Policijski glasnik

ВРОЈ 2

ћОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

I к II

Ако је меница по наредби сопственој и на њој нема жира, оида се она приликом неисплате о року не мора протестовати, а ако на њој стоји жиро или више нотписа, онда се она увек по истеку од 24 сата од рока протестује код надлежног суда. Рок је меници на пример, ако јој је плаћање 1 августа, 2 августа до 4 сата по подие, не исплати ли је дужник дотле, протестује се неисплата судским путем. Ако се оваква меница у законом року не протестује онда испадају из обавезе сви потписници и остаје сам дужник — акцептант — у обавези. На основу протеста може се после 15 дана тражити иаплата од ма кога потписника менице или од свију укупно. Овакве менице обично долазе пред општ. судове и ми смо сматрали за своју дужност да их предочимо општ, писарима, те да знају ценити њихову вредност и исправпост при одобрењу забрана и при суђењима. Дакле ако је на меници сем акцептанта —• дужника било још потписника, а поверилац — сопственик менице не подноси судски протест, онда су испали из обавезе остали потписници, но остаје у обавези сам дужник. Ово треба имати на уму. Сем тога напомињемо, да се у меници не сме ништа поправљати, грепсти — радирати — дометати и т. д. но она мора да је чисто и читко наиисана а износ вредности треба да је п цифром у горњем тексту а словима у доњем написан. * * * Општичским писаришг Са овом годином улазимо у пету годину. За све време старали смо се, да нашим општинским писарима притекнемо у помоК за правилно вршење свога задатка, и да им дамо исцрпне Формуларе по свима правцима, како у судству, тако и у администрацији, да им дамо законских упута при кретању свестраних послова, који долазе пред онштинске судове. Даље старали смо се и о томе да нашим разним питањима и задатцима окушамо колико су наши трудови у свима овим иравцима имали успеха. И овде са задовољством можемо прибележити ту околност, да смо са нашим успесима задовољни, у толикој мери, да смо услед тога и у будуће вољни најенергичније уложиги сву своју снагу, да и у напредак корисно делујемо у овоме правцу, те да нашем грађанству нашим радом преко општинских нисара дајемо правилну и саобразну радњу код општинских судова. На ово нас руководе ти разлози: Што смо свесни тога, да сва, целокупна радња нашег државног апарата, повлачи сва средства за разна извршења у свима правцима од општинских судова, који су спона између државних власти и грађанства. Што само савесно, тачно, брзо, правилно и на закону саобразно кретање код општинских судова доноси истинске користи нашем државном уређењу у свима правцима државног рада, који се тиче интереса наших грађана. Што смо овај задатак себи одмах при самом покретању нашег листа ставили, отворивши одмах још у ирвој години за општинске послове сталну рубрику, коју смо ево до данас ненрестано са пуно воље а корисно одржавали. Када се зна да државне власти, по свима гранама нашег државног устројс-тва, у погледу: економном и рачунско финансиском; административно судском, за одржавање реда и права грађанских; санитетском за одржавање здравља; статистиком за сазнавање напредовања у привреди и напредовању домаће и индустриске наше радиности, — све податке црпе из општинских судница, онда налазимо за своју најоблигатнију дужност, да од општинских писара спремимо један кадар способних службеника, који ће свој велики задатак умети појимати, па са потпуном исправноиЉу, а наоружани спремом и способношћу вршити све оне захтеве, који се од државних Фактора у интересу нашег народа и његовог напретка, траже и тражили буду. У томе циљу захтевамо од наших општинских писара, да у будуће још пажљивнје прате све оно што се у њиховом интересу у нашем листу износило буде. Даље позивамо их да нас увек у случају неразумевања за извршење кога законског проииса питају, а ми ћемо им се и у будуће радо одазивати, са нашом наставом и мишљењима по разним иојавама, разбирајући се у својим одговорима са мишљењима наших компентентних правних личности. Позивамо их на озбиљно праћење и примену, наших расправа и Формулара, које смо до сада изнели и које Кемо и у будуће износити.

Овом приликом им напомињемо то, да одговоре на задатке одмах до изласка идућег броја пошаљу, како би им се на време у листу могло одговорити о правилности и неправилности њиховог мшпљења на постављени задатак. Свако задоцњење квари ред у редакцији. Сви они општински писари, који се на уредпиштво обраћају са појединим питањима, ако им се одмах на исто не одговори, нека се стрпе, јер ни на једно питање неће се одговор пропустити, само има и таквих, где редакција треба да чује глас наших правних меродавних Фактора. Ово се чини такође у интересу потпуне законске примене и нужне саобразности при вршењу општинских послова, који иред општ. судове долазе.

ПОДЗЕМНИ ДУСИ ИЗ ЗАБЕЛ.ЕЖАКА ЈЕДНОГ ЛРЕСТОНИЧКОГ ПОЛИЦАЈЦА. (свршетак) (2) * * * Док је младожења са оружаном пратњом приспео своме стану, дотле се у дворишту истог беше искупило прилично комшија, који, као и он, беху чули подземну тутњаву, а један од њих тврђаше чак и то: као да је чуо и неки смех испод земље. Мало по мало, иа ти отпоче приповедање о дусима, аветима и свима могућим саблазнима. Један обућар увераваше: да је већ месец дана, како редовно — сваке ноћи, чује подземну лупу, истина много мању од ове ноћашње, док М... коI вач, који је одрастао у овој улици, причаше опет, како је од његове покојне бабе чуо: да ово место, где је њихова улица, није м чисто <( , јер је на истом, још за време Турака, закопана жива једна лепа Туркиња — жена неког паше. То је, вели, учинио с тога, што је лепа Туркиња била побегла из харема са једним Србином, али их Турци ухвате, па њу живу закопају, а њега опет жива набију на колац и то на оном истом месту, где је она закопана. Баба га је уверавала још, да су се на том месту, после много и много година, сваке ноћи чули уздаси лепе Туркиње и једиога Србина. Тек што ковач доврши своју приповетку, отпоче по ново подземна тутњава. У том се на вратницама појави и г. Павле. — Брже, г. Павле, док није престало. — Изволите сада слушати, г. нисаре, рече младожења. По шго је ослушнуо неколико тренутака, и уверио се, да звук долази из подрума, г. Павле замишљајући већ како ће пре решити ову загонетку кад у подруму нађе неколико лица, нареди: да се одмах донесе више свећа, па по том, по што су жандарми узели пушке »на готовс", а он и наредник повадили сабље, младожења отвори врата и готово сви, изузев само ковача, уђоше унутра. Чим су ушли у подрум нестаде тутњаве, на велико изненађење г. Павлово, у њему не беше никог. Прегледаше пажљиво сваки кут, у том циљу избацише и све ствари напоље, али све беше узалуд. Не могаху наћи апсолутно ничег, из чега би се могло закључити, да се она тутњава обавља у подруму. Хтедоше већ изићи да разгледају двориште, али их од тога задржа нова тутњава, тако јака, да се сви уплашише и појурише вратима. Овога пута тутњава није трајала дуже од једног минута. Пошто су мало дошли себи, вратише се у подрум и отпочеше га по нова прегледати. — Све ми се чини, као да неко маљем удара у темељ куће, рече један од комшија. — Како би било да копамо овде у подруму упита један жапдарм. — Ни по што ноћас, а нарочитс док петли не запевају, додаде ковач. То исто потврдише и остале комшије. — Шта ви мислите, г. писаре? упита старешина жандарма. — Шта ког ђавола (на ову реч прекрсти се ковач, а одмах за њим и остале комшије, па и један од жандарма.) могу мислити у овакој прилици. Разгледаћемо још добро цело двориште, па ако ништа не нађемо, оставићемо целу ствар за сутра, па како г. члан нареди. За тим г. писар додаде више за себе: — Сад морам писати други рапорт, а готово и не знам ни како ћу га написати. Ништа од мог спавања...