Policijski glasnik
10
ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК
БРОЈ 2
нанталоне. Тако је и било. На име кад су много доцније ухватили једног сумњивог дерана, нашло се да су његове испране панталоне идентичне с оним крвавим отиском иа кошуљи убијенога и то је било тако поуздано, да је то био главни моменат у доказу кривице. Много теже је тражити крвне мрље у пољу него ли у затвореном простору. Иосле тога имамо да се бринемо да их ту ко не избрише, не разгази или што је још горе да их не нестане утицајем времена. Киша и роса испирају крвне мрље, а веТар и сунце их сасушују. Има ли иследник времена, да се одмах бави с траговима, нека продужи посао док киша не пада. Али ако не може да им одмах ноклони пажњу, или ако наступи ноћ или рђаво време, или ако му је стало до тога, да се трагови одрже и за доцније, онда их мора заштити колико је ввдде могућно. Поклапањем лоиаца, котлова и т. д. неће се довољно заштитити, пошто положај мрље може бити такав, да кишница јури низ брдо и то баш на мрљу испод лопца. Кад ту мрљу хоћемо да заштитимо, морамо дотично место заградити даском, опкопом и т. д., те да кишницу одвратимо. Кад смо тако довољно заштитили мрље, које смо опазили на први поглед, тада морамо иотражити мање и скривеније трагове, којих може бити на трави, стаблу, камену и земљишту. Из њих се могу доста пута добити важни докази, да ли је новређени дошао на лице места већ рањен, да ли је довучен, да ли се учинилац чистио од крви, да ли је можда имао крви на табанима и т. д., и многи други, доста важни моменти. Највеће тешкоће задаје то, кад крв падне на необрасло земљиште и ту се засуши, јер у таквим случају опа веома мења своју боју, према саставу земљншта, те се не може више распознати као крв. У таквим сдучајевима ја сам се два пут, и то оба пута с врло добрим успехом, у тражењу крвних трагова послужио једним искусним ловцем. Ловац је навикнут, да налази ррвне мрље рањене дивљачи. У једном случају унотребљен је с великим уснехом иас. На једном друму у пољу нађен је једаи младић мртав с тешким позледама. Л.еш је био нреко мере блед, дакле пролив крви морао је бити велики, али пошто је локва крви на лицу места била незнатна, закључило се, да је младић морао бити повређен на другом месту, па му се крв излила нутем до места, на ком је пађен. И заиста од тога места, час у већем, час у мањем одстојању иалазиле су се каии крви, које су обележавале пут, којим је повређегш морао доћи. Тај крвни траг водио је у једну шуму, али је било тешко ићи за њим, пошто пије ишао путем, већ посред шипражја. Констатовано је, да је тај младић ходао пепрестано у једном великом кругу. Вероватно је да је он тај пут учинио прошле ноћи, да је залутао, да му је услед губитка крви мркла свест, те да је тако ишао у круг. Али ни комисија иије могда да изиде из тога круга, а поред и највећег труда иису се могли наћи они трагови, који су показивали, где је тај младић почео да прави круг, т. ј. одакле је дошао. Кад су сви даљи напори остали безуспешни, набављен је један одличан ловачки пас, који, кад је доведен до трага, тако^е два пут оптрча тај круг, али напослетку удари с потпуном поузданошћу јурити за другим трагом. Тако дође он до једне сељачке куће, где је откривена једна велика локва крви, која је брижљиво била цокривена земљом. Тако је даљом истрагом утврђено, онај младић, што је нађен мртав* покушавао је да краде, али су га опазили синови газде те куће те га премлатили. Он је неко време лежао на месту, где је нађена локва крви, а за тим се одвукао, пошто је мало дошао к себи. Од врло велике користи при тражењу трагова може иследнику бити добра и велика лупа, којом може брзо и лако веће површине прегледати. Напротив ваља нам избегавати сваку другу манипулацију с крвним мрљама, н. пр. гшпање влажним ирстима или испитивање хемијским путем. 2. Сгсидање крвних мрља Кад крвне мрље тачно измеримо, опишемо и нацртамо (о чему ћемо у идућој глави говорити) онда ћемо прећи на посао скидања оних крвних мрља у натури, код којих се то може урадити, и које су тако важне, да оне доцније по своме облику, но свом изгледу могу играти пеку улогу. Али ношто то може бити код сваког трага, то правило гласи: »Скини у натури, што се тако може скинути." Како се сад то ради, зависи од мате-
ријала на коме се крвна мрља налази. Овде ћемо сад да проговоримо о најважнијим случајевима. Разуме се да је најбоље, најпоузданије и најпростије, да се дотични предмет узме у патури. То се н. пр. може учинити код столова, хаљина, разног намештаја, хартија, књига и т. д.; даље код ирозорских крила, малих врата, тапета и т. д., на послетку у пољу: код мањег камења, код грана и огранака, које се одсеку и ионесу са собом. Чак и крвава трава, жито и т. д. може се врло добро понети собом, пошто се иретходно маказама или српом одсече, па у оном стању, у ком је затечено, метне у кутију или у најгорем случају у хартију. Кад узмемо са собом биљку, која је уирскана крвљу, главна ће нам брига бити, да је колико је могуће дуже одржимо у свежини. Јер кад се она сасуши, згрчи се и набора, и крвне мрље, које су већ раније биле сасушене поотнадају, не оставивши ни најмањег трага на биљци. Да би се биљка што дуже одржала у свежини, нресече се стабло косо и брзо се умочи у смесу воде и глицерина или у кречну воду. Прво се може имати у већини случајева, а друго готово увек. Поменута течносг улије се у једно стакло, сгакло се запуши плутом, која се пробуши и кроз њу провуче стабло од биљке, тако, да непрестано стоји у течносги. Наравно да се после тога та биљка са стаклом мора пренети у руци. Не може ли се ствар узети у натури, онда долази на ред вађење с цозлеђивањем нодлоге. Ј есу ли трагови на дрвету, вађење једног дела подлоге у већини случајева добро ће испасти за руком. За такве послове увек ћемо се послужити стручњацима, столаром, дрворесцом, тесачом, бачварем и т. д. Чак и међу сељацима нађе се доста људи, који имају довољно вештине, да у кући начине сами све што им треба. Ти људи су за такве случајеве најулотребљиви, јер они се у сваком ноложају знају наћи. Ако н. пр. на неком поду има више капи крви а не захватају сувише велики обим и нису нроширене на две или три даске, најбоље ће се учинити, да се даска око мрља истестери. За време рада ваља пазити, да се мрље не оштете струготинама и т. д. Кад нотребно парче исечемо, онда ћемо на њему обележити нравце,, у којима. је лежало, најбоље тако, што ћемо повући стрелу, која означава Југ и Север, дакле ставићемо скраћено Ј. и С. Тако никад нећемо заборавити како је то парче нрема главној скици лежало. Ово обележавање не треба заборавитн никад, на чак ни коД најмањих исечака, пошто ће доста пута и најважнији нредмет бити без вредности, ако се не зна за његов положај. (Наставиће се.)
0ПШТИН0ЕИ послови Меничиа потраживања код оншгинских судова У круг надлежности општинских судова за суђење долазе и менична потраживања са вредношћу до сто динара закључно. — § 6 грађ. суд. поступка. Тако исто општински судови ио пропису овог параграфа, а са погледом на § 9 грађ. судског постуика, ако су испуњени услови § 377, 378, 398 и 399 грађ. судског поступка, надлежни су да по овим потраживањима одобравају забране на означену имовину за обезбеђење оваквих дугова. Према овоме нужно је општииским судовима знати, шта све треба да у себи садржава једна меница, па да одговара закону, и да општински судови могу је узети за вредећу и законску иснраву. Да би то оиштински судови и општински писари знали, ми ћемо овде назначити шта све једна вредећа меница треба у себи да садржава. I Место издавања (у коме је месту издата меница). II Датум издавања (година, месец и дан). III Рок плаћања (година, месец и дан кад меница треба да се плати). (V Ио чијој се наредби меница издаје. V Сума или износ менице (колико и у којој монети) и то цифрама и словима обележено. VI Од чега дуг произлази (у готову новцу, од узетог еспапа). VII Име дужника и место становања његова. VIII Где је плаћање. IX Потпис издаваоца менице. Како су менични бланкети прописани и монополисани, то бланкет менице треба у своме тексту приликом попуњења да садржи све оно што је горе обележено.