Policijski glasnik

БРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

115

не само за лекара него и за лаика, који мало труда себи дадне да се извежба у тој методи. Не би било тешко, дацле, нацртати лик папиле. Ипак цртеж не треба допустити, јер увек је непоуздан. Папилу треба само Фотографовати. То је већ и рептено донекле повољно. Ие улазећи дубље у опис тога, рећи ћемо само, да се по методи Рег1оГГ-а и Ме188пег-а по свој прилици добијају најбоље слике. Мали лик, који се добије, треба увећати. Најпосле, да видимо практичну страну предлога за ову методу идентификације. Сисгему једну треба само онда претпоставити другој, ако се, поред добрих страна које има, да и практички лако извести и ако није сувише компликована. Антропометриско мерење Бертилоново даје већ сад ресултате зацело добре, ако и не аисолутно сигурне. Но оно није сасвим просто и захтева доста апарата. На против, идентиФикација на основи мера од костију шаке по Реитгеновој ФотограФији далеко је простија и сигурнија. Простија, јер тражи само једну ФотограФију, с које би се мере исказивале сасвим поуздано; сигурнија, јер би мере биле узете са свом тачношћу, те би их лактпе било и груповати. Уз то долази и сама ФотограФија, као средство за познање од велике вредности. Компликованом Бертилоновом апарату стоји на суирот просгији а свакојако скупљи апарат за. узима^Бе Рентгеновнх Фотографцја. Добити пак Фотографију Рентгенову и мерити поједине делове костију, ишло би лако сада, када се већ ради по методи антропометриској. До употребе лика папилина проћи ће наравној ош времена, пошто добијање тога лика није још такво, да би било слободно од сваког приговора, али се од тога ускоро, с неким напредцима у техници, очекују велики успеси.

ОПШТИНСКИ П0С10ВИ Наплата дуга од уступитеља. Један општински писар представља иам овакав случај. Некн Јанко узео је на зајам пре више година сто дпнара по облигацији од Марка Н. Поверилац Марко пренесе ту облигацију на Саву Н., а Сава је опет пренесе на неког Павла и најзад овај је нренесе на Николу Н. Никола, као последњи иријемник, у чијим је рукама облигација, видећи да не само дужник Јанко нема откуда дуг платити, него да то не може учинити ни његов уступитељ Павле, па ни овога уступитељ Сава, добави уверења о немању њихову, на се с овима и облигацијом обрати тужбом ошпт. суду против повериоца Јанкова Марка, као првог устунитеља, од кога још може дуг наплатити, и затражи, да се Марко осуди на плаћање. Пошто, вели исти писар, има мишљења, в да пријемник, кад преиесе своје право на другог, а овај на трећег и т. д., сваки разрешава тиме свога уступитеља од одговорности за наплату дуга од дужника, нарочито ако при нреносу ранији уступитељ није изречно казао да одговара за нагшату и у случају даљег пррноса« — тај писар, с вољом да проучава оваке случајеве, која је свакојако похвална и за препоруку и свима осталим колегама му, *) пита нас шта мислимо о томе. Ево, дакле, на то нашег одговора, као и напомене о процедури, кроз коју би такви спорови имали да прођу. § 868. грађ. зак. каже: при уступању рађа се нова обавеза између усгупитеља и пријемника, а обавеза уступљенога дужника остаје иста. Ни ту, ни ма где на другом месту у законику, не каже се да услед таког постанка једне нове обавезе престаје ма која ранија, па дакле не престаје ни обавеза, која има основа у ком ранијем преносу. Ко мисли, да пријемник, преносећи своје право на другога, тим самим разрешава свога уступитеља од сваке одговорности, треба да покаже и законску одредбу о томе. Те одредбе, пак, нема, а нема је зато, што би била противна природној садржини обавезе уступитељеве у опште. Садржина обавезе уступитељеве, као што је познато, у томе је: што уступитељ гарантује своме пријемнику, од кога се наилаћује за дуг неког трећег, да је дуг овога истинит, на праву основан и да га овај (уступљени

*) Право је да кажемо, да је то пиоар општине љубићске, у окр, рудничком, г. Филип М. Вукајловић.

дужиик, како закон каже) може платити. Каква би разлога, дакле, могло бити, да једна обавеза, којом се гарантује стање уступљенога дужник а, престане чим се промени аријемник, који је уступитеља исплатио. Погрешно је, дакле, мислити, да је иријемник самим актом даљега нреносса разрешио сваке одговорности свога уступитеља. И онда остаје, да онде, где има једно за другим више уступитеља и пријемника, има поред обавезе уступљенога дужника, толико обавеза уступитеља (да ће дужник дуг платити) колико има преноса. Друга је ствар, наравно, где се самим ареносом друкче уговори, јер уступитељ може на другога пренети своје право и без икакве своје даље одговорности за уступљенога дужника и у опште обавеза уступитеља може се споразумно с пријемником ослабити или ојачати. У случају, пак, бесплатног преноса ње опет никако и нема већ по самом закоиу, те по томе уступитељ своме пријемнику и одговара само за онолико, за колико се од њега наалатио (§ 870. грађ. зак.). 0 свему томе суди се по самом преносу, како он гласи. Нријемнику, који хоће своје нраво и даље да пренесе на неког, иимало није за то потребно нарочито одобрење ранијега усгупитеља, да би се овај задржао у обавези ; права, која смо задобили уговором, можемо преносити и на другог, ма да у уговору о таком преносу ни помена нема, само ако се то не тиче каквог права, којејепо природи својој такво да се да пренети, ако није дакле везано за саму личиост. У изнесеном случају имамо, дакле, овај одношај: Николи гарантује Павле, да ће Јанко дуг платити; Павлу то исто Сава; Сави то исто Марко, коме се Јанко и задужио. Кад Никола докаже, да је од Јанка наплата тражена па да се није имала откуда извршити, има нрава за онолико, колико је платио Иавлу, тражити од овога, као од одговорног уступитеља, накнаду; Павле опет тако исто од Саве, а Сава од Марка, који и има да сноси све носледице рђавога дужника, јер је сам Јанка за дужника изабрао и другима га уступао као доброга, гарантујући за то. Пред државним судовима спор о овој наплати тако би се и кретао: Никола би, доказавши немогућност наплате од уступљеног дужника Јанка, тужио Павла, овај би се позвао у заштиту по § 67. и 336. на Саву, а Сава на Марка, те би се тако снор расправио иресудом, да Марко плати онолико, са колико га је при преносу исплатио његов пријемник Сава. Из дога би Никола добио онолико, са колико је исплатио Павла, под иретпоставком наравно да би Павле на толико имао права ирема суми којом је исплатио свога уступитеља Саву. Ако тужени Павле, па може бити и Сава, немајући сами иначе ништа из чега би се могао Никола наплатити, не би пашли рачуна увлачити овако у спор и првог устугштеља Марка, од кога се обвеза још може наплатити, Николи припада право да их све тужи, и то: Павла и Саву као одговорна лица, која се на његову штету одричу једног свог права према уступитељу Марку, а Марка, као такође одговорно лице, које у таквом држању Павла и Саве налази за себе рачуна да јевтииије прође и не плати бар све што је дужан. Спор би се расправио у дугу § 303. а грађ. зак., а по основи § 870. ист. зак., тако да Никола има ирава наплатити се из овог примања Саве, односно Павла, од Марка. Никола би још за сигурност ове своје наплате имао права обезбедити се забраном овога примања Савина, па дакле и Павлова, од Марка, као и у опште обезбеђивати се имаовином Марковом за суму коју он гарантује.. Но ако би спор ове врсте и давао више заплета пред државним судовима, јер може да изради више парница и доста да се протегне, код општинског суда мора да буде расправљен брзо, јер он извиђа простд и суди кратко, а пресуде своје сам извршује. Добивши горњу тужбу од Николе за осуду Марка, он је дужан да позове сва интересована лица, дакле и Павла и Саву, да усмено извиди шта је међу њима, ко, коме и колико одговара, па, утврдивши да је Павла исплатио Никола при пренобу са сто динара, Саву са толико Павле, а Марка опет са толико Сава, и да су за толико један другом и одговорни, осудити Марка и да плати Николи тих сто динара. Од пресуде општинског суда тражи се да је добра, што у овом случају значи и ираведна, а она би ту и била таква, противу ње се умесно нико не би могао жалити, за то би и свака жалба од стране судије ирвост. суда по § 20. и 20. а. грађ. суд. пост. била одбијена и пресуда аотврђена..