Policijski glasnik

ВРОЈ 41

рок пасошу о својини није протекао пошто је тек 1 месец протекао од како је на њега пренет. На вашару 1 августа ове год. исти сопственик Н. Н. продао је реченог вола са истим пасошем трговцу Н. Н. Купац примети да је протекла 1 год. и више од како је пасош од власти издат, јави комесару вашара и би му овај пасош одбачен као невредећи а други му издат по наплати таксе. Нека општински писари пошаљу уредништву своја мишљења по овој ствари. Који буде правилно схватио и одговорио на ово питање објавићемо у листу.

ПОД УТИЦАЈЕМ ДРУГОГА од Јове Адамови$а (НАСТАВАК) У исто време ступише кроз улаз са стране иследни судија и бранилац оптуженика. Ћутећи заузеше сви своја места и сада настаде у сали таква тишина да се је шушкање хартије од аката које је председник по свом столу распоређивао, јасно могло чути. После два минута устаде председник понова, па објавивши готово апатичким гласом дело по коме се има данас донети пресуда, позва поротнике да вуку коцку. Пошто су сви дванаесторо метнули својим именима исписане хартијице у урну, коју је судски послужитељ носио од једног до другог, и пошто је исту по свршеном скупљању гласова предао председнику, стаде овај извлачити једну хартијицу за другом, читајући гласно са сваке име које на њој беше исписано. Издвојивши на тај начин њих шесторицу, остави урну на страну а она шесторица, чија имена остадоше неизвучена, поклонише се ћутећи па изађоше. Пошто је председник једног по једног поротника заклео и пошто они, изабравши међу собом једнога за председника, заузеше своја места, огласи председник почетак претреса заповедивши у исто време, да се уведу оптуженик и сведоци. Врата, кроз која су мало час ушли истражни судија и бранилац, отворише се понова и у салу ступи оптужени; човек средњег раста, обучен у одело како га обично немачки пољопривредници носе, то јест у кратком, до грла закопчаном капуту и јахаћим чакширама са кожним доколеницама. Лице овог човека имађаше на себи нечег животињски глупог : пенељаво тавна боја његовог мршавог, ћосавог лица, мутни, празни поглед његових великих избуљених очију; велика уста са дебелом доњом усном која му је сада, ваљада усљед страха у коме се налазаше, висила отромбољена; његова густа, чекињава, кратко ошишана коса неодређене боје; све му је то давало изглед престрављеног блесана. Одмах за њим уђоше у салу и сведоци: Гринвалд, Елза и десетину петнаест мени већином непознатих лица. Елзу, која беше обучена у просту али елегантно скројену хаљину од неке црне материје нисам могао видети у лицу пошто јој исто покриваше густ, црн вео. Што се тиче Гринвалда њега сам једва могао познати. Његов готово атлетски, некада као бор, прави стас беше се сад савио; његово пуно, црвено, увек насмејано лице беше сада омршавело, пуно бора и потавнело; само маса танких испреплетаних крвних жилица која му — сигурно усљед јаког пића — покриваше јагодице и нос, даваше му лицу у неколико здрав изглед. Пошто су оптужени и сведоци заузели своја места даде председник реч државном тужиоцу, који устаде и отпоче читати оптужбу у којој су у главноме били изложени следећи моменти: За време ручка на дан двадесетшестога јуна примети поседник Гринвалд да је сос од печења необично горког укуса. Обративши пажњу и осталима који сеђаху за столом још при говеђени, и то: својој жени, налзорници домазлука и инспектору ? ? окушаше и ови, и нађоше да је сос доиста горак. Позвана куварица увераваше свога господара да је јело пре но што га је из суда за кување преручила у тако звану сосијеру, пробала, да је тада било сасвим укусно и да је морало добити тај горак укус или на путу од кухиње до трпезарије или на самом столу. Надзорница домазлука, која је јело доносила из кухиње на сто, увераваше да у јело није могло апсолутно ништа доспети докде га је она држала у рукама и да је исто покварено или у кухињи или на самом столу. Доцније поведеном истрагом доказано је сведоцима, да је отровано јело

стајало читав четврт сата у сосијери на огњишту, пре но што се је почело ручати, да је оптужени ?? за то време прошао кроз кухињу, и да се је у истој задржавао неколико тренутака питајући куварицу која је у том тренут^ку а са окренутим леђима огњишту преливала печену гуску, шта ће пси добити за ручак. Одмах по констатовању горчине изјави госпођа Гринвалд сумњу да јело није можда отровано, и пробе ради даде један комадић хлеба умочен у сос своме псетанцету. Пет минути после овога изјави инспектор ? ? да му је мука и уставши са сгола оде у кухињу где га после неколико тренутака Гринвалд и госпођа затекоше како стоји код водовног излива пијући сапуницу и млеко трудећи се да поврати оно што је појео. Уплашени овом појавом почеше и Гринвалд, његова госпођа и надзорница пити сапуницу и млеко, и после неколико минута повратише све што су појели. Псетанце коме је дат залогај са сосом спопадоше после пола сата грчеви и истога дана око четири сата црче. Пошто је државни тужилац свршио са читањем оптужбе која је, разуме, се била куд и камо опширнија и тачно мотивисана, даде председник реч оптуженом који изјави да остаје при својим исказима који се налазе у протоколима истраге. Сада настаде саслушавање сведока: куварице, надзорнице домазлука, кочијаша и шталске послуге. Искази свију ових сведока били су више или мање сви означени у прочитаној оптужби пошто се је ова поглавито и оснивала на овима. За све време исказа ових сведока који су трајали читавих два сата, трудио сам се да докучим у каквом се душевном расположењу налази Елза која је са окренутим леђима публици седела погнуге главе и са џепном марамом у руци као кип непомична на своме месту поред мужа.. Наједаред спазих како је спопаде дрхтавица и како јој се плећа стадоше трести као у грозници. Једна од девојака која припадаше шталској послузи беше почела причати како је једног дана затекла оптуженог инспектора у штали за краве, где је обухвативши госпођу Гринвалд око паса исту носио ка једној гомили сена. Баш у тренутку када је председник хтео да постави сведоку ново питање, устаде државни тужилац па замоливши за реч, затражи да се у интересу реда и јавног морала јаван претрес претвори у тајни, то јест да се публика искључи. Председник стави овај захтев поротнигдима на решење и ови се повукоше у собу за већање. После иет минути вратише се натраг, саопштите председнику резултат већања и овај објави да се публика има удалити из сале. Изишавши из суднице погледах на часовник: пола дванаест. Пошто сам знао да се јавни претреси који су претворени у тајни, врло често после извесних исказа претварају понова у јавне, то се реших да одем до мог хотела, да ручам, па да се онда опет вратим. Узедох дакле кола па се одвезох у хотел. У сали за ручавање нађох опет она два стара господина од синоћ, и сада морадох да седнем за њихов ето где ме они стадоше испитивати о току претреса. Тако ручајући са њима и причајући, и не осетих како ми прође време. Када устадох иза стола беше већ иола два. Пошто у близини хотела случајно не беше ни једних кола то се упутих пешице судници. Стигавши тамо обратих се одмах портиру са питањем да ли је сада слободан приступ публици, али ми овај одговори да је претрес одложен за после подне, и то од пола четири. Шта да радим ? да чекам овде у близини, чепајући кроз улице, или да се вратим у хотел? Наједаред ми сину кроз главу, како би било да потражим Елзу? „Бисте ли ми могли рећи где станује госпођа Гринвалд, сведок у овој парници?« запитах портира. »Не могу служити" одговори он, али сетивши се ваљада јутрошњег бакшиша, додаде брзо: »Ако дозволите да се распитам ; можда ће наш експедитор позива знати,® па онда отрча уз степенице. После десет минута чух га како се трчећи враћа са трећег спрата и на скоро га угледах са неком цедуљом у руци. »Изволте, срећом је ту био разносач позива који је имао госпођу позвати.« Узедох цедуљу, дадох му једну марку па се онда удаљих. На улици прочитах адресу: »Леополдова улица бр. 22 други спрат.® После пола сата зазвоних на вратима на којима је била причвршћена позивница са именом »Елза Гринвалд.« Одмах