. И ја остајем при мојој тужби у акту Бр. 12 48 и молим суд да ми се досуди поновљење парнице. Потпис тужиоца. Оверава Деловођа — писар. (МП) Пред. општ. суда. Рађено 11 авгуота 1 899 године у Лужницама. Иопит Сведока по спору Н. Н. противу Н. Н. из Лужница, према акту овог суда Бр. 1 2 48 на који се тужилац позива. I сведок Н. Н. каза: Мој старац Н. Н., који живи оа миом у задрузи дуговао је раније неку оуму новаца тужиоцу, па су се мој отарац и тужилан наредили да ранију облигацију поцепају и да ја папшпем једну нову облигацију од 105 динара од отране туженог а ону стару да поништимо и тако смо и урадили; напишем ја облигацију и по наређењу мог задружног старца потпишем га и показивању мог старца мони кад сам дошао код љега у задругу овај дуг стоји у истини и данас и ми смо тужиоцу дужни, а видео сам да је била једна ранија облигација на којој бејаху потписати сведоци, од које је суме била заборавио оам, то ће знати они еведоци. II сведок Н. Н. каза: Мене је пре 3 — 4 године позвао тужени да му се потпишем на једну облигацију као сведок коју издаје тужиоцу, чини ми ое да је била од 72 динара а баш добро и не памтим колика је оума била и ја оам се потписао а кад је, и колику суму узео ја не знам; на показано заклећу • се. III сведок Н. Н. каза: Мене је ггре 2—3 године позвао тужени у љегову кућу да му ое потпишем као оведок на једну облигацију од 72 дин. коју издаје тужиоцу и ја сам се потписао на иоту. Поред тога знам и ово да кажем, да сам био слушаоц кад је тужени нред Јелену и Конотантина ове год. молио тужиоца да га за дуг причека докле снреми новац, на показано заклећу се. Дангубе тражим 3 динара. IV сведок Н. Н. каза: Пре 2 — 3 године позва ме тужени у његову кућу да му нагшшем једну облигацију од 7 2 динара за тужиоца, и ја сам отишао, однео сам неро, маотило и артију и по љеговом наређењу ја му на-

ниса облигацију и потписа се као сведок и дао сам му облигацију у руке, даље шта је он са њом радио не зпам; на показано заклећу се. Дангубе тражим 5 динара. Тужиоц каза: Саонштена ми је оведоџба сведока, на оведоке немам ништа да приметим. Тужени каза: Саопштена ми је сведоџба оведока. Ја оведоцима стављ&м примедбу и тражим да се закуну, а нарочито нека ое закуне мој зет да смо поцепали ранију облигацију и да сам ја наредио да се та облигација напише, па да платим тај дуг. Оверава Деловођа — писар. (МП) Пред. општ. оуда. Бр. 1248 ГШр. 124 Поновљеље парнице противу Н. Н., због дуга у 105 динара. Извршена заклетва над Н. Н. Деловођа — писар. (МИ) Пред. општ. суда. Разлози : Попио је Н, Н. као задружник и усињени зет туженог под заклетвом утврдио да је тужени тужиоцу издао ову облигацију од 1 0 5 динара, то је доказ да дуг постоји у иотини, за то има меота поновљељу парнице по § 42 6 гр. пост. За то суд овај на основу § 6 гр. поотупка Пресуђује : Да се парница попови у акту нод Бр. 816 и да ое дужник осуди на плаћање дуга, оа којом ое преоудом ооуђује да дуг у 105 динара са припадајућим интереоом плати, надокнади такоу по обадва акта и на име парничних трошкова 4 динара. Оведоцима по 1 дин. Тако је преоуђено у суду ово-општипском данао 2 5 августа 189 9. године у Лужницама. Писар. (МН) Пред. општ. суда. Судије. Саопштено нам је 2 5 августа 1899 године. Потпис парничара. Оверава Писар. (МП) Пред. општ. суда. Како се од уредништва тражи обавештење о томе; да ли је радња судска правилна, налазимо да нам је дужност да по нашој постављеној цељи на ову молбу општине лужничке одговоримо. Наш је одговор у овоме: Молили би општинске судове и њихове писаре, да обрате што већу пажњу на правилан правопис српског језика, даље, да обрате пажњу на наше Формуларе, које износимо у нашем листу, те да по истима удешавају радњу судску у појављеним споровима. Од овога много зависи, да се може дати оцена, је ли кога суда радња правилна, јер од правилног извиђања спора зависи и оцена о томе да ли је пресуда правилно и законски изречена. Дешава се случајева, да је општински суд правилно схватио стање спора, али на жалбу једне парничие стране, ништи се пресуда, само с тога, што извиђај до пресуђења није исцрпно свршен. Сад да пређемо на стварно питање. Прва пресуда, по којој је доказ био главна заклетва, коју је тужилац понудио туженоме и овај му је примио, правилеа је. Против оваквих пресуда, § 290 грађанског иоступка, нема места жалби. Друга радња суда, којом је тражено поновљење овога спора а које је суд расправио пресудом, осуђујући туженога, да горњи спорни дуг плати, неправилна је са ових разлога: § 426 грађ. суд. поступка истина дозвољава тражење поновљаја спора, али само у оним случајевима и по оним захтевима које он прописује. Овде је случај да је тужилац на ранијем рочишту тражио спорну суму са доказом — главна заклетва. — Не помињући да о томе има, какових других доказа, као што је облигација коју сада вели, да ју је нашао, јер ју је раније, вели, био изгубио. У овом даном случају, на ту околност, да је доиста тако било, тужилац је, по јасним и изричним захтевима законским морао обећати и положити заклетву. Када се по овој ствари изврши извиђај код суда, на зато одређеном рочишту, онда се доноси претходно решење о томе; има ли места поновљају парнице. Ово се гштање никада и ни у ком случају не расправља пресудом.