Policijski glasnik

БРОЈ 42 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 327

сродник Фамилије цара Лазара, по имену Андреја. пребегао је из Србије од турског гоњења и настанио се у Немачкој, где је и његово потомство живело, а Август, последњи његов потомак, морао је у Америку пребећи. Андреја је пред своју смрт оставио тестамент свом сину Фридриху фон Лазару, у коме му је описао, да они воде порекло од лозе цара Лазара, и да му је његов стари слуга Јеврем Надуждац причао, како је његов отац у неком подземном своду склонио силно благо, старо оружје, девет затворених и окованих сандука са огромном вредности. Тада мој домаћин узеде неку хартију, за коју ми рече, да је Андрејин тестамент, па ми поче из ње читати од прилике овако: »Било ми је од прилике 12 год., прича Андреја, када сам једног дана путовао са старим слугом Јевремом Надуждцем и долазио од Сокола, и идући кући тада ми он рече, хајдемо на београдски друм, да ти покажем, где ти је отац становао. Видиш ли ону кулу, што је у пола срушена и оне многе зидине. Ја рекох: видим. Ту је седео твој отац Лазар, он је био кнез од српске земље, човек славан и поштен. Цело твоје племе било је у великом поштовању, али су ти Турци сав твој род потукли и иоништили, тада су Турци однели велико имање, ти си једини од твог рода остао, ја сам те спасао из пожара у Шапцу. Шумадија је све што је оетало. Ево довде ти је остало, али то сад не вреди ништа, Турци су сав народ поклали и попалили, с тога ти за живота твог не вреди ништа."* ) — Видиш, чича Ђорђе, са овим је тестаментом дошао у Србију Август Бојне, који се решио, да по њему пронађе благо својих предака. Али људска завист спречи га у томе. Кад је Август дошао у Београд, он није внао српски говорити, већ нађе за тумача неког тишлера из Ниша. За тим се са својим документима обрати тадашњем министру Финансије г. Чеди Мијатовићу, који када се увери, да код Авгусга нема швиндлераја, одобри му, да може тражити благо својих предака у Србији. Август је по том и нашао место, где је новац закоиан. Одмах то јави г. Мијатовићу, и замоли га .за одред војника, који ће благо од народа чувати, што му он и обећа а њега упути да чека војнике на месту. Како обећана војска не дође, Август по наговору тишлеровом сам извади неколико буради старог новца, али га тишлер отрује, дигне му новац и документа, те се настани у Лондону, где се ожени богатом гроФицом и сада тамо у богатству живи. — Када сам разабрао за овог тишлера, одем у Лондон и нађем га, те га замолим, да дође у Србију и покаже место где је новац. Он на то и пристане, дођо у Србију, али како није могао нешто за ову услугу израдити за себе, он се врати натраг и на моју молбу, да ми каже где лежи новац, једва ми само руком даде знак, да је то негде на западном крају Србије. Ја онда почех тражити по месту и у том тумарању наиђох у нодринском округу на неког учитеља, код кога је Август Бојне био одсео и дао му у препису овај тестаменат који сам ја опет од учитеља копирао. Ја сам, чича Ђуро, нашао то место, где су новци, па сам у Пешти поручио машину, којом ћемо их ископати, јер се без ње то учинити не може. Још ми треба новаца, да машину иснлатим. Она је готова, за то гледај, да што пре и што више иара набавиш. Машину ћемо пренети код Обреновца, у близини Белог Поља. То ћемо учинити ноћу, кришом, а ако нас ухвате, морамо и Финансе потплатити... То је био, господине, почетак и крај мојој несрећи. Као прост и неписмен човек поверујем у све ово и закунем се мом домаћину на со и хлеб, да ћу му бити веран. Мој домаћин и окуми ме тада, да би нам везе биле што чвршће и трајније. Мој кум и домаћин јест: Ђорђе Николић — Кочић. Истог вечера тражио ми је новаца. Ја му дадох 30 дин., колико сам имао при себи. Одмах по том почех раскућавати, само да га снабдем новцима да откупи машину. Он је све викао : »ако сад не набавим толико и толико, све је пропало", а ја удри у продају: продам једног коња и кола, продам другог кон>а и кола, продам још зелено жито на четири комада засејано, па од свега њему паре у шаке. Задужим се по целом Обреновцу код трговаца и познаника, од овог узмем три од

*) Пиоац је овде цитирао овај Фамозни тестаменат Андрејин, који је иотражна вдаот нашла код варадице, из кога се најјасније види, ко.шко се он слаже са историским Фактима.

овог четири банке. Имао сам леп иметак, живео сам лепо и скромно, са два ожењена сина. Сад сам све упропастио, један ме је син раније напустио, други ме је отерао, а ја сам то и заслужио. Дошао сам ономад у Београд, да нађем мога кума Ђорђа, па да са њим сам свршим, али се опет помислих, да у овој земљи има, ко ће му судити и да ће своју награду за то добити, те га јавих власти... Ту стаде са причом чича Ђура и отираше сузе са свог старачког, изнуреног лица. * * * Варалица Ђорђе Николић — Кочић, чију слику овде доносимо, сада је под кривичном истрагом и у притвору код кварта санамалског. До сада је истрагом утврђено, да је на исти начин преварио и Николу Јевтића, стругара са Уба, коме је дигао 250 динара. Он од овога заната живи годинама, за шта има и свој алат а много му успеху доприноси и његова красноречивост и љубазност. Кад ухвати своју жртву, он јој одмах износи ПЈзед очи тестаменат, који смо горе споменули, па за тим неку ,,копију римских остава на Балканском полуострву, копирану 1873 г. у венецијанском му<еејуму«, где се помињу места, у којима лежи скривено благо. За тим му исповрти , ради лакшег убеЈ>ивања копнју некога »писада" наш?г уваже- . ног историка и државника г. Чеде Мијатовића, које је он^као писао неком у 1894 години и уверавао га.-да су тврђења* Августа Бојнеа и његовог тестамента истинита. Није нам намера, да овим увлачимо у дис1<усију и име уваженог г. Мијатовића, али само тиме хоћемо да нагласимо^ чиме се само варалице још неће послужити, да свој циљ постигну. Кочић је врло мистеријозна појава. Он је родом из Модрича у Босни, живи у Србији стално од 1892 године. Има и своју миљеницу, чију би прошлост требало боље расветлити. Она живи са њим од 1894 год., а нашли су се, веле, у Шапцу; она крије и име своје: час се зове Пава, час Јованка Петровићева. Неки говоре, да је то чувена »лепа Пава", коју и песма пева. Они имају са собом два детета: мушкарца Бранислава од 5 год. и девојче Даницу од 3 год. и веле да су њихова деца, док се истрагом и овде није утврдило да лажу. Изгледа, да су Ђорђу и ова туђа деца, особито ово женско, потребна, ради његовог заната, јер он девојчицу води собом и варајући свет куне се, да, ако лаже, изеде своје печено дете, показујући на малу Даницу. Н>ени се родитељИ знају. Ми их прећуткујемо за сад и саветујемо их да своје дете себи врате. Моле, се све полициске власти, да уредништву овог листа јаве, ако знају што или сазнаду за овог Ђорђа и његову „жену" Паву — Јованку, јер је и она под крив. истрагом.

ИЗ СУДСКЕ МЕДИЦИНЕ (НАСТАВАК) 15. Пример Убиство ароизведено аовредом црне џигерице. — Овај је случај вредан пажње са своје психолошке стране. Неки зидар, по имену Клебе, живео је с једном женском, али је све сумњао на свога најстаријег, двадесет и једногодишњег сина, да му он квари посла код његове љубазнице. Он се реши, да се за то освети своме сину, и за то изврши над њим убиство из љубоморе!! Тај је тренутак био врло редак, каквог је ретко