Policijski glasnik

224

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 28

можеш издржати, и ако останеш сама, полудећеш, као и ја. Ти си веК као и сад суманута, занесена си, мора бити да ми треба заједно да идемо једним путем! Хајдемо ! — Нашто? Нашто све то ? изусти Соња необично и узбуњена његовим речима. — Зашто ? Зато што се тако остати не може, ето зашто ! И, напослетку, треба размислити озбиљно и отворено, а не, као дете, плакати и викати како Бог неће да допусти несрећу! А шта ће бити ако тебе сутра доиста одведу у болницу ? Она безумпа и јектичава жена умреће скоро, а деца? Зар Пољечка неће пропасти ? Зар ти ниси овде видела, по угловима, децу, коју су матере послале да милостињу просе? Ја сам сазнао где живе те матере и у каквој околини. Деца тамо не могу остати. Тамо је седмогодишње дете покварено и крадљиво. А овамо деца су образ Христов: »Њихово је царство божје". Он је заповедио да их ценимо и волимо, јер је њихова будућност, они су будуће човечанство... — Па шта ћемо онда ? Па шта ћемо? понављаше Соња хистерично плачући и ломећи руке. — Шта ћемо? Ваља једном за увек прекршити што треба, и страдање примити на себе! Шта? Не разумеш? После ћеш разумети... Слободу и власт, али главно је власт ! Над сваким створењем које дрхти, и над сваким мравињаком!... Ето сврхе, ето смера! Разуми то ! Ето ти мога упуства. Може бити да ја с тобом последњи пут говорим. Ако не дођем сутра, чућеш за све и сама, па се онда опомени ових садашњих речи. Па можда кадгод, после година, у животу, можеш и разумети шта су оне значиле. А ако дођем сутра ја ћу ти казати ко је убио Лизавету. Збогом! Соња претрну и задрхта од страха. — А зар ви знате ко је убио? упита сва хладна од страха и гледајући га дивље. — Знам и казаћу... Теби, само теби. Тебе сам изабрао за то. Нећу доћи да молим опрогитаја од тебе, него ћу просто да кажем. Тебе сам одавно изабрао, да ти кажем; још онда, кад је отац за тебе говорио, и док је Лизавета била жива помислио сам на то. Збогом. Не пружај руку. Сутра! Он изиђе. Соња га гледаше као суманута човека; али беше и она сама као сметена, и то осећаше. Глава јој се заносаше. »Господе! Откуда он зна ко је убио Лизавету? Шта су значиле оне речи? Страшно је то! к Али у исто време њој не падаше на ум мисао. Никако! Никако!... »0, мора да је ужасно неорећан!... Оставио је мајку и сестру. Нашго? Шта је то било? И какве су му то намере? Шта јој је говорио ? Пољубио јој ногу и рекао... рекао (да, то је рекао разговетно), да без ње више живети не може... 0, Господе! к У грозници и заносу прође Соњи ноћ. Каткад скочи, плаче, ломи руке, или се опет занесе у грозничав сан, па снива Пољечку, Катарину Ивановну, Лизавету, читање еванђеља и њега... њега, с блеђаним лицем, с успламтелим очима... Њега, како јој љуби ноге, плаче... 0, Господе! (Наотавиће ое).

П 0 Т Е Р А Александер Ф. Венути, тако се зове онај сајџија што је покупио сатове грађанима вар. Младеновца и побегао, чију смо слику изнели у потерници новембра прошле године у 23 броју на стр. 184. т. г., по којој су га познали органи полицијски у Загребу. Тамошњи градски начелник, поред ове доставе, јавља актом Бр. 30326., да је исти Александер позната варалица, да је 1873 рођен у Ријеци, да је и тамо извршио разне преваре па побегао. Наређује ое понова тражење Александрово. Пронађеног ваља стражарно спровести Управи града Београда с позивом на Бр. 15563. Мнлутин Стојановнћ — Јанаћковић, звани „Ћора", Живојин Ђорђевић „Баџа" и Јован Петровић — Жобота регаењем начел. окр. пиротског, од 23. јуна тек. год. Бр. 5212., стављени су под кривичну истрагу и у притвор за опасну крађу, који су у друштву са Миланом Николајевићем — Црногорчетом — извршили Љуби Стојковићу, механџији. Начелник окр. пиротског моли све власти да ове злочинце потраже у

своме кругу, па у случају проналаска да их упуте њему или Управи гр. Београда с нозивом на бр. 15909. Жилан Стојановић, редов VI батерије, из Београда, отишао је из команде 1. ов. мес. без ичије дозволе и до данас није се још вратио. Командант II дивиз. арт. пука моли све власти да Милана живо потраже и нађеног му га спроведу. Милан се може спровести и Управи града Београда, с позивом на бр. 15780. Драгутин Крагул.евић, редов 7. батерије дунав. пољског артилер. пука, побегао је из команде 29. пр. мес. Драгутин је висок 1-66 м., плав, браде и бркова нема, очију плавих, без икаквих особених знакова. Командант дунав. артил. пука моли све власти да Драгутина потраже и у случају проналаска упуте га њему или Упр. гр. Београда, с позивом на бр. 15983. Раде Цвејић, надничар, родом из Аустро-Угарске ухваћен је 3. ов. мес. на Умци, ср. посавског, без путне исправе и притворен, али је још исте ноћи из затвора утекао. Раде се издаје за војног бегунца и вели да је као такав пријављен команди дунав. див. области, где се по списку води, и да ради код Младена Чувидинова, кравара на крагујевачком друму. Ради има 32 године, црномањаст је, висок, бркова малих, црних и густих, браду брије; у оделу је банаћанском ; на ногама има сарачке опанке. Начелство окр. београдског скреће свима властима пажн.у на ово лице. Акт Упр. гр. Београда бр. 16319. Мориц Милер; агент, дигао је на основу ФалсиФикованих исправа од будимпегатанског опгатег домаћег осигуравајућег друштва 5000 круна, иа за тим утекао. Мориц је Јеврејин, рођен у Вадкерту (Угарска), има му 35 година, ожењен, малог, јаког састава, лица округла, о.чију плавих, косе и бркова такође плавих. Одевен је веома отмено. Држи се да је Мориц пребегао у Србију. Овде му доносимо и слику, по којој ће се моћи лакше познати. Царско-краљевски аустро-угарски консулат замолио је писмом својим од 27. јула ове г. Бр. 3873., Управу града Београда, да нареди трагање за побеглим крадљивцем. Ухваћени Мориц нека се спроведе Управи града Веограда, с позивом на бр. 17254.

ЛИЧНИ 0ДН0СИ П0ЛИЦ. ЧИН0ВНИКА Г. Даза Поповић., министар унутрашљих дела оболео је, но болест је дакше природе и нада је да ће ускоро опет отиочети отправљати своју дужност. Због болести Г. министрове нисмо мог.ш донети обећану с.шку његову. Г. Божу Маршићанина, управника града Београда, 23. ов. м. на свечаном ручку у Двору Његово Величанство Краљ, поздравио је као управника I класе, изјавивгаи уједно и Своје признање на одржаном поретку приликом Свога венчања.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Овај број шаљемо премештеним чиновницима полицијским у стара места, претпостављајући да још нису одељени у нова опредељења. Идући број послаће им се у означена места по указу.

Због опште народпе радости у којој и ми заједно са нашим сарадницима учествовасмо и овога пута нисмо могли накнадити читаоцима број што им дугујемо, али ћемо то учинити ма уз који од идућих бројева.

Многим среским начелницима посла.ш смо спискове дугујуће претплате с молбом, да се наплаћени новац што пре пошаље. Како више њих нису то учинили до данас, то их понова умољавамо да исто што пре учине.

ЦЈТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР. 296.