Policijski glasnik

ВРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

319

Ове продеротине и нетачности у толико су веће и знатније, што догађај захвате дубље у рано доба детиње, поред свега тога, гато истинска моћ сећања иде врло далеко, Прејер износи довољно ујамчене случајеве, у којима деца од 34, 32, 24 па чак и од 18 месеца, несумњиво тачно причају ствари, које су они доживели, којих се они дакле сећају. Ми одрасли наравно да се не сећамо догађаја из тако ранога времена, пошто смо их давно већ заборавили, али мала деца баш их се с тога и сећају. Овакве сведоџбе у највише случајева, за нас су потпуно без вредности — јер ми са дететом, чији је круг идеја тако мали, да у њих не падају ни најобичнији догађаји, не можемо говорити; али је њихова употреба, нарочито у случајевима да се главне ствари тиче [је ли био ко ту? Где је стајао човек?] потпуно оправдана. Сведоџбе дечије у погледу одређивања времена потпуно су несигурнс. Јуче и данас дете брка врло лако; а већ за разлику између прекјуче и пре једне недеље и једнога месеца, ту је потребна нарочита интелигенција. Да у таквим случајевима ваља увек и тачно пазити на индивидуалне разлике, разуме се само по себи. Најважније су околности, у којима је дете одрасло и кругови, које је познало. Спада ли стање, које је у питању под горџ>е појмове, то ће онда и најнеобдареније дете више и боље умети објаснити, него и најдаровитије, коме су меродавне околности биле иотпуно непознате. Тек у другоме реду могла би се у обзир узети интелигенцџја. Али је ту онда важније правити разлику између детета практичног и непрактичног, него између глупљег и бистријег. Та је разлика битна. И даровита и недаровита деца могу бити практична и непрактична. Је ли дете даровито и практично, од њега ће постати у сваком погледу најспособнији човек, који ће се свуда правилно умети наћи и у сваком се положају сам помоћи. Ако је даровито и непрактично то у најидеалнијем облику може од њега постати научник, у смислу у коме се они обично узимају. Ако је дете без дара а практично, оно ће онда своје место поштено заузимати, и према приликама, ако би било среће и помоћи, могло би се докотурати и на највиша места. Је ли пак и без дара и непрактично, онда постаје само једно од оних бедних створења, која ништа ничему не доприносе. У улози сведока главно је питање да ли је практично. Ако јесте, оно ће онда масу ствари видети, приметити, схватити и исказати, на шта се непрактични не би ни осврнуо. Наравно да је за неколико степена боље, кад је дете даровито али ја понављам : Не обдарено практично дете, као сведок много више вреди него најдаровитије непрактично. ЈНта се пак под практичним човеком има да разуме, тешко је казати, али то сваки зна; да таквих пак и међу најмањом децом има, то је могао видети сваки, који се је и најмање са њима занимао. 3. РЗјаво у детету. Никад није недостајало писаца, који су и деци велику множину грехова приписивали; а од Ломброза је у извесним круговима постао већ и обичај, да код свакога, иа и највећег злочинца пронађу, како су се на њему још и у детињству показивали знаци злочиначки. Кад се говори о рођеним злочинцима, онда природно да их и међу децом мора имати! Нарочиго се указује на то, да су најсвирепији и најнечовечнији људи као Нерон, Каракала, Калигула, Лудвик XI Карло IX и т. д. још у првим годинама свога детињства показивали знаке неоспорне свирепости. Перез износи примере гњева и беснила код деце, које Моро објашњује као рано развијен осећај освете. Још је Лафонтен рекао о деци: Ово доба не познаје сажаљења. Исто тако и Нас (Каззе) обра^а пажњу на дивљачност код деце, која се маниФестује у томе, што она врло радо слушају страшне приче, и што се у регким само случајевима може допустити, да је њиховом мучењу животиња узрок у томе, што нису свесни бола, који им тиме проузрокују. Слично се изражава и један модерни Француз. »Ретко да има, к вели Брусе, »и једнога дечка, који своју надмоћност према физички слабијем дечку не би злоупотребио. То је шегов први импулс. Узвици бола његове жртве, уздрже га од даљег злостављања, само ако му није урођена срчаност. Али и тада само

тренутно: првом приликом, која му се пружи поново ће следовати своме инстинктивном импулсу." Отуда се више и не верује у моћ васпитања, отуда и изрека »деца и народи сећају се само последњих батина." Нарочито се рђаво гледа на доба развића пубергева, које доба модерни, по примеру Воазена и Фридрајха, сматрају као почетак најопаснијим нагонима. Кад је Ескирол пронашао мономанију, у свету се појави читава литература, [Биерман, Ландоберг, Масије] нарочито о пироманији код девојчица. Па и сам Фридрих саопштава по томе, да готово сва деца у доба полнога развића пате од пироманије; а Громан још утврђује да обично скрофулозна деца краду. Ако ове и све друге најсупротније судове подвргнемо тачнијем испитивању, онда ћемо морати доћи до уверења, да се и овде сувише генералисало. Догађај ни мало чудан. Да има рђаве деце, у то нико не сумња; али и ако смо мишљења, да велики део злочинаца ни у раној младости није ничему био од користи, ипакто није попуштање позитивностима. Овде је главно карактер дегињства, и онда је ван сваке сумње претерано кад се он сматра у опште за нижег, од онога одраслих. Кад се пита: на нашто онда треба да служе васпитање и образовање, кад су деца и без њих добра — ми одговарамо, да би они далеко задовољавајуће деловали, кад би на теоријама морала могли образовати противну тежину према све рђавијим утицајима живота и пробуђених сграсти. Кад наиђемо на децу, која су врло рано рђава, видећемо да она у наш круг посматрања ступају необично снажно; она праве хуке и ларме више него хиљаду лепо васпитане деце; и ми се заустављамо на неколицини тако рђавих егземплара. Познато је међу тим да је велика вештина ствари добро опазити. Шго мирно, обично »прође не чини никакав утисак, па ма у коликом броју било. Међу тим поједини, али хучни случаји толику пажњу изазову да се њихово обележје после целој врсти даје. Изгледа да се је од неколико тако појединачних случајева и овде дало завести, да се нетачно изведе и сам карактер. Исто се тако сувише генералисало и о дечијем расуђивању. »Ако си ово разумео, то ћеш разумети и оно" — чујемо како се често деци говори. Наравно већином неправилно. Овде се сгавља на станиште искусна човека, коме се је ово тако исто често догађало као год и оно, и који сем тога има још толико и искуства, да оно мало више интелекта, које је за »оно« потребно, не чини никакве разлике. Али дете само баш то »мало више интелекта" још нема; и ако му се је догодило једно, друго још није. Да изаберемо један пример: Дете зна на пример врло добро, да се не сме красти, да је красти срамно, грех, злочин, али незна да је забрањена велеиздаја, прављење лажног новца, паљевина и т. д. Ове границе могле би се још ближе стиснути. Оно зна да је забрањено красти, али ипак не држи за недопуштено нојести воће из врта суседова; оно зна да је лагање грех, али не зна да су извесне лажи и законом забрањене и да се зову преваре. Кад оно дакле отрчи ујаку и рекне му: Отац иште новаца, нема код куће, и кад тако излагани новац погроши на посластице, оно истина не одриче да је то гадна лаж, а ни да је то законом кажњиво — о томе оно већином нема ни појма. Детету је тешко и субјективисати. Дете је више егоист него одрасли. То долази једно с тога, што се у многоме погледу од овога више одликује и чува а друго, што природом ствари, нема ни за кога да се брине и пропада, ако то други за њега не чини. Природна последица тога је, да оно незна границе, до којих је њему више допуштено него осталима. Краус вели с правом: »При разликовању између добра и зла, показује незрела младеж једну нарочиту особину. Постави ли се каквом индивидууму ове старости задатак, да пресуди неку радњу, без обзира према ма коме лицу, то се онда на тачно решење неће дуго чекати. Стоји ли пак та радња у ма каквом погледу у вези са Ја — свером, са личношћу упитанога, одмах се показује врло приметна збуњеност, нетачност судова неспособност ставити се на објективно гледиште." С тога је врло погрешно кад се деге упига: »Зар ти ниси знао, да се ово не сме учинити?« Дете ће можда п одговорити: „да, нисам то знао" — али се никад неће усудити и да дода: »не сме се чинити, јест; али ја смем!" Није ни најмање потребно, да размажен љубимац, коме се у свему попушта, каже