Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

»— Е онда и ви можете знати мој одговор, — рекох му ја суво. »— И ви нећете да усгупите? »— Ни у колико. »— Он метну руку у џеп : а ја дигох са стола револвер и управих га на њега, но предмет који је он из џепа извадио био је бележник, и он набаца у њему неколико речи. »— Ви би хтели да добијете од мене доказе! — упитах ја. »— Да, ви можете и морате ми их дати, мистер Холмсе, проговорио је проФ. Мориарти, и његова се глава љуљну својим непријатним змијским покретом. — После понедеоника, — рекох ја. в — Пхи! — учини ггроФ. Мориарти... — ја не могу да допустим да човек са вашим разумом може да рачуна сигуран успех у тој ствари, ви ћете бити принуђени да уступите. Не смејте се, мистер Холмсе, ствар је заиста врло озбиљна! »—• Опасност је —- обична ствар мога заната — рекох ја. »— То није опасност, — рече проФ. Мориарти, — то је неизбежна смрт. Ви сте стали на пут не само једној личности, ви сметате моћној организацији размере које, при свем вашем искуству, ви не можете да одредите. Склоните се с пута, мистер Холмсе, или ћете бити смождени. »— Ја се бојим, — одговорих ја устајући : — да ће ме задовољство да с вама разговарам лишити могућности да присуствујем једном важном делу, где је потребно моје присуство. Професор Мориарти устаде такође и ћутећи је гледао на мене, љуљајући главом. »— Добро — промрмља он, најзад, — тим горе по вас, но ја сам све учинио што сам могао. Ја знам сваки ваш корак, и знам, да ви ништа не можете почети пре понедеоника. Онда ће међу нама бити двобој, мистер Холмсе, но не надајте се да ћете ме победити: ја не могу бити затворен, ви треба да сте у то уверени; а међу тим ви ћете погинути. »— Ви сте били дарежљиви комплиментима, мисгер Мориарти. ■— рекох ја: — и ја ћу донустити себи да вам један вратим. Знајте, да ако ми не остане други излазак, да вас победим, до да жртвујем себе, онда ћу ја, у корист друштва, врло радо принети и ту жртву. »— Могу допустити последње, а прво никада! — прогунђа проф. Мориарти, обрнувши ми леђа. И он изађе, не рекавши више ни речи.« Ето какав сам чудноват састанак имао јутрос. Разуме се, ви ме можете запитати, зашто ја нисам иредузео полицијске мере, ради одбране од њега? Но ја сам убеђен, да покушај на мо.ју личност неће учинити он сам; то је ствар његових агената. Ја имам довољно доказа да сам у праву. — Дакле ви сте били иападнути? — Мој драги Јатсоне, проФ. Мориарти није од оних људи, који прете наиразно. Ја сам изашао иза ћошка улице, на мене су јурнула кола у којима су била упрегнута два коња; благодарећи брзом скоку у страну, ја сам успео избећи задовољство да. будем раздробљен, а кола су муњевитом брзином ишчезла за савијутком. Од куда су она, ја нисам могао дознати; ја сам сам приписао то случају и пошао даље. Од једаред огромна цигла паде баш пред моје ноге и распршта се у иарчад. Ја сам дозвао полицију и прегледали смо место. Доказало се, да је на крову те куће сиремљена била гомила дасака и цигаља ради оправке: то је опет могла бити случајност. Но, ипак, ја сам узео Фијакер и отишао своме брату у Ра11-Ма11, где сам провео цео дан. Сад, када сам ишао к вама, недалеко одавде на мене је јурнуо некакав човек и опалио из ваздушне пушке. Али пошто сам ја био на опрези, то сам и успео да гурнем цев у страну руком, тако да ми је куршум само огребао прсте; човека тога ја сам обалио и предао у руке полицији. —• Не чудите се, зато, Јатсоне, мојој жељи да пређем преко зида вашег врта. (Наставиће се). —.—■-> ЗЛ.0ЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВСКрГА 82 — Кажи, молим те, откуда то знаш, и зашто те то тако интересује? запита Раскољњиков с очевидним узбуђењем. — Е, видиш! Зашто ме то интересује! Запитао!... Дознао

сам пак од ПорФирија, уз остале. Уосталом, од њега сам готово све сазнао... -— Од ПорФирија? — Од Порфирија. — Иа... па шта каже он? уплашено запита Раскољњиков. — Дивно ми је то све разјаснио, психолошки разјаснио по своме мишљењу. — Он разјаснио? И то сам ти разјаснио ? — Сам, сам он; збогом! Иосле ћу ти још што шта причати, а сад немам кад. Тамо... било је једно време, када сам помислио... Али, шта ту; после!... Што бих се ја сад иропио? Ти си ме и без вина напојио. Ето пијан сам, Рођице! Без вина сам сад нијан, али, збогом сад; идем; брзо. Он изиђе. »Политички завереник, извесно, извесно! к заврши Разумихии одсудно своје мисли, силазећи лагано низа степенице. »Придобио је и сестру; то може бити врло лако, према карактеру Авдоће Романовне. Имају већ и састанке!... А и она ми је наговешћавала... Судећи по многим њеним речима... и речцама... и напоменама, то је баш тако! Иначе како би се и протумачила сва та замрсица? Хм! А ја сам као мислио... 0, Боже, шта сам ја замишљао. Јест, то је била помрчина, и ја сам се о њега огрешио! То је он онда, у ходнику, крај свећњака, створио ми ту помрчину. Фуј! Ала је то била ружна, груба, ниска помисао с моје стране! Јуначки се показа тај Николка, признао је сам... Па како је сад јаспо и све пређашње! Она његова болест онда, па његово необично понашање, па шта више и пре, још на универзитету био је тако мрачан, суморан и зловољан... Али сад шта значи оно писмо? Мора да и ту има нешто. Од кога је то писмо? Ја сумњам... Хм! Не, све ћу ја то разабрати«. Сети се и замисли о Дуњечки, на претрну. Слети с места на ком се нашао и одјури. Тек што је Разумихин изишао из собе Раскољњиков устаде, намахне на прозор, у један у други кут, као да је заборавио тескобу своје собице, па... седе опет на диван. Као да се обновио ; онет борба, — нађен је, дакле излаз! »Јест, ово значи, да је излаз нађен! Иначе све се било сувише згушило, стисло и запушило, почело ме мучно давити и гушити, сналазило ме неко бунило. Још од сцене с Миколком код ПорФирија почео је грцати, нашао се без излаза, у теснацу. После тога случаја с Миколком, тог истог дана била је и сцена са Соњом; ту сцену није извео и доконао онако, како је пређе себи замишљао; ни најмање онако... значи, да је он.емоћао, тренутно, и из основа! Од једанпут! И, ето, сложио се тада са Соњом; срцем се сложио, искрено, јер сам самцит с оваким делом на души живети не би могао ! А Свидригајлов ? Свидригајлов је загонетка... Свидригајлов га узнемирује, због Свидригајлова нема мира, то је истина, али некако не због тога. И са Свидригајловим, такође можда биће борбе. Можда је и Свидригајлов такође и сав излаз; али је с ПорФиријем друга ствар. »И тако, још је ПорФирије и сам Разумихину разјаснио ствар, асихолошки му разјаснио! Опет он почиње с том својом проклетом психологијом! ПорФирије? И да ли би тај ПорФирије, бар за часак, поверовао да је Миколка крив, и то вероватно баш после онога, што је између њих двојице, у четири ока, било, пре признања Миколкина, и за што се не може наћи другог разјашњења осим једног ? (Неколико пута се тих дана Раскољњикову, искидано, приказивала она сцена с Порфиријем; у целини се није могао сетити). Тада су међу њима пале таке речи, било је таквих покрета, измењали су таке погледе, штошта казано је таким гласом, долазило се до таких граница, — да већ носле тога Миколка (кога је ПорФирије прочитао скроз још од прв« речи и покрета), да Миколка иије могао заљуљати чисту иодлогу, праву основу његова убеђеља. »А какво је! Чак је и Разумихин почео сумњичити! Сцена у ходнику, код лампе, није, дакле, прошла узалуд. Ево отишао је био Порфирију... Али на основу чега му је тај човек уши напунио? Какав му је смер да Разумихину скреће нажњу на Миколку? Не, он је свакако нешто смислио; има ту неке намере, али које, какве? Истина, од тог јутра прошло је доста времена, — и сувише много времена, а од ПорФирија ни трага ни гласа. Шга, па тим доиста горе... (< Раскољњиков узме капу, па замишљен изиђе из собе. Први дан, за све ово време, осе-