Policijski glasnik

БРОЈ 40. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 15. ОКТОБРА 1900. ГОДИНА IV. С.ОО 090 Р9Р ООО рро ООО ОУО (У?Р ОУ5 Р2Р ООО ООО ООО ООО ООО С/рО 090 ООО 0<?0 (УУР 090 (УУР ООО ООО ООО ООО <^СК>~0&> ООО С«<Уа С>УО С/У? 090 ООО ООО ООО С«ОР ООО ООО ООО ООО ООО 090 ооо ооо ооо ооо аоз

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ^<00 ООО СУ?Р соо СД*Р ОРО ООО С^о С<^ СДО ОДО С^О С^о СДС ООО ОУО СОО (КУО ОУО СОО С/УР С/?Р С/уО (УУО С<00 ооо С/У5 ООО с«бо"с«00 О ОО с«00 С.ОО С<ОР С.ОО С«00 С.ОО С«00 С<00 с«00 С«00 ООО С«ОР с«00 С|РО с«оо с/уо с«оо »П0ЛИЦИЈС1Ш ГЛАСНИК* издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Ераљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општипским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу претплатити само преко својих командира полицпјских односно пограничних одреда. Надлештвима у олште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Иолицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. СјСЛ ) 060 ооо 05С С.ОО С/УР Об^> С<У С«ОР ООО ОРО ООО ООО ООО ООО ООО ОјСГ . ООО ООО С/>Р_СјОО ОјОГ) (>30 С^о ООО ООО ОјОП ) ОјОО ООО СОО ООО ООО (»о (У?0 С«ОР сг/з ООО С«ОР (У^о С«ОР С«бО ООО ООО ООО (ГОО ооо сГ?о

0А0ЛУШАБАЊЕ (нАСТАВАк) Значајне се у том правцу иојаве из давно ирошлих времеиа. Тако прича Хопе један случај о неком матрозу, који се давио и који је у тренутку, пре но што ће изгубити свест, јасно чуо речи своје мајке: »Џоне, јеси ли ти појео грожђе своје сестре?" То је он чуо у раном детињству и отада није никад више о том мислио. У овом случају нико не би могао мислити, да су те речи изговорене матрозу; али кад се ствар тиче човека тешко повређеног у неком злочину, па он изјави, да је чуо ово или оно, тада мучно да Ке ко посумњати у истинитост његових навода. У осталом увек ваља пазити, да се не узимају тако олако искази, у коме правцу, из какве даљине, с каквом јачином је дошао неки глас. Учинимо ли у том правцу погледе и испитамо ли разлику у акустичној снособности људи, доћи ћемо до значајних искустава; има вазда људи, који не знају, да ли неки глас долази озго или оздо, с десна или с лева, спреда или одзад, из далека или изблиза, и мало тих људи знају то, да имају тако оскудну снагу у акустичном разликовању. Али ни јасно разумевање гласова није ствар свакога човека, и већипа људи не схвата оно што су чули онако како је било, већ по смислу. Но .то још не би било рђаво кад би се схватало по правом смислу. Али они приписују ствар ономе смислу, који они сматрају као прави. Према томе имамо да рачунамо са схватањем а услед тога и с неограниченим разликама. У више прилика та различита схватања можемо довести у склад тако, ако за неку ствар имамо исказа више сведока; али кад за неку важну ствар имамо исказ само једног јединог сведока, учинићемо доста пута грешку, ако тај исказ усвојимо као безуслован с тога, што га није побио ни један други сведок. Кад већ морамо да будемо опрезни код схватања опажања чула слуха у обичним приликама, онда је то у толихо потребније, кад је ту било каквих тешкоћа, н. пр. ако се до•гични глас чуо из веће* даљине или био крештав, загушен и слично томе. Тако исто ако је тај глас био неког лица, које није оне народности, које је сведок, ако нема његов дијалекат, његов степен образовања. Потребно је да се пази, кад је сведок чуо глас изненада, кад није познавао везу онога што је изговорено с оним што се догодило, кад постоји могућност, да је сведок ту везу рђаво разумео. Увек ваља имати на уму, да ту памћење још не игра никакву улогу, и да се ствар одиста тиче неправилног опажања, пошто и људи одмах по истом неправилно репродукују. Ваља упамтити и то, да је понављање исказаног говора, на име да су дужи ставови за људе од мањег образовања не само велика тешкоћа, већ да они по правилу ствар изопачавају, кад се принуђавају на понављање исказаних речи, према томе не остаје ништа друго но задовољити се причањем садржине исказа, али при чему се мора увек прибавити потпуно уверење, да је сведок стање ствари правилно схватио, јер он иначе код понављања садржине говора његов смисао сигурно изопачава у правцу свог схватања. О обмани осталих чула има мало да се каже, пошто су оне по нас од мањег значаја. Да н. пр. чуло пипања може дати повода погрешним представама, довољно је познато. Мц зпамо такође, да су те за-

блуде у криминалистичном смислу тек онда од важности, кад се ствар тиче Фиксирања добивених погледа. Познато је да се н. пр. убоди и зрна из пушке најпре ооете само као ударци, да незнатне повреде у првом тренутку доста пута учине велики еФекат, докле се смртне повреде једва и осете; ми знамо да људи, који н. пр. у каквој тучи добију више лаких и једну тешку повреду, ретко кад могу казати, кад је задата тешка повреда; ми знамо, да је врло мало рањеника, који могу казати колико су добили удараца или убода; у кратко искази повређених о свему ономе што су опазили с помоћу чула пипања или су сасвим сумарни или непоуздани. Овде долази још и сувише мало у обзир узимати Факат, да наши различити делови тела само онда добро посредују, кад су у свом обичном положају. Кад н. пр. ухватимо палцем и кажипрстом зрно сочива, тада осећамо сочиво само једноструко, ма да га с два прста пипамо, дакле двоструко. Али ако трећи прст прекрстимо преко четвртог и зрно сочива ухватимо између врхова та два прста, осетићемо га двоструко, јер прсти нису у свом обичном положају, те дакле двоструко посредују. Друкчије речено, двоструко посредовање било би правилно, али кад пипамо у природном положају, онда нам помаже искуство, те осећамо само једно зрно сочива. Да наведемо још један сличан пример : ако скрстимо руке и тако их окренемо унутра и у вис, да леви прсти буду опет лево, а десни десно, тада смо потпуно изгубили локализацију прстију, и кад тада неко треће лице покаже на један од прстију, не додирујући га, и захте да га дигнемо, у таквом случају по правилу дижемо дотични прст друге руке. У опште се показује да чуло гшпања стоји на толико мањој висини изображења, што му је, ако му не прискочи у помоћ дуго искуство, потребна помоћ неког другог чула, на име чула вида. Према томе опажања чулом пипања увек су мало поуздана, јер се свагда изводе закључци само по неколиким и грубим карактеристичним знацима. (Наетавиће се). П0Л.ИЦИЈ0КИ П0010ВИ - ИЗВРШЕЊА Поводом расписа Господина Министра унутрашњих дела, од 3. ов. м. ПВр. 19112, којим се тражи једнообразност у вршењу законских прописа по грађ. споровима при јавним продајама, један полицијски чиновник управио је на нас ова питања: 1. По најновијој измени и допуни од 1898. год. у §. 466 грађ. суд. пост. стоји: да извршна полицијска власт врши попис и процену имања. Треба ли и мора ли извршна власт вршити попис и процену непокретних имања, — оних дужника, који имају уредне судске тапије, а које се имају сматрати као јавне исправе, или греба такво имање само проценити а премер извући само из тапије, пошто других сметњи нема? (Није случај да је дужник од тог парчета што отуђио, но је парцела неновређена као што тапија гласи). 2. Како се имају сматрати процене Управе Фондова, по којима је приватни учинио задужење, и управа га тужила; он осуђен, и предмет од више година лежи на извршењу. Мора ли се и ту чинити поновни премер — попис — и процеиа, илп ће се имање изложити про