Policijski glasnik

ВРОЈ 34 и 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

да ое отклони учињено им зло. Камии је све надмашио у овој својој улози: »Кас) владе убијају, зашто ија не бих имао ираво да убијем«■, изражујући, после овога, жељу да утамани све истражнике. Да би се могао наћи у овоме сплету лажи, судија мора располагати пеобичним разумом. Сем препредености окривљеног, он има још да се бори и са уображеним идејама своје околине. .... Посао, деликатнији од свију других, за који је иотребно, колико такта и психолошког оштроумља, толико и личпог искуства. Правда, у осталом, има и својих помоћника, а то су: полиција и лекари. Чим је откривен једап леш, па било да он лежи у трави или у отвореном пољу; на уличној калдрми или у блату каквог потока, или најзад, иа застирачу каквог раскошног стана, закон забрањује, да се он дира. Ово наређење правда се користима, које се могу добити испитивањем положаја тела, облика и дубине ране, истечене крви и т. д. То је полазна тачка и зрачак светлости за оштроумну иолицију у истрази која одмах почиње. Отисци стопала, трагови прстију, парчад, или, најзад, само неколико кончића какве материје, допуштају образовање хипотеза, које ће се утврдити доцпијим истраживањем. — То је, господине управниче, рече једног дана шеФ сигурности пред страховито унакаженом лешином војвоткиње до Пражена, ударац једног аматера...!® Најобазривији злочинци не предвиђају све и падају полицији у шаке само услед своје невештине. Извесни знаци, често пута показују, да је убица био пријатељ своје жртве, или присни пријатељ његове куће. Сем овога, треба још водити рачуна и о лекарском прегледу, као и о доставама. Секција приближно утврђује час у који је злочин извршен. Она је у стању да разликује привидно наглу смрт од природне, несрећни случај или самоубиство од доста честих случајева дављења и вешања жртве. Што се тиче достава, оне су тако многобројне, да изискују нарочигу службу у проФектури — службу » љускаваца к , који отварају стотинама гшсама, са и без потниса. У већини случајева, доставе ове садрже само обавештења или лажи, лажне производе Фантазије надражених мозгова, или, најзад, рђаве шале. Ну, и поред свега овога, у њима се понекад налази и поузданих мишљења, диктованих злобом, или мржњом... Најзад, судија суочава окривљеног са сведоцима. Он га одводи на место, на коме је намерно приугоговљена та сцена око извршеног злочина и открива пред њим леш његове жртве. Многи окорели злочинци, који су се одупирали, преклињали молбама и претњама, били су сломљени овим трагичним моментом, када су се нашли лице у лице са својом жртвом... Ако је окривљени признао кривицу или ако, и поред његовог одрицања и кушања, судија држи да има довољно доказа, он га спроводи суду. Овај понова испитује акта његове кривице и, у извесним случајевима, решава прекид или допуну истраге. У противном, акта се сироводе поротном суду, окривљени постаје тада оитужени. (Наставиће се). м . КО Ј Е УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Белоа. 5 Из опрезности једва је првих дана и излазила из куће, и никад даље од шумице бријерске, која се граничила с њеним вртом. Њено обично место за шетњу био је насип. Тамо је био живот, тамо се није осећала тако усамљена; под њеним ногама се дизало и падало море, на којој се крегала читава Флотила чамаца и лађица, а покатшто би пропловио и какав енглески или шведски брод. Морнари су иролазили поред ње певајући; деца су се гонила, а женски свет, који се овде бавио ради свога летњег опорављења, шегао се горе доле, смејући се и ћеретајући. Почетком августа навео је једанпут пут норед мале касине одмах поред насипа. Неколико мушкараца седело је тамо ревносно се забављајући. Један се од њих трже изненађен, кад је њу спазио, па је чак изгледало, као да је хтео да се сакрије иза својих другова; али је после било, као да га је страх прошао; бар јој је, и ако још готово посрћући, приступио. Она га је сместа упознала, и ако га није виђала скоро три године.

То је био Луј Шасен, некадашњи помоћник њезина оца смели млади човек, који је тражио њену руку, кад је још била шипарица, и коме је њен отац показао пут. Она застаде, и не знајући тачпо шта чини и причека га. — Ви, госпођице... опростите, госпођо, хтедох рећи! Виовде? Она је отезала са одговором. Ако јој глас изда узбуђење?! А она се стидила тога узбуђења и стало јч доста напора, док се толико савладала, да је могла одговорити: — Да, господине... овде стаиујем, отприлике већ четрнаест дана. — Већ чегрнаест дана, а ја вас иисам још ни једаппут видео! — Станујете ли и ви овде? — Већ одавно. Овде сам ради опорављења... Али, разуме се, нисам о томе ни слутио, да ћу се с вама овде састати! Она је веровала његовим речима, као што је некада веровала у његову љубав. Није јој иало у очи, да је овај састаиак био нешто чудиоват, да га пије створио пуки случај, него да је од дужег времена био спреман. — Али молим за опроштење, моје госпође, што сам вас у шетњи вашој узнемирио, обраги се Шасен госпођи де Живреј као и њеној пратилици. — Да ли, можда, допуштате, да вас неколико тренутака нратим? Већ је тако дуго, откако нисам имао задовољства, да будем у друштву париских госпођа. Опа настави свој пут, не давши му доиуштење, које је тражио, а он пође поред госпође Дипи, која се налазила између њега и госпође де Живреј. Ова опрезност, као и одмереност, коју је стао показивати, његова учтивост, која се готово граничила са хладноћом, повратише младој жени опет њезин мир. Она му је одговарала на питања, која јој је стављао, па му је и сама управљала разна питања. За време целе шетње, која се простирала до ирвога моста на насипу, нису се ничим другим забављали осим Сен-Валеријем и његовом околином. Луј Шасен није се усудио да учини никакву алузију, ниги на прошлост, нити на садашњосг, Кад су опет дошли испред касине, он се захвали госпођама, поклони се и удаљи. Иосле овога, неколико дана није госпођа де Живреј крочила из куће, јер се бојала, да ће се на насину или у околини опет срести са Лујем Шасеном. Њено је удовичко стање било још и сувише младо, да би се јавио показивала у друштву младога човека, који јој није био род. Али неколико дана доцније рећи ће Лаура себи, да она иије на море тек зато допутовала, да живи као калуђерица у манастиру. Зашто да она баш мора да наиђе на Шасена, кога ни лрвих дана није виђала у Сен-Валерију ? Зар не би, ако не буде више излазила, тако изгледало, као да га избегава? или као да га се чак и боји? Најзад, ни по чему се не може закључити, да он још на њу мисли! Његово узбуђење, кад је онако неочекивано изишла преда њ, било је јамачно само изненађење, а такво изненађење није било ни мало чудновато при том неслућеном састанку после трогодишњега растанка ! Зар није и сама била донекле узбуђења? А зар се није данас већ опет стишала? Зар јој није, уосталом, некадашњи секретар њезииа оца у току времена постао сасвим равнодушан! Она, дакле, после неколико дана изиђе опет на насип и то у времену плиме и осеке, — обично време за шетњу, — и као што је с правом слутила, Луј Шасен јој не изиђе више пред очи. Тако је ирошло три дана. Сви бањски гости беху још ту — само њега нема. Да ли је отпуто^ао ? или је, можда, срдит због тога, што се крила? Али с њене је стране такво понашање било просто и објашњиво; јер жена не мора баш сваки дан да излази, а најзад и не може сваки дан да излази, пошто је по хиљаду стварчица задржавају код куће — али човек, који је сам и живи у хотелу, потнупо је господар свога времена! Истражујући и размишљајући о томе, постаде јој шегња по насипу мало по мало досадна: море с његовим монотоним шумом, његовом вечитом плимом и осеком, бањско друштво са њиховим досадним лицима и ружним костимима, нразно торокање, све је то њу чинило нервозном. Заго је она од сада за своје излете изабрала шумицу бријерску, где ће, далеко од свегске гунгуле, моћи сама шетати, и где ће се моћи одрећи и друштва њене вечите дуење, која јој се од иеколико дана такође више не допадаше.