Policijski glasnik

БР0ЈЈ2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРОФЕСОР МОРИАРТИ (из УСПОМЕМА О ШЕР<ЛОК,У ХОЛМСУ*) од А. Конан Дојла Мога пријатеља Шерлока Холмса одавно нема на свету, но у мојој успомени он стоји као жив. Ја тако разговетно памтим све најмање околности, које су претходиле његовом необичном нестанку, да их поново преживљавам сада, пишући ове ретке. У прво време носле женидбе ја сам се ревносно заузео својом докторском практиком и све сам ређе и ређе участвовао у трагањима, која је предузимао Шерлок Холмс. Он је сам, као што изгледаше, избегавао да ме позива да поделим с њиме опасности његових доживљаја, тако да се ја у последњој 1890 год. сећам свега три случаја у којима сам участвовао. У зиму 1891 год. ја сам прочитао у новинама, да је мој пријатељ позват од стране Француске владе, да извиди једно дело необичне важности, и то ми је дало повода да мислим е ће мој пријатељ остати подуже у Француској. Зато сам се веома зачудио, кад је ои једно магловито вече априла месеца 1891 год. свратио код мене. Он је изгледао много блеђи и мршавији но обично. — Да, ја сам морао много да радим, — приметио је он, као одговор на мој питајући поглед: — Ја сам био много заузет у последње време. Ви немате ништа нротив тога што ћу затворити капке? У соби беше један једини прозор, који је био сад застрт ролетнама. Ио Холмсу је изгледало очевидно то недовољно: он је поред зида пришао прозору и, сагнувши се обазриво, пажљиво је затворио оба капка. — Ви се бојите нечега? — упитах га. — Да, бојим се. — А чега то? — Ваздушне пушке, — рекао је он озбиљно. — Драги Холмсе, шта хоћете тиме да кажете? — Ви ме, Јатсоне, довољно познајете, да ме нећете сматрати за нервозног, а још мање као плашљивца. Али свакако треба признати, да не избегавати очевидну опасност, која је управљена против вас, може само глуп човек, и храброст се не састоји у томе. Могу ли замолити за машину? Он је запалио цигару и повукао је дим са особитим задовољством. — Ја вам се морам извинити, зато што сам дошао к вама тако доцне — рече он после кратке паузе. •— И још више ја вас морам замолити да ми дозволите још једну ствар, која у друштву није уобичајена: да изађем од вас задњим изласком кроз парк. — Но шта значи све то? узвикнуо сам ја, двоумећи све више и више. — Иневматичка пушка, коју је измислио професор Мориарти може да пробије лубању тако лако, као и обична пушка, но она има то преимућство, што не чини галаме. Ви видите да овде нема ничега ваздушног, — додао је Холмс, показујући ми десну руку. — Ја сам видео да су зглавкови двају прстију на његовој руци били повређепи и окрвављени. Шерлок Холмс ме је гледао смешећи се. — Можете ли да путујете са миом на континенат? уиита ме он једном. — А куда? — Куд било. То ми је све једно. Све је то било врло чудновато. Његова бледоћа и омршавено лице јасно су ми казивали, да се с њиме дешава иешто рђаво и да су му нерви напрегнути до крајности. Шерлок Холмс је погодио моје мисли и узевпш своју обичну) нехатну позитуру, почео је своје објашњење. — Ви никада нисте чули за проФесора Мориарти? — Иикада. — Дабогме! — узвикнуо је Холмс са одушевљењем. Тај човек испуњава собом цео Лондон, и о љему нико ниигга

*) Шерлок Холмо је чувени енглески тајни нолицајац. Његова со подицијска способност и онај гдас, који је због тога уживао огледа у томе: што су многе европске владе, осим Енглеске, чији је поданик био — позивале га да им учини својим знањем помоћ, размршавајући поједине загонетне догађаје. Преводилац.

не зна. Мориарти — то је ђеније злочина! Знате ли, Јатсоне, ја говорим озбиљно — у онај дан, кад успем да ослободим дру'штво од тог човека, моја ће каријера достићи свој врхунац. — А шта је то учинио ваш проФесор Мориарти? —упитах ја до крајности заинтересован таким почетком. — Каријера тога човека долази у ред необичних. Мориарти, ио рођењу, спада у вишу класу друштва, он је добио свестрано образовање и из ране је младости показивао необичну снособност за математику. Кад му је било 20 година написао је трактат о Њутоновом биному, који је начинио велику сензацију у научном свету. Благодарећи томе он је добио катедру на једном од енглеских универзитета и имао је пред собом светлу научну каријеру. Но наклоност ка злу, изгледа, да је била наследна у крви овога човека; високо образовање не само да није уништило у њему рђаве наклоности, већ им је напротив дало ■— огромно и опширно поље. Ни један анархистички злочии није прошао без иаучног суделовања проФ. Мориарти. Он је наскоро оставио проФ. катедру и дошао је у Лондон, шта је он овде радио за све време — нико не може рећи; ја пазим на њега већ одавно И дошао сам до врло чудноватих открића. »Вама је познато, Јатсоне, да се са мном готово нико упоредити не може што се тиче знања тамног царства Лондона, тог света зала и злочина. Многе године трагања убедиле су ме у томе, да се за сваким преступником крије организована снага, која стаје на пут закону и прикрива злочинца својим штитом. Свакад и свуда, — у преварама, у отмицама, у убиствима, ја сам осећао присусгво те тамне силе и налазио сам резултате њених делања у свима загонетним злочинима, које није могла судска власт да објасни и ставила их мени у дужност. Много година мучио сам се ја да процепим тајанствени покров, који је скривао тај свет од спољашњега; и тек пре кратког времена ја сам успео да ухватим крај конца, који ме је довео, кроз безбројне вијуге тога лавиринта злочина, ка личности експроФесора Мориарти. Са стране изгледа да он ништа не ради. Као паук седи он у средишту своје огромне паучине и види најмањи потрес сваког кончића, којих има на хиљаде и који, излазећи од њега, омотавају цео Лондон. Његови су агенти многобројни и дисциплиновани до певероватности. Свака нова замисао излази од њега, или се њему подноси ради расматрања или бољег уређења. Сам лично он не прима учешће ни у чему. Сваки извршлаиц може бити ухваћен, но извор тога — проФ. Мориарти — је неуловим. Сад слушајте, Јатсоне, до сада је проФ. Мориарти био неуловим за мене, но напослетку он је учинио омашку. То је — ништавна, савршено ненриметна нехатност с његове стране, и ипак то је за мене довољно. Ја сам ухватио један конац, и кроз три дана ствар ће бити свршена: паук и његова паучина биће ухваћени, и Лондон ће се ослободити од ужасиог непријатеља. Ја сам све спремио и предао полицији, чији се задатак састоји у томе да очекује згодан тренутак и да их све заједно похвата. Разуме се, то би било врло просто, кад нроФесор Мориарти не би знао о моме раду; но он зна све. Јутрос, после тога, пошто сам издао последње наредбе, ја сам седео у својој соби и радио сам. Врата су била закључана, но то им није сметало да се отворе, и ја сам видео проФ. Мориарти пред собом. Моји су живци довољно очеличени, ви то знате, и ипак ја сам одскочио од столице, кад сам угледао незваног госта, о коме сам мало час мислио. Он је ушао тако слободно и сиокојно као да ми је чинио пријатељску посету. Ја сам га видео лично тада први пут, но познао сам га одмах. Он је необично високог раста и врло мршав ; чело му је испупчено напред, очи упале, лице глатко обријано, одевен кицошки, а нокрети му имају нечега заиста проФесорског у себи; он је мало незграпан, а кичма му је савијена од непрестаног научног рада. Мене је поразила његова глава: она је сва испала напред, са тим иарочитим љуљањем са стране у страну, које се примећава код змије кад пузи. — »Ви ме без сумње не познајете, — рече он. — »На против, — одговорих ја: —ви можете да појмите по моме изгледу да вас, познајем. Смем ли вам понудити столицу ? ја вам се могу ставити на расположење за пет минута, ако имате шта да ми саопштите. »— Све што вам ја имам да кажем, ви сте дужни знати сами, — рече он.