Policijski glasnik

316

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

после мог звонења отворише се врата у њима се указа омалена дежмекаста служавка. »Шелим да говорим са госпођом Гринвал." »Госпођа не прима посете." »Предајте јој моју карту." Служавка ми узеде устежући се карту из руку премери ме погледом од главе до пете, па онда оде. Не знам да ли је прошло пет секуната, када се унутра отворише брзо нека врата и Елза, бледа као смрт, са мојом картом у руци, стајаше преда мном. Ти ! Ви!! оте јој се брзо и нехотице. Ја уђох брзо, затворих врата, па узевши је за руку одведох је у собу из које је била изашла и на којој стајаху врата отворена. 0 Боже мој! Боже мој! Ти! ти! застења она па паде пред софом на колена заривши лице у једно јастуче. (Свршиће ое).

БРИСЕ1СКИ ДИЈАМАНТИ ИО СУДСКИМ АКТИМА ИСПРИЧАО Карло Касау иревео с немаког Јов. В. Мандил (свршетлк) Братл је био у грозници. Девојка је била несравњено лепа. — Знате ли шта, господине Кернере, — рече обрнувши се на један пут овоме, — кад би сте ухватили ту птичицу био бих вам јако захвалан. Просто човек данас не може слободно ни да путује! — Како то ? — Та, договорио се лорд Хунтингтон да вечерас са миом путује, па... — До ђавола! — Али, тата ти опет псујеш! — опомињала га је Клара. Кернер учини зловољан покрет, докле је Братл мислеКи на његову кћер шапутао у себи: — Та тај је створ прави анђео!... Међутим се Кернер обрну Братлу. — А зар се не плашите с њиме заједно да путујете? — 0, не! — насмехну се Братл. — Али...? — Ја сам наоружан! Кернер махну главом. — Будалаштина!... Али ће вас он надмудрити и преухитрити... — Мислим, да неће! — У толико боље по вас; али у том случају, могли би сте га ухватити у сопствену замку. — Како ? Па за тим викну јачим гласом: — Келнер, још једну Флашу секта! Кернер се, међу тим, саже Братлу и шану му: — Ви треба да се понашате према њему предусретљиво, а кад дођете до Ахена, ући ћу и ја у воз и онда ћемо га ухватити! — Али, немамо никаквих доказа... — Ђавола, немамо! — Али, тата! — опомињаше га опет Клара. — Како би било, — рече Кернер, — кад би... али не, то не иде... Братл, који је ватрено посматрао Клару, запита живо: — А шта то ? — Да ви касету онако... не то не иде! — Али, молим вас, кажите ми јасно ваш план! — рече Братл. — Иа зашто не?... Ево, како мислим... Треба да му поклоните пуно поверења; треба да му и касету отворите, али ако то не, турите само кључ од касете у ташну за билете и реците му име система... — Атлас ! — оте се Братлу и против воље из грла. Детектив се насмехну. — Мени није потребно то да знам!... Онда легните пре но што стигнете пред Ахен, да се одморите и да мало про-

спавате. При томе не склапајте ока. Он може да вам дигне касету и да бежи тек кад стигнете у Ахен. Али се онда пробудите и дохватите се оружја. Имате револвер прн себи? — Наравно ! — У том истом моменту бићу и ја у купеу поред вас!,. Ви ћете без сумње путовати првом класом? — Да! — Треба да знам, али да би вас могао одмах наћи, спустите завесу на прозору. — Добро. План ми се ваш допада. И ако његова светлост не падне у клопку, онда је милорд, невин као новорођенче! — Зар не посећујете радо позориште? — запита на један пут госпођица Клара нашег познаника Братла. — Зашто да не? — прихвати Братл. — Хоћете ли да посетимо вечерашњу преставу у СотесНе Ггапсајае? — Мени је право! — Али... ваш отац? Кернер беше подбочио главу и изгледаше да је утонуо у мисли. — Шта мислите, господине Кернеру? — запита га Братл. — Шта ? — Како би било да посетимо вечерашњу преставу. — А шта се игра? — запита Кернер своју „кћер" — Заборавила сам наслов, тата! — У осталом можемо! Али Кернер одмах се за тим обрати Братлу. — А кад мислите да се кренете на пут? — Сутра! — У које доба ? — У подне! — Е, онда се ја морам кренути пре вас... у девет! — Нема других возова? — Не. Само на тај начин био бих пре вас у Ахену. — Онда нека буде! Међу тим се Клара обрну оцу: — А вечерас у позориште!... Је ли, тата ? — Па добро. А сад да се препоручимо ! — Драго ми је! — рече Братл устајући. — Дакле, пошго свршим своје послове, ја ћу бити тако слободан да вас после шест потражим у Ројал-хотелу ? — Молим, соба број 25. — Збогом! И до виђења! И Братл притисну ватрен пољубац на Кларину руку, стеже »татину® десницу и пође. На скоро за тим ишчезе и В детектив с( са својом ћерком. На улици пак рече Цон Смарт Клари Вајловој. — Да нисам знао какав си алем камен у овим"стварима, био бих те, веруј, сад овако на сред улице пољубио ! — Аха! — узвикну она. — Ала би то било романтично!.. Него хоћемо ли заједно и од Ахена? — Гле ти ње!... Ти ћеш сама, па из Брисла право у Париз!... — Ах тако!... А како ћемо известити Уиљема и где? — Још вечерас у каФани „БереШег". — Добро! — И тако су они у разговору корачали хотел Ројалу. * * * Када је Ј осиф Братл с вечера око пола шест довео своје ствари у ред и дијаманте оставио на сигурно место, седе да вечера и да се о целој ствари размисли. — Кернери су, — говорио је у себи, — честити људи ; мала је шармантна!... Можда ћу баш овде наћи свој идеал!.. Али, али зар не би то могли бити и какви ...препредени лупежи, варалице? Баш ћу да видим. Дијаманте сам оставио у прљави веш, а у касету сам стрпао лажне. Ако ствар испадне рђаво испашће по њих!... За тим дозва гостионичара, с којим се подуже разговарао, после чега је господин Каргуанс послао једно експресно писмо у Ахен, а у коме је молио тамошњу полицију, да једног од својих најбољих чиновника пошље на станицу, да дочека други брзи воз; дотични чиновник стајаће на расположењу извесном господину Братлу из Беча, који путује првом класом и на чијем ће купеу завесе бити спуштене. Ради сигурности треба дотични чиновник да дочека воз на перону.