Policijski glasnik

126

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Ј 15 "и 16

— Та молим вас, можете иКи да дигнете награду! Међу тим какви сте ви то! Живите тако новучеио да чак ни ствари које вас интересују не доииру до вас! — Рђаво, Рођо! А ја то нисам ни знао! кличе Разумихин. Данас ћу баш да иотражим тај број у чигаоници ! Има ли два месеца како је изашао тај чланак? Под којим датумом? Не мари, наћи ћу! Гле ти обегнењака! II он то не казује! — Али како сте знали да је то мој чланак? Потписао сам се само ночетним словом. — Случајно сам дознао, ових дана. Уредник је мој пријатељ, он је издао тајну вашег потписа... Тај ме је чланак јако интересовао. — Говорио сам, колико ч се сећам, о психолошком стању кривца за време извршења злочина. — Јест, и узели сте да је злочинац, у тренутку кад извршује злочин, увек у болесном стању. То је врло оригинално мшпљење, али, није ме то највише интересовало у вашем раду; нарочито ми је пала у очи једпа мисао која се налази на крају вашег члаика и који сте ви, несрећом, израдили доста нејасно... Једном речи, ако се сећате тога, дајете на знање да има на земљи људи који могу, или, још боље рећи, који имају апсолутног права да чиие све врсте кривица и злочина; људи за које, у неку руку још није закон начињен. Па то неверно тумачење његове мисли, Раекољњиков се осмехну. — Како ? Шта? Права за злочин? Није ли хтео рећи да је злочинац нагоњен на злочинство неодољивим утнцајем околине"? рече Разумихин некако узнемирено. — Не, не, није о томе реч, одговори ПорФирије. У чланку о коме је реч, људи су нодељени у »обичне« и »необичне". Први ваља да су покорни и немају ирава да прекорачују закон, јер су обични л^уди; други имају права да чине сва злочинства и да прекорачују све закоие, из тог разлога што су деобични људи. Тако сте доиста рекли, ако се пе варам. — Та како? Је ли могуће то! нрошапута Разумихин запрепашћен. Раскољњиков се на ново осмехну. Одмах је разумсо да се хтело од њега да сазнају принциии, па, сећајући ^ свога чланка, не устезаше се да га објасни. — Није сасвим тако, ноче он обичним и скромним тоиом. Додајем, у осталом, да сте доста нетачно нсказали моју мисао, ако хоћете, баш ћу вам је рећи онако како је... (и он ове последње речи изговори с неким извесним задовољством). Само, ја нисам рекао, као што то ви кажете, да су необичнп људи апсолутно власни да чине све врсте кривичних дела. Мислим баш да и цензура не би пустила да изиђе чланак такве садржине. Ево сасвим искрено оно што сам ја тврдио: необичан човек има право, не званичио, већ сам собом, да овласти своју савест да прекорачи извесне сметње, само у случају где то захтева остварење његових идеја (које могу кад што бити корисне по човечанство). Ви велите да мој чланак није јасан, хоћу да покушам да вам га објасним: можда се не варам кад претпосгављам, да је то и ваша жеља Ио моме мишљењу, ако би се проналасци Кеплерови и Њутонови, услед извесних околности, могли остварити тек средством жртве једног, десет, сто па и највећим бројем живота, којп би стајали као сметња тим открићима, Њутон би имао права, пгга више, био би обвезан да уништи тих десет, тих сто људи, да би та његови нроналасци иостали познати целом свету. Тим^у-тЈ^таУом, неће да се каже да би Њутон имао права да ма кога убије или да врши сваког дана крађу на пијаци. Даље у мом чланку, нарочито наглашавам, колико се сећам, на мисао да су сви законодавцн и вође човечанства, почињући од најстаријих, па настављајући Ликургом, Солоном, Мухамедом, Наполеоном и т. д. да су сви, без изузетка, били злочинци, јер стварајући нове законе, они су баш тиме нарушавали старе, које је друштво верно испуњавало и добило од предака; зацело да нису пи најмање застали пред проливањем крви, ако им је то било само корисно. Ваш је примећено да су готово свн ти доброчинци и вође човечанства били страховито крволочпи. Према томе, не само сви велики људи, већ и сви они, који се ма колико уздижу над обичним слојевима, који су у стању да искажу нешто ново, морају, по самој својој природи, бити неминовно злочинци, — више или мање, разуме се. Иначе, било би им тешко издићи

се; а да остану, не могу, наравно, да пристану на то, и, по моме мишљењу, и сама им дужност то забрањује. .Једном речи, ви видите да довде нема ништа ново у моме члапку. Што се тиче мога дељења људи у обичне и необичне, призпајем да је мало необично, али ја остављам на страну ггитање о цифрама, које ја мало ценим. Ја само држим да је моја мисао у главноме правилна. Хоће да се каже да природа дели људе у две категорије: једни нижи, људи обични, врста грађе којима је једина мисија да производе себи слична бића; други виши, цодразумевајући људе, који имају дара или талента да у својој средини искажу неку нову мисао. Подраздељци су, наравно, неизбројни, али обе категорије представљају црте које се разликују довољно одређено. Првима, обичним људима, припада опште понашање затуцаних, који живе у покорности и који је воле. По мом мишлењу, они су баш обвезани да буду покорни, ношто је то њихово опредељење и што то њих ништа не понижава. Другу групу састављају искључиво људи, који порушавају закон или су склони, према својим способносткма да га наруше. Њихови злочини су, наравно, релативни и променљиве важности. Већина објављује рушење онога што иостоји у нме онога што као боље ваља да дође. Али ако за своју идеју ваља да иролију крв, да иду нреко лешина, они могу савесно да учине и једно и друго, — у интересу своје идеје, у осталом, — ирибележите то. У том омислу припознаје им мој чланак право злочина. (Ви се сећате да је тачка нашег размимоилажења било једно правно иитање). У осталом, Пема места бојати се много: пошто им маса никад не уступа то право, она им одрубљује главу и веша их (више или мање), и тиме је до данас испунила врло тачно своју чуварску мисију; истина је, до душе, да је баш та иста маса у доцнијим покољењима дизала споменике погубљеиима и обожавала их (више или мање). Прва гомила је увек господар садашњости, друга је госиодар будућностн. Једни чувају свет и умножавају становнике у њему, други га покрећу и воде циљу. И ови и они имају апсолутно право на живот. Једном речи, код мене имају сви подједнака права, и — угуе 1а д-иегте 6(;егпе11е, —• до Новога Јерусалима, разуме се. — Дакле ви верујете у Пови Јерусалим? — Верујем, одговори усиљено 1 Ј аскољњиков, који, док је говорио онај дугачки монолог, беше оборио очи, гледајући јогуиасто у извесиу тачку на тепиху. — А.. верујете ли у Бога? Опростите ми за ту радосналост. — Верујем, ионови младић погледав у ПорФирија. — А... у васкрснуће Лазарево верујете ли? — Ве-верујем. Зашто ме све то питате? —■ И буквално верујете? — Буквално. — Извините, гито вам постављам та питања, то ме интересује. Али, пустите; — ја се опет враћам предмету о коме смо мало час говорили, — та не кажњавају их увек; има пх на против који.... — Који успеју за свога живота ? Ох ! јесг, деси се то ио некима, и онда.... — Самп отиочињу кажњавати? — Ако је Потребно, а, истину рећи, то је најчешћи случај. Уонште, ваше је оиажање врло оштроумно. — Захваљујем вам. Али реците ми: како се могу разликовати ти необични л^уди од обичних ? Носе ли од рођења какав знак? Ја сам мишљења да би овде ваљало мало више тачности, видљивијег обележења, у некуруку: извините ово природно неспокојство код практичног човека а који има добре намере, али зар они не би могли, на пример, носити какво нарочито одело, какав особити знак?.... Јер, доиустићете то, ако се произведе каква забуна, ако индивидуа једне категорије уобрази да принада другој и почне, као што ви добро велите, »да уклања све сметње« онда — Ох! то се дешава врло често! ова друга примедба је још Финија него прва.... — Захваљујем вам. — Немате на чему: али помислите да је заблуда могућа само код прве категорије, т.ј. код оних које сам назвао, можда без узрока „обичним" л,удима. Покрај све њихове урођене тежње за покорношћу, многи од њих, услед игре природе, воле да се сматрају за људе из првих редова, за „разориоце 8 , држе