Policijski glasnik

318

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

случају добро предомислила хоће ли по нова ступити у борбу са друштвом, или ће просто пред њим капитулирати, и онда, наравно, пристати на све услове победиоца. Корист би била и то огромна, кад би злочинци били убеђени: да им досуђену осуду ваља целу издржати, а не као што данас бива, а шго они врло добро знају: да се од 20-то годишње робије у поврату издржи највише 7—8 година. Зар ово није и смешно и жалосно? Сматрали смо за дужност да речемо ово неколико речи о нашим осуђеницима. Искрено да кажемо, њима није изражено само наше лично мишљење, већ и мишљење и убеђење великог дела полициских чиновника, чије дугогодишње искуство довољно јамчи за правилност овог гледишта. * * * Кретање казнимих дела у току 1897 год. било је овако: убиства 2, покушаја убиства 12, детоубиства I, самоубиства II, покушаја самоубиства 4, разбојнинггва 2, опасних крађа 86, простих крађа 73, повреда тела 10, утаја: преступних 2, а иступних 8, превара: преступних 3, а иступних II, иступних дела у опште 5932. Као што се из изложеног види, у овој години знатно су се појачали случајеви покушаја убиства и крађе у опште, док су се покушаји самоубистава скоро преполовили. Ну да прегледамо редом сва набројана казнима дела: Поред већ поменутог случаја убиства »Баба Кате к коју је из користољубља убио Шивојин Мојсиловић, бив. жандарм у овој години било је још једно убиство, које се десило на дан 17. децембра. Неки Милун Богавац, бив. погранични жандарм убио је на Вишњичком друму Миленка Теодосијевића, бив. практиканта. Убиство ово Милун је извршио у заблуди верујући, да је Миленко један од кријумчара, кога Је он од дужег времена очекивао. Кад је видео шта је учинио, Милун се сам предао власти. Од поменутих 12 случајева покушаја убиства: 6 су потицача из међусобне свађе, 4 из љубави и 2 из користољубља, Сви њихови извршиоци похватани су и предати суду на суђење. Узрок овом огромном повећању случајева покушаја убиства треба тражити у већ поменутом општем узроку повећања казнимих дела у овој години, то јест у оном великом отпуштању осуђеника из београдског казненог завода. За доказ овога може послужити тај Факт, што је 7 покушаја убиства извршено од стране бив. осуђеника. Детоубиства се врло ретко дешавају у престоници, а кад се по некад и десе, то бива у најнижим слојевима друштва. Ово из године 1897 извршено је од стране једне служавке неке Спасеније Филиповић, која је, одмах по порођају, бацила новорођенче у нужник, гди се угушило. Самоубиства у овој години умањила су се свега за 1 случај од оних из предходне ваљда само с тога, да би се у идућој години попели до 17 случајева. Као год у прошлој години, тако су и у овој већини од њих за 7 случајева непознати узроци. Од остала 4 случаја, њих 2 потицала су из материјалне оскудице, I због неизлечиме болести а I због гриже савести. По времену и начину извршења опажа се знатна разлика између ових самоубистава и оних из прошле год. Тако, од овогодишњих самоубистава извршена су: у јануару I и то револвером, у Фебруару | такође револвером, у марту I помоћу тровања, у мају 2 помоћу дављења у води, у јуну 3 од којих су 2 помоћу дављења а I револвером, у јулу I вешањем, и у децембру 2 оба вешањем. Док у год. 1896 у месецима: јуну и децембру није било ни једног случаја самоубистава, дотле у овој години, као што се види, у тим месецима пада њихов највећи број; мај месец дао је исте резултате у обе године, т. ј. по 2 случаја самоубиства; док у месецима: августу и септембру ове год. нема ни по једног случаја. Исто је овако знатна разлика и у начину којим су извршена самоубиства из обе године. У години 1896 њихов највећи број извршен је вешањем и помоћу револвера, а дављењем (скакањем у бунар) само I, док су у овој години 4 самоубице одузели себи живот скакањем у воду (Саву, Дунав и Топчидерску реку). Па и то самој проФесији, као и полу, самоубице из ове године разликују се у многоме од оних из предходне. Међу њима је у овој години: | чиновник (бив. секретар једног министарства), | ђак (У-ог разреда гимнасије), | апотекар, I ка-

Феџија, | келнер, 2 занатлије, I портир, I земљоделац (из Жаркова), I кравар и 1 надничар. Од свију њих, једини се апотекар отровао, чиновник, занатлија и каФеџија пуцали су на себе, ђак, келнер и надничар обесили су се, а остали су скакали у воду, Као што се види, међу самоубицама ове године нема ни једне женс ке, нити у опште личности са већом интелигенцијом. По години старости само је I од самоубица испод 20 год. (ђак 17 год.), 5 су између 20—30, 3 између 30—36, I између 36—-40 и | између 40—42 год. Све што смо рекли о покушајима самоубиства и разбојништвима у прошлој години, вреди у свему за та дела и ове год., изузев већ констатованог Факта, да су се покушаји самоубистава знатно умалили. Извршиоци оба разбојништва похватани су. (Наставиће се)

ДЕЦА П0Д ИСТРАГ0М (Свршетак) Карло Ланге чинио је сличне покушаје са 500 ученика и то не у највећим варошима. Изишло је, до 82°/ 0 маловарошке деце нису никад видели излазак сунца, 77°/ 0 залазак; 37°/ 0 нису никада видели поље засађено житом; 49°/ 0 бару, 82°/ 0 раст, 80°/ о шеву; 37°/ 0 не беху још никада у шуми 52°/ 0 на брду, а 72°/ 0 не знађаху како се хлебац добија из жита. Нехотице намеће се питање, шта се може радити са том сажаљења достојном децом по великим варошима и како можемо хтети нешто да дознамо од деце, која ни такве ствари не познају, и ако их свакодневно употребљују ? Нека се не каже: то не може бити — јер је и с нама често то исто. Ми никад нисмо видели живога кита, нити буру у пустињи, нити старога германца. па ипак говоримо о њима потпуно поуздано и убедљиво и никога не уверавамо, да ми то све нисмо видели. Као што ми дакле тако говоримо о староме германцу, тако и деца говоре о шуми, коју они никада нису видели. Само што су у том случају њихови подаци исто толико поуздани, колико и наши о старим германцима. Тима подобне покушаје чинили су са 7200 деце. Бине и Хенри, у погледу схваћања чула. У опште, чула су код деце оштра, и добро развијена. Али је такође познато и то, да са свим мала деца рђаво чују, што је ДутенхоФен и анатомски доказао. Само пошто је то у најранијем добу, то нас се то не тиче много. У погледу чула мириса, Хајзингер је саопштио, да је оно код деце тупо, и да се развија тек у доба нубертета међутим доцнији посматрачи, и то баш они, који се тим чулом баве, не говоре о томе ништа. Што се пак тиче исказа, које ми од деце можемо добити, ту постоје најсупротнија мишљења. Да наведемо само неколико. Монтењ вели: Сва су деца тврдоглава и лажу; тако исто и Бурден: Сва деца лажу, а нарочито находчад. И искусни људи од сгруке не полажу много на исказе дечије. Тако Модслеј вели, да деца врло често бивају обманута и то баш јасним сликама, а Митермајер одбацује децу као сведоке »због њихове површности и младићске Фантазије. >:> С њиме се слаже и Фридрих. Међу тим практично искуство ово нам не може потврдити. Искусни Хердер хвали децу као рођене Физиономисте, а Соден их због непристрасности, као сведоке цени врло високо. Исто тако и Лебиш узима у заштиту дечије исказе : „Кад дете каже неистину, то оно још не лаже. Оно каже, што њему у души стоји. Да ли пак то објективно егзистира и ван њега, или можда упола само у његовим мислима, то ни само дете не зна, нити га се то много и тиче. <( И ми се с тиме потпуно слажемо, јер је ону половину испричанога »која егзистира само у његовим мислима® врло лако издвојити. Оно је тако карактеристично различно од онога што је заиста било, да мешању никако не може бити места. Исто тако ми не смемо заборавити ни то, да и у признању онога, што је дете тачно опазило, морају постојати продеротине. Кад дете посматра какав догађај, њему је онда н. пр. први део потпуно јасан, други потпуно нов и непојаман, трећи опет разумљив, четврти не и тако даље. Ако се сад дете подстакне, оно ће онда гледати, да и те продеротине сећањем и својим комбиновањем испуни — само, јасно је, да ту може бити и погрешака .