Policijski glasnik
406
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ћРОЈ 52
постељу код »мајке траве«. или где другде. Избор је велики, али бирач није велики пробирач! Врло радо преноћи он у каквој грађевини, коЈа се зида, пењући се често и уз врло несигурне степенице; даље ноћива и по таванима и крововима, често и у железничким колима, у шупама шталама, у колима омнибусима и таљигама. Веома радо ноћивају у оним великим колима, на којима се преноси намештај. Случајем се пронашло читаво гнездо бескућника у једним таквим колима; један јо ноћни стражар обилазио своју ноћну линију, и у једној усамљеној улици севернога краја Берлина чује он у једној колској штали некакав угушен жагор. Уђе унутра, и не виде никога, али кроз пукотину од кола продирала је некаква светлост. Стражар зовне једнога укућанина, и тада почну претресање кола; нрво су неприметно подигли један крај платна, и уну-тра су спазили дванаесторицу бескућника, како су се угодно сместили, и безбрижно играју карата; светлила им је лампа, а на столу је било још остатака од вечере — парчад хлеба, шунке, кобасице и сланине. Доцније се доказало, да су то лоповска лица, која полиција одавно тражи, и да су они неколико недеља становали мирно у тој „кући®. Модерни Берлин и не зна ништа о подземним скривалиштима, о јазбинама у које се крију сва крадена блага, и у којима се кују планови за нове и нове крађе, не зна ништа о дуплим зидовима између којих се крију злочинци, као ни о загонетним орманима, чији су задњи зидови уједно и уласци у те скривене ходнике, кроз које су могућна бегства, као што се то налази у историји криминалне полиције. Не, »модерни" злочинац се осећа најсигурније онде, где станује сиромашан свет, сем у случају, да се нарочито због чега крије од полиције, или ако им то фино одело не допушта. А што је најчудноватије, они се састају за своја „саветовања" баш у оним локалима, који су саграђени из најхуманијих побуда. Али и на другим се местима могу наћи та господа, у најмањој каФани, као и у највећем и у најугледнијем ресторану, као и у прчварници, у најживл^им салама, као и у мирним салама музеума. Они се радо задржавају по извесним ноћним локалима, који су обично на крају вароши; у те локале долазе обично са женскињама, које су спале већ на најнижи ниво морала. Коцкари, варалице, кесароши, лопови сваке врсте и свакојаке друге пропалице налазе се у тим локалима, а често долази до таквих сцена, које лепо показују наличје берлинскога лшвота. Полиција је често баш у тим локалима имала по који добар лов. На још су ниЈкем ступњу тако звани злочиначки локали; ударамо гласом на речи »тако звани«, јер правих злочиначких локала или гостионица, у које долазе само злочинци, има још врло мало у Берлину; али и тих „тако званих" локала сваким даном све витне и више нестаје, из разлога, које смо горе поменули, те их има сада само неких тридесет, ма да их је годину дана нре било дупло и више. Ти су локали обично приземни, или су у подрумима, аки тако удешени, да је лако могућно бегство, чим се примети близина полиције; из тога разлога и имају обично такви локали по два уласка, особито ако су на углу улице. Даље пази се и на то, да такав локал не пада много у очи мимопролазницима. Уласци су обично кроз неке узане ходнике, и за „непозване" су врло незгодни, али »звани« се лако налазе у њима. Скоро су сви ти локали слични један другоме: дугачка, узана нросторија, нејасно осветљена гасом или иетролеумом, по зидовима исцепане тапете, у средини или у ћошку један биљар, неколико десетина столица и малих столова — н то је све! Одељење, где се точи пиће обично је у сноредној одаји, у коју се улази иреко степеница; ту има сваковрснога хладнога јела, а мол^е се добити и врућега. Газда је нријатан, груб, глуи, лукав, и опште онакав, како захтева сама прилика, а са својим гостима стоји у највећем поверењу, те он отуда готово свакоме зна и надимак. Шта му госги раде у локалу, не тиче га се баш ништа. Но по неки је од таквих локала имао и леигаих дана. Тако се у једном локалу виде остаци огледала — и рам' огледала показује лепо „прошли сјај к , али и прошло огледало, јер од њега нема ни помена; али за то је на крутој хартији у раму написала нека рука крупним словима: »Огледало!" У таквим је локалима потпуно прошарано друштво, и све су то особе, које су већ прошле и кроз полицију и кроз суд, а и које су биле и на робији. Као што су разнолике физиог-
номије сталних гостију тих локала, тако су исто разнолика и одела њихова. Ту је елегантно обучени коцкар, а ту је и поцепани тавански лопов, који је све одело покрао на разним местима, и који може представљати слику крајњег немања укуса. Забава је потпуно код њих »берлинска«, а не изостају и омање свађе; озбиљне се свађе ретко дешавају, и кад их има онда су то већином међу старијим злочинцима, а разуме се због подале плена, јер злочинци чак по неки пут и »међу собом« нису часни. Иначе се потпомажу, а особито помажу ономе, који новчано врло рђаво стоји, особито у прво време, кад који од другова изиђе из затвора или с робије, те овај и због тога, баш и противу све своје добре воље, мора да одлази у злочиначко друштво. Криминална полиција добро зна за ова места, за ова њихова гнезда, зна од какве су штете она по јавну сигурност, и за то их често обилази и претреса. Те су посете већином ноћу, када су злочинци обично на окупу, па и тада полицајци ретко носе собом револвер, већ се ослањају на своју телесну снагу и на оловом наливени штап, од кога се тешко одвајају. Појава полиције и у препуним локалима не производи никада велико узбуђење. Овај или онај, који нема са свим чисту савест, у први мах побледи, али одмах за тим дође к себи и показује се што је могућно више равнодушно. Остали продужују свој разговор и игру карата, само мало — тише: појединци ноздрављају полицајце, које они лично познају, и ови последњи прилазе својим »добрим пријатељима к , разговарају слатко са њима, и на тај начин често сазнаду по нешто што им буде после од користи. Да би »необавештене« обавесгио, главни полицајац гласно узвикне: »Ми смо полицајци! Свако мора показати своје исправе. Ко их нема. нека се одвоји на страну!« Одмах спи гости ваде из џепова исправе, ако их имају; по неки чак и додају што при предаји иснраве, али гакве нретресају, као и све сумњиве, па ако се пронађе који тражени злочинац, одмах се са свима онима, који немају исправе, спроводи у затвор. Веома је велика реткост, да нри таквим иосетама полиције покуша когод да се силом одупре или да бежи, јер свако зна, да је цео локал опкољен л^андармима, и да ће само миг полицајца бити довољан, да добије троструку помоћ, а даље знају и то, да опирање може њихову ствар само да погорша, јер ће на тај начин тај чиновник одмах постати њихов непријатељ, и да ће доцније према њима употребљавати најоштрију законску силу. Сви се ухапшени одмах »зеленим колима" одвозе у главну полицију, да се саслушају, па се с њима ноступа према закону. Они, који немају никаквих исправа, кажу где станују, и одмах се пита телефоном тај кварт, да ли има што сумњиво за овога, па ако нема, он се одмах пушга у слободу. Ако се деси, да полицијски чиновник није запамтио све особене знаке лица која се траже, он одмах погледа у књигу, у којој су заиисана сва та лица но азбучном реду, па ако је случајно то један од оних, кога полиција тражи, томе не помажу више сва светска скривалишта — тај може да каже с Богом слободи на дуже време. По немачком Доб. В. Бакић.
ЈЕДАН СТАРИ АКАТ 0 ПУДАЊУ НА БОЖИЂ Влагородном Господину цјелом капетану Бјеличком Члену Исправничества окружја јагодинског Стевану Михаилопи!.}' *Ј Миленко Слуга Секретара Исправничества окружија крушевачког тајућој јоште литургији на Прошли Божић чувши да^ се више пушака к означењу празника по староме обичају
*) Овај акт Начедства окр. јагодинског из године 1 837., који нам је био љубазан дати једаи рођак нокојнога Стевче Михаиловића износимо у листу колико као прилог ка уиознаваљу наше раније администрације и судства, толико и да би видели нагпи читаоци, како забрана нуцања о божићњим и другим празницима датира још из 1 834. и 1 83 5. год. и како је издавана чак у облику владаочева указа и саветског решења. Међу тим, још и даиас иолицијске власти нрииуђене су, да сваког Божића и Ускрса објављују нарочигу забрану пуцаља о тим празницима. Акат овај, осим замене старог правониеа новим, доносимо без икаквих других измена текста његова. Ур.