Policijski glasnik

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ш/ 39

па изиђе из собе, а за њоме потеже и мушкарчић с оргуљом. Обоје су са улице доведени били амо. Свидригајлов није ни недељу дана живео у Петрограду, а већ је све око њега било као на некој натријархалној нози. Гостионички лакеј Филип био је такође већ »познат«, и већ му се умиљавао. Врата за салу затворише се; Свидригајлов је у овој соби био као код своје куће, и проводио је, можда, и но цели дан у њој. Гостионица беше прљава, рабатна, и не баш од средњих. — Пошао сам вама и тражио сам вас, отпочне Раскољњиков. — Али зашта сам одједном скренуа на —ски нроспект са Сенске! Ја овамо никад не скрећем и не долазим. Скрећем десно од Сенске. А није овуда ни пут вашој кући. Тек што сам сврнуо, а ето и ви ту! То је необично! — А што не кажете правце: то је чудо! — Зато, што је то можда само случај — Гле, какав је склад у овога света! зацерека се Свидригајлов. — Не признаје, ма овамо би у себи и поверовао чуду ! Јер већ и сами кажете »можда« је све само елучај, И какви су овде све плашљивци односно свог сопственог мишљења, ви не можете ни да замислите, Родјоне Романићу ! Не говорим ја о вама. Ви имате сопствено мишљење и нисте се уплашили да га имате. Тим сте баш и привукли моју радозналост. — Ничим више? — Па и то је доста. Свидригајлов очевидно беше узбуђен, али тек за трунчицу; вина је испио само за пола чагле. — Мени се чиии, да сте ви дошли мени пре, него што сте дознали, да сам ја способан имати то, што ви зовете сопственим мишљењем, примети Раскољњиков. — Е, тада је било што друго. Сваки има свој пут. А што се тиче чуда казаћу вам, да сте ви, чини ми се, ова потоња два три дана проспавали. Ја сам вам сам одредио своју гостионицу, па нема ту никаквог чуда што сте правце овамо дошли; ја сам вам сам објаснио куда треба ићи, причао вам о месту где је ова гостионица, о времену кад ме можете овде наћи. Сећате ли се ? — Заборавио сам, одговори Раскољњиков зачуђено. — Верујем. Два пута сам вам говорио. Упут вам се отиечатио у памети механички. Ви сте и окренули овамо мехаиички, а међутим тачно по упуту, а да ни сами о томе не знате. Ја сам вам и тада рекао, да се не надам е сте ме разумели. Али ви се веома одајете, Родјоне Романићу. Још и ово: уверен сам, да у Петрограду има много људи, који пдући говоре сами са собом. Ово је град нолуделих. Кад би код нас било паука, то би лекари, правници и философи , могли у Петрограду да чине драгоцепих испитивања, сваки по својој струци. Ретко где има толико суморних, оштрих и необичних утицаја на човечју душу, као у Петрограду. Шта вреде само климатски утицаји! Међутим ово је адмииистративни цеитар целе Русије, и онда његов карактер се мора огледати на свима. Али није сад ствар у томе, него у томе, што сам вас ја већ неколико пута видео постранце. Излазите из куће, а главу још држите право. После двадесет корачаја ви је већ спуштате ниско, руке затурате на леђима. Ви гледате, и, очевидно, већ ништа не видите ни пред собом, ни около себе. Напослетку ночнете мицати успама и разговарати сами собом, при чему понекад ослободите једпу руку и декламујете. напослетку се заустављате на сред пута и задуго. То није нимало добро. Може да буде да вас когод и осим мене опази, а то је већ незгодно. Мени је у самој ствари свеједно. нити ћу вас ]а излечити, али ви ме, свакако, разумете ? — А зар ви знате да мене прате? заиита Раскољњиков погледајући га упитно. — Не, ништа не знам, рече Свидригајлов као задивљен. — Е па онда, оставимо мене на миру, промрмља Раскољњиков намргођен. (Наставиће се.)

ТРАЖИ 0 Е 'Јаорђе Урошевић, из Лучана опшгине дљинске, у срезу драгачевском, има да издржи по судској пресуди пет година полицијског надзора. Али је он отумарао незнано где. ГБему је до 30 година, раста средњег, образа округлих, косе смеђе, бркова танких. Начелство окр. рудничког актом бр. 1471 моли

све полицијске власти, да Ђорђа потраже и нађена њему нодвргпу издржању полицијског иадзора. УБр. 3781. Живко Којић или Јошнћ; родом из Лознице, отишао је од куће пре 24'године и дошао у Београд ради изучавања абаџиског заната, одакле га је после годину дана нестало и за њ се ни до данас ништа не зна. Његова га мати Стоја, удова, тражи. По казивању њеном, њему је тада било 13 година. Судећи по изгледу млађег му брата, он је средњег сгаса и нлав, имаће око 37 година. Управа града Београда актом бр. 3675 моли полицијске власти, да Живка иотраже и о резултату известе Управу. Јосиф Хавличек, бив. књиговођа штедионице у Чачку, потребан је начелству окр. рудничког, ради предаје извесног решења. Начелство актом бр. 1485 моли све полицијске власти, да ЈосиФа потраже и јаве начелству где се исти налази. УБр. 4091. Маигуп кобида нађена је у атару општипе пожешке. Она је матора 6—8 година, длаке мрко доратасте, репа подбеченог. Начелство окр. ужичког актом бр. 1525 моли, да полицијске власти потраже сајбију и по проналаску упуте њему. УБр. 3846. Мангуи кобила., длаке куласте, матора 15—16 година, на леђима има убој од седла, налази се код Светозара Стаменковића тежака из Мајжипца (онштине ртанске у срезу бањском). Ову је кобилу исти Светозар иродао у јуну месецу прошле године на вашару у Бољевцу њему непознатом лицу из Крајине, иа се иста сад њему поново вратила. Начелство окр. нишког актом бр. 2106 моли полицијске власти да сајбију потраже и нађена упуте начелпику среза бањског с позивом на Бр. 1122. УБр. 381«. Љубомир Јовановић, бив. поднадзорник дувана, потребап је начелству окр. рудничког, за то се иачелство актом Бр. 1347 обраћа полицијским властима, да Љубомира потраже и о месту становања њега известе. УБр. 4190. ■ ■ П 0 Т Е Р А Саит Рукинин, Циганин из Горње Топонице, у срезу прокуиачком, 31 пр. месеца убио је своју жену Румену и ггобегао незнапо куда. Начелство се округа топличког актом бр. 916 обраћа свима полицијским властима и моли их, да Саита иотраже и нађена њему спроведу. Убица је омален, дежмекаст, бркова малих — црних и густих, браду брија, лица округлог, усана дебелих, црномањаст, очију црних, косе црне; има му 22—23 године. Био је одевен у чакшире и гуњ од цриог старог с.укна, на глави Фес а на ногама опанци са дугачким вуненИм чарапама. УБр. 3921. Милосав С ими 1) ј из Лапова, среза лепеничког, стар 30 година, средњег стаса, косе црне. образа дугуљастих, обрва и очију црних, бркова црпих средње величине, одевен у цивилу, радио је код Јована М. Савића овд., посластичара у улици Краља Милана, 7 ов. мес. узео је еспап за 16 динара, ово распродао, па новац задржао и побегао. Управа града Београда актом Бр. 3993 моли полиц. власти да Милосава потраже и с нађеним по закону поступе. Јован Стеваиовић^ б. слуга, Спасоја Јеринића из Клубаца био је решењем првостеп. суда лозничког од 6 јуна пр. год. Бр. 70 стављен под поротни суд у притвор и оков због опасне крађе извршене Јовану Тешићу из Башчалука. Али Јовап улучи прилику и иобегпе из притвора, на се ни до данас нпје могао пронаћи. Првостенени лознички суд актом бр. 70 моли све полицијске власти, да побеглог кривца потраже и нађепа њему спроведу. Јован је родом из Босне. Њему је 32—33 год., стаса средњег, црномањаст, косе и бркова црних. УБр. 3970. Раденко Глигоријевић^ из Високе потребан је команди IV пука у Пожези. Па како му се не зпа место становања, то начелство окр. ужичког моли све полицијске власти, да Раденка потраже и њему спроведу с нозивом на бр. 1134. Њему је 31 гбдииа, повисок, црномањаст, бркова црних, кратких. УБр. 2792. Милунка П. Младеновић; распуштепица, родом из Шагубице, а удата у селу Горњане (среза и округа крајинског), нобегла је из службе 22 пр. мес., у којој је била код г. Василија Јанковића, артилер. капетана у Зајечару, а у друштву са својим љубазником Отојаиом Димитријевикем, капларом 4 чете