Policijski glasnik

338

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

»Боже мој, господине комесаре, кад човек има шесторо деце и жену у другом стању, од куда му онда још времена и да их надгледа? Ако сам ја сгреглио, затворите ме, тада ће се можда општина бринути о мојој породици. У осталом, Момоло ће бити старији и паметнији." Да, Момоло је постао старији, а да ли и паметнији? Кад је видео да више не иде са дечачким крађама он се удружи са неколико младића, који су се страшно плашили рада, а који су већ били уписани у нашу »црну књигу," и стајали под надзором тајне полиције. Ако се ма каква и ма где десила крађа, одмах су они хватани за врат, пошто су најближе били оку полиције. Обично се није грешило — у њиховој средини налазио се лопов. Момоло је ишао код њих у школу. Њега упознаше са обичним лоповским мајсторијама, служио им је неколико пута као весник, али га још не употребљаваху у озбиљнијим пословима. Једнога дана, на моје велико изненађење, рапортираше ми, да је Момоло добио место у једној ману®актурној трговини неког далеког рођака његове матере, и то након великог његовог мољакања. Да ли хоће да се поправи? Свакојако да није прекинуо саобраћај са својим ранијим друговима, тек га је ограничио. Месеци су прошли од тада, и већ се хтело да прецрта име Момолово из црне књиге, кад се на један пут деси у радњи, где је Момоло служио, велика крађа — украдена је велика свота новаца, која се случајно те ноћи десила у каси. Наравно, да су Момолови другови одмах узети на одговор, па и ухапшени, а наравно и Момоло, и након целог претреса куће дође се до жељенога резултата. Као што се види неколико месеца његове службе, нису имали успеха, да га сачувају од крађе, за коју би осуђен на осам месеца затвора као саучесник. На жалост, тих осам месеца били су за Момола виша школа. У затвору се упознао са неким Базилијем Бамбом, чувеним крадљивцем по талијанским црквама, који је и у нашој околини вршио своје опите, па је био ухваћен затворен и осуђен. Готово у исто време кад и Момоло, изађе из затвора и Бампа, и протераше га преко границе. Неколико дана после тога нестаде Момола из нашега реона; хтео је да иде преко Италије у Америку. Неколико недеља доцније прочитах у једним оријенталским новинама, како се у близини Брешћије дешавају у послздње време разне крађе по црквама. На срећу, ухватише једнога од злочинаца, који признаде, да је прави злочинац Базилијо Бампа. И с помоћу прециозних извештаја тога затвореника, карабинијери најзад ухватише Базилија. Два дана за тим добих од квестуре из Брешћије телеграм, из кога видех, да је из истражнога затвора побегао неки Момоло Ренци, који је био под истрагом због последње крађе у једној оближњој цркви, и који је по свој прилици отишао у свој завичај. Наредих све потребне мере ради проналаска, али остадоше залуду. Од тада је прошла читава недеља дана, када један гласоноша из близине наше вароши донесе вест, да је црква Санта Мадлена похарана и да се у близини једнога оближњега потока нашао леш једнога младића, на коме су нађени трагови насиља. Одвезем се одмах са судским иследником на место дела. При првом ногледу упознадох у убијеноме — Момола. Није било сумње, да је ту био случај убиства, што се видело по траговима очајничке борбе на ивици обале, по разјапљеној рани на потиљку главе убијенога, по крвавоме, шиљатоме камену, који је био у непосредној близини. Истрага нам је донела више разјашњења. Момоло је исто вече пре тога дошао у каФану »Согопа (1'ого код Санта Модлене и тамо се нашао са извесном индивидуом, која је према свима описивањима био Базилио Бампо. Обе су се ове индивидуе прво поздравиле, попиле литар вина, па се за тим посвађале, којом је приликом рекао онај други убијеноме »та1ес1еМ;о 1;га(Шоге," па су се најзад и побили. Кафеџија их је раставио и Момола отерао кући. Његов непознати друг оде брзо за овим. Шта се после десило, лако је комбиновати. Оба су се зликовца понова сусрела и Бампа је убио Момола оним каменом, па га за тим бацио у ров. Он је знао да ће га Момоло издати, па му се на такав ужасан начин осветио. Базилија Бампу ухватише жандарми истога дана, и поротни га суд осуди на смрг, и ако је он одрицао то ужасно

убиство, али му милост дође, те му смањи казну на 15 година робије. Ако издржи казну биће прогнат. Момола у највећем миру однесоше на гробље варошко. На граниту, који обележава његов гроб, но талијанском обичају, има нумера, ако се добро сећам 876. Ако се нема новаца да се купи гробница у аркадама, онда остају нумере. Оне не издају ништа из живота умрлога, иначе би те нумере умеле много и много причати о сличним пропалим егзистенцама, које сада на далекоме гробљу мирно почивају вечити санак са Момолом. С немачког Доб. В. В.

КО Ј Е УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Белоа. 12 — Да седне за сто и да пише. — Наредите јој, дакле, то, Барон Роберт учини то, али се госпођа Шасен не помаче. — То је чудноват случај, рече доктор. Изгледа, као да би хтела да вас послуша, али је нечим спречена. Знате ли, да ли је госпођа још и раније била хипнотисана? — Имам повода, да у то верујем. —■ Насигурно је овде гакав случај! Она је послушна из навике неком другом, и то је спречава према вама. Да покушамо, хоће ли се тај туђи утицај моћи разорити! Ја мислим, да ће вама поћи- за руком. Оно што смо до сада видели, доказује, да и ви имате на њу великог утицаја, и то моралног утицаја, који се над физичким пре може уздићи него што би обрнуто био случај. Ми то називамо психолошко-сугестивном методом... Дакле! извуците из тога утицаја користи ! Говорите нежно с њоме, као што је по свој прилицн увек ваш обичај! наговорите је лепом речју, уместо да заповедате... Барон послуша тај савет, који је довео до циља. Ускоро приђе госпођа Шасен аутоматски столу, који јој је био показан, узе хартију, перо и седе. — Сад јој можете диктирати, шта хаћете, рече доктор Барило. — Све ? упита барон. — Сем ствари, који јој вређају осећање стида или су противне њеној савести. Али ако се дуже време експериментише са једном особом, тако да се навикла на послушност, онда се опирање једва може познати; успех је лакши... Дакле, зашто не диктирате! Ма како да му је било тешко, ипак се барон беше одлучио, да доказ потпуно прибави. Ако би се госпођа Шасен, која је увек била нежна кћи пуна љубави. повела, да пише што би јој он хтео говорити, онда би се могло узети, да је она све написала, пгго јој је било диктирано — онда би се утврдило, да она у хипнотичком стању изгуби свако владање над собом. Блеђи још него жена, која се његовој вољи повиновала безусловно, диктирао је: Мој отац није био према мени никад друкчији, него осион, суров и рђав. Он ме је мрзео, и ја га нисам могла никад трпети". Без противљења је она иснисала речи, и потписа по налогу бароновом: »Лаура Шасен, рођена Лоранти«. Он узеде хартију, прочита, јер је још сумњао, поцепа је и рече лекару: — Проба је била сурова, али несумњива. Ја вам захваљујем за савет. Затим се окрете госпођи Дипи, која је грозничаво узбуђена присуствовала овом узбудљивом експерименту. — Њен муж је окривљује рече, да је писала гадна писма, која јој је он сам диктовао, пошто ју је успавао хипнотичким сном. — Што му је у толико лакше било, одговори госпођа Дипи, пошто је умео да се увуче у кућу и пошто се ноћу овде бавио. — Можете лито доказати ? —- Најстарији слуга у кући прећутао је то из страха од вратара и собарице, који су били у служби Шасеновој. Али откако су обоје отишли, он ми је све признао. — Да ли се Луј Шасен често овамо довлачио?