Policijski glasnik

366

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 47

Ми нећемо моћи заспати, ако нам не кажете шта се вама догодило ио овом проналаску. Иследни се судија строго осмехиу. — Ах, ја, госпође, мислим да покварим ваше ужасне сањарије својим објашњењем. Ја мислим, да законити власник те руке не бејаше мртав и да је дошао еа оном, која му остаде, да тражи ову другу. Али не могох дознати из околности, на који је начин то извршио. Мислим, да и у овој ствари имамо посла с каквом крвном осветом. Једна дама промрмља: — Не, то неће бити тако. Истражни судија, све једнако се смешећи, закључи: — Ја сам вам казао, да вас моје објашњење неће задовољити. С Француског Милутин К. МиЈ.и!.

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА Допис из Бердина Берлин 11|Х1 99. Поштовани г. уредниче, Прекјуче у четири и по сах. стигао је у Хамбург из Рио де Женера ЈозеФ Генчи са женом, праћен двојицом бразилијанских полицајаца. У једном од скорашњих бројева, »Полиц. Гласник" је донео потерницу с његовом сликом.*) На њега се сумња, да је пре две гоДине, као портир у једној кући у Берлину убио газдарицу од куће и њену кћер, снео их у подрум и затрпао, па онда заједно са својом женом утекао. Газдарица од куће дала му је бесплатан стан, а за то је морао Генчи водити надзор над кућом и купити станарину од осталих кирајџија. Доказано је, да је пре извршеног убиства покупио велику суму, која код убијених није нађена. Чим су лешеви нађени сумња је, разуме се, на њега пала, али њега нигде није било. Ипак пре четири недеље ухваћен је у Бразилији. За све време вожње из Рио де Женера до Хамбурга, а го је готово четири недеље, Генчи је био прилично миран, врло је мало говорио, али је потпуно оседео; његова жена пак плакала је непрестано. Пред Хамбургом су их оковали. У Хамбургу су предати немачкој полицији, која их је одмах возом спровела у Берлин. На путу из Хамбурга за Берлин, Генчи је био миран, али потпуно утучен, тако да је изгледао као да ће одмах, на првом испиту све признати. Али на против, он одриче све. Његова жена такође. На питање зашто је утекао из Берлина вели, да је то учинио због тога, што је ироневерио покупљеиу кирију. Из Берлина је отишао у Хале, затим у Хановер, одавде у Амстердам и ту је тек из новина дознао, да је његова газдарица и ове кћи убијена. У први мах дошла му је мисао, да се врати, али кад је увидео, да му нико неће веровати и да ће га свако сматрати за убицу, бежао је даље. Он тврди, да је убица X. који има ресторан у истој кући и по чијој је наредби он, као портир куће, донео песак у подрум, у коме су нађени затрпани лешеви матере и кћери. Његова жена плачући прича, да она о убиству ништа не зна, али вели, да јој је пало у очи, како њен муж за време пута, на свима станицама марљиво чита новине. Али поред свега одрицања изгледа, да је Генчи убилац, јер је у његовом коФеру нађена једна гвоздена\полуга попрскана крвљу. Ових дана почиње испит. Шта даље буде јавићу. Д.

БЕРЛИНОКЕ ПРОПАЖЦЕ, 10П0ВИ И ВАРАЖЦЕ (НАСТЛВАК) Сви ови женски дућански лопови, као и кесарошице, траже прилику, да се одмах но извршеној крађи ослободе крадених *) У бр. 28. т. г. и ((Нолицајцу" за 1898, стр. 122.

ствари, те их обично предају својим помоћницима. Ако се одмах дигне потера за њима, па буду ухваћене и затворене кад су већ предале своје крадене ствари помоћницима, онда је наравно претресање њихово безуспешно. Ако их пак ухвате пре но што су се ослободиле крадених ствари, оне их се на врло вешт начин ослободе путем до полиције, иа тамо вичу и протестују, што су их затварали, кад нису криве. Са невероватном дрскошћу иду на посао лопови, који краду ствари из дућанских излога; често притискују један део излога терпетинским Фластером, а често буше рупу на дрвету од оквира на излогу, те кроз те отворе провлаче извијене жице, које имају на врху облик куке; њима извлаче из излога разне ствари, као прстење, ланчеве, гривне итд. Да их при том не би приметили пролазници, обично их својим леђима скрију њихови помоћници, који се поред њих живо разговарају, или гледају с великим интересовањем у излог. С истом дрскошћу краду се ствари и из покретних излога, који имају облик стаклених ормана, па се такви износе испред дућана. Лопов се обуче као калФа из дућана, па често и без капе, са пером за увом, изиђе на улицу, откачи лако излог, јер се већ у напред упознао са закачкама, уноси га у авлију, и ту га удешеним калаузом отвара, вади из њега све ствари, меће их под капут и у џепове, па га одмах за тим нестаје. Дешава се често и то, да лопов побегне мирно са целим излогом. Сад долазе на ред лопови, који краду ствари из теретних кола, на која нико не пази. Дешава се често, да кочијаш уђе у какву кућу нослом, или заседне у крчми, а кола му сетану иа улици, и на њих нема ко да пази; то добро знају лопови, па да их не би могли лако приметити, они се облаче у одело носача, који вуку робу на својим ручним колицима, и тако прилазе таквим колицима, узимају из њих ствари, које могу да понесу, мећу их у своја колица, па се спокојно удаљавају с нуним колицима. Сума, колико су вределе на тај начин крадене ствари, била је огромна сваке године, све до најновијег доба, када се доскочило тим дрским лоповима. Да би притекла у помоћ шпедитерима, који су том приликом највише страдали. полиција се ту послужила једним лукавством, и то ево како : Неколико кола напуњених сандуцима и балама робе, који су били покривени дебелим платном, ишла су по берлинским улицама; обично их је терао кочијаш, који је изгледао принапит, и код сваке каФане и механе застајао је, улазио унутра и пио, а кола је остављао на пољу без надзора. Тиме су, разуме се, покушали да се користе лопови од те „струке" ; те су један или двојица долазили с колицима до кола и кад је који завукао руку испод платна, да украде коју балу, већ су га ухватиле снажне руке полицајаца, који је са још једним жандармом седео скривен у колима међу стварима. На тај је начин за кратко време ухваћено преко двадесет лопова такве врсте. Међу даље чланове берлинског лоповског света долазе такви лопови, који краду на овај начин: дођу у гостионицу и ту заноће, па кад гостионичар оде да спава, они се дигну, отворе гостионицу и по читава кола ствари однесу преко ноћ. Даље тавански лопови, који краду само ствари и рубље по таваиу; кујнски лопови, који грабе прилику, кад куварице оставе без надзора отворену кујну за који тренутак, те тада улазе у кујну и дижу на брзу руку све ствари од вредности, као сребрне кашике, прстење сребрно за салвете, велике кашике и друге ствари. Даље подрумски лопови, који обично краду најбоља вина по подрумима ; лопови деце, који измамљују новац од деце, које су им дали родитељи да купе што год, а краду им чак и минђуше из ушију; даље лопови, који претресају џепове оним лицима, која преспавају ноћи ио клупама на шеталиштима; лопови по кафанама, који имају особити „ник (1 на биљарске лопте, звонца итд. Лопови паса ; ови обично украду пса, па га или продаду или га враћају, као »нађена" њиховом газди, добијајући за то велику награду. Даље долазе лопови по хотелима, лопови голубова итд. Као што се види, берлински лоиови не бирају — краду што год им дође до руку! Шта се све краде у Берлину, често човек ие може ни да верује. Лаковане ципеле, кошуље, четке, гвоздене игле, вунене иоткошуље, кутије са прашком за зубе, пудери, тејови, медицинске књиге, испушене »муштикле* од морске пене, поникљени челични чешљеви, прашак за инсекте, компоти, серум за