Policijski glasnik

БРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

— Ама шта је то тамо? понови ПорФирије узнемирено. — Довели смо затвореника Николу, зачу се нечији глас. — Нетреба! Даље ! Нек чека !... Зашто је овамо долазио ? Какав је то неред! повиче ПорФирије полетевши вратима. — Ама он... поче као опет онај глас, па умуче. Секунд или два, не више, потраја права борба, па онда одједном као да је неко некога снажно одгурно, и одмах затим некакав веома блед човек ступи право у кабинет ПорФирија Петровића. Изглед овога човека на први поглед беше врло необичан. Гледао је право испред себе, али као да ипак никог не виђаше. У очима му севаше одлучност, али и самртна бледоћа покриваше му лице, као да су га довели на пресуду. Усне му беху сасвим беле и лако уздрхтаваху. Беше још врло млад, одевен као човек прост, средњег раста, мршав, коса му ошишана у округ, имађаше танке, рекао бих сухе црте лица. Човек кога је овај изненада одгурнуо био, похита за њим у собу, па му пође за руком да га ухвати за раме: то беше пратилац његов, спроводник; али Никола маче руком и отме му се још једанпут. У вратима се тискаху неколико радозналих. Неки од њих упињаху се и да у уђу. Све ово сврши се готово за један тренутак. — Дакле, још је рано! Причекај док те позову!... Зашто су га пре времена доводили ? гунђа Порфирије Петровић до крајње незадовољан и љут, и као скренут с пута, побркан. Али Никола на једном клече... — Шта ћеш ти? викну ПорФирије у чуду. — Крив сам! Грех је мој! Ја сам убилац! изусти Никола на пречац, мало као задуван, али ипак доста гласно Цзусти. 'Кутање потраја до десетак секунда, као да их је укоченост напала све редом;- чак и спроводник устукну и не приђе више Николи, него машинално оде натраг вратима и ту оста не мичући се. — Како, шта је? завиче ПорФирије Петровић повративши се од тренутног запрепашћења. — Ја сам... убица... понови Никола поћутавши мало. — Како... ти си... како... кога си убио ? ПорФирије Петровић се очевидно изгубио. Никола опет поћута малко. — Аљону Ивановну и сестрицу њену Лизавету Ивановну ја сам... убио... секиром. Наступио беше неки мрак на ме... дода, па опет заћута. Једнако клечаше. ПорФирије Петровић неколико тренутака оста као да се омишља, али намах опет прене па махну рукама на нетражене сведоке. Они одмах ишчезну, и врата се затворе. Затим он погледа Раскољњикова који стајаше у куту и дивл>е посматраше Николу, па се као упути њему, али се одједном заустави, и очсс преведе погледе на Николу, па онда опет на Раскољњикова па опет на Николу, и онда опет, као да га вукло, опет се окрете њему: — Ти с тим твојим мраком хоћеш мало да се истрчиш ! викну на њ готово љутито и злобно. — Ја те нисам још питао је ли те мрак бналазио или не... Говори: јеси ли ти њих убио. — Ја сам убица... даћу доказе... изусти Никола. — Е-ех! Чиме си убио ? — Секиром. Ударцима ушимице. — Ех, похитао! Сам? Никола не разумеде питање. — Јеси ли убио сам? — Сам. А Мићка није крив, нити је умешан... — Немој опет сад с тим Мићком хитати! Е-ех!... — Па како си, како си, само, тада сишао и побегао низа степенице? Јер вас обојицу срели су вратар, млађи ? — Да скренем с пута гониоце... Побегао сам тада... с Мићком, одговори Никола као журећи се и као да је раније одговор спремио. — Та да, и јесте тако ! узвикне ПорФирије љутито. — Не говори својим речима, мрмљаше као за се, и опет опази Раскољњикова. Он се, очевидно, беше толико занео око Николе да је за тренутак чак и заборавио на Раскољњикова. Сад се на једном опомену, па и збуни се сам.

— Родјоне Романовићу, баћушка! Опростите, — окрете се сад њему, — овако не иде; будите тако добри... ви немате ту шта... а сам сам... видите, ова изненађења! Будите тако добри!... Узме га за руку, и упути на врата. — Ви, чини се, ово нисте очекивали? рече Р&скољњиков, који свакако ништа још не разумеваше, али се већ веома охрабрио. — Па нисте, баћушка, ни ви очекивали. Их, како вам ручица дршће ! Хе-хе ! — Па и ви дршћете, ПорФирије Петровиђу. — Дрш^ем и ја; нисам се овоме надао! Обојица већ беху код ^врата. ПорФирије нестрпљиво очекиваше кад ће Раскољњиков изаћи. — А ваше мало изненађење оста? проговори Раскољњиков подсмешљиво. — Говори, а и њему још зуби један о други ударају, хе-хе! Ироничан сте ви човек! Еле, до виђења! — А ја мислим: збогом! — Како Бог хтедне, како Бог хтедне! промрмља Порфирије са некако искривљеним осмехом. Пролазећи кроз канцеларију Раскољњиков оназидага многи дуго и стално посматраху. У причекаоници, у гомили, могао је да разгледа оба вратара из оне куће, које је он онда, оне иоћи дозивао квартовноме. Они стајаху и нешто чекаху. Али само што изиђе на степенице кад опет зачу за собом глас ПорФирија Петровића. Окрете се и опази да се сав задувао и да је ишао за њим. — Само једну реч, Родјоне Романовићу; већ оно све тамо, оно остало, нека буде како Бог хоће, али ипак мора се које о чем испитати, Форме ради.., и тако видећемо се још једанпут ? Тако ? ПорФирије се заустави пред њим с осмехом. — Тако? дода он још једном. Могло се мислити да је имао још нешто да каже, али некако не сиђе му с усана. — Опростите, Порфирије Петровићу, за оно мало пре... ражљутио сам се, загрејао се... почне Раскољњиков већ потпуно охрабрен, и неизказано желећи да мало Формира. — Ништа, ништа, скоро радосно прихвати ПорФирије. Такав сам и сам... Жучан карактер имам, кајем се, кајем се ! Него, ето, видећемо се. Ако Бог хтедне, онда ћемо се како лепо видети! — И онда ћемо потпуно једном већ да упознамо један другог? прихвати Раскољњиков. — Потпуно ћемо да упознамо један другог, потврди и ПорФирије Петровић, па зажмири и врло озбиљно се загледа у њ. — А сад ћете на имен-дан ? — На пратљу. Да, јест, на пратњу беше! Чувајте само своје здравље, чувајте!... — А ја већ и не знам шта да вам пожелим од своје стране ! прихвати опет Раскољњиков и већ се сиуштао по степеницама, па се опет окрете ПорФирију, — да му ножели бољи успех, јер ето видите, како је комична ваша дужност! — А по чему комична? очас наоштри уши ПорФирије Петровић, који се такође беше окренуо био да иде. — Па него како, ето сте оног веселог Николу, мора бити, онако потрзали и мучили, исихолошки- онако, по свом начину, док није признао! Мора бити да сте му дању-ноћу доказивали и казивали: »ти си убица, ти си убица!", а сад, кад се овај пријавио и признао, ви ћете му опет ломити коштице: „Лажеш, вараш, кажем ти, ниси ти убица! Ниси ти могао бити убица! Не говориш ти својим речима!" Па зар ваша дужност није комична? — Хе-хе-хе! Гле како сте опазили што сам Николи малочас казао... »не говори евојим речима". — Како да не опазим! — Хе-хе! Оштроумни сте, веома! Ви све опазите! Прави живахан ум! Па закачите најкомиичнију струну... хе-хе!... Је ли оно у Гогоља, како веле, та црта била веома јака? — Јест, у Гогоља. — Да, да, у Гогоља... до најпријатнијег виђења! — До најпријатнијег виђења... ■ Раскољњиков пође право кући. Био је толико ометен, и