Policijski glasnik

БРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

339

— Пооледње недеље два пут. Пре три дана је око ноноћи оиет овде био — нред оно вече, кад је госпођа Шасен излазила. — Тако, тако! што је она сматрала као провиђење, била је, дакле стварност. Неколико тренутака ходао је барон по салону лагано тамо амо разговарајући са собом: в Што се тиче писама, ту смо, дакле, на чисто; али посета код глумца? Па деликт сам ? И о томе хоћу да имам доказа". И окренувши се доктору Баријо, рече смешећи се: — Ви нисте овде, господине докторе, као уредник часописа за хипнотизам, него као лекар једне болесне жене? — Разуме се! Зашто то питате? Јесте ли неноверљиви према новинару ? — Према ћутању лекаревом. имам више поверења. — Имате право! Говорите без страха... Али! — додаде, показујући на госпођу Шасен, која је још седела за столом, —■ наша би се болесница могла лако заморити. Одведите је иажљиво до дивана... Тако, добро је... И сад ћемо је опет пренети у летаргичан сан, који не само што не доноси никакве опасности, него шта више даје нервном систему опорављење и мир... Тако ! сад је све као што греба... Е, да чујем, шта имаге да кажете. — Докторе, отпоче барон, до душе миран у души, али кратак и одређен у своме говору, — госпођа Шасен је подигла тужбу за развод брака, а њен муж, за кога је развод то исто што и пропаст, ако пресуда испадне против њега, труди се, да своју жену комиромитује пред судом. С тога тврди, као што сте управо сада чули, да је она писала писма ружне садржине. Та писма је она одиста написала; али помоћу вашом знамо ми сад, каквом се она утицају при том повиновала. Али то није све! Он сумњичи ову жену, углед свога пола, браколомством и тврди, да је прексиноћ боравила код свога љубавника. — Његова жена! узвикну госпођа Дипи. — Да! његова жена! Оптужба се ослања на, сведоцима поткрепљену, истину, да је госпођа Шасен ноћу сама отишла једном човеку, који се може сматрати као њезин љубавник и кога су за таквога и држали... Каквоме се утицају она при томе повиновала, докторе ? Како да се објасни тај поступак? — Такође сугестијом! одговори Доктор Баријо. Та она је мало час написала на ваш захтев писмо, које у будном стању сигурно не би написала. Исто сте јој тако могли наредити, да оде ма на које место, ма коме човеку. — Јест; али је она у сну, ја стојим норед ње, заповедам јој. Али је на састанку била будна, далеко од свога мужа, тако да није могао њоме владати. — Мислите? Зар нисте баш сада чули, да се он још дан пре тога умео увући у њену собу ? — Па? — Па, без сумње ју је он тамо пренео у пост-хипнотичку сугестију, другим речима: издао јој је заповест, коју она треба да испуни после хипнозе, у будном стању. — Да лиг је тако што могуће? — Питајте проФесоре и докторе Бернхајма, Лјеврода, Ришеа и т. д.; они ће вам рећи да су могли да сугерују радње, које је хипнотисана особа извршила доцније, тек после четири недеље, четврт године, па и читаве године дана. — Та шта кажете! — Доктор Ладам, доценат на универзитету у Шеневи, заступа мишљење, да се ова граница може повући колико се хоће далеко, с претпоставком, да је сугерисана идеја окружена разним момеитима за памћење, који су тако удешени, да хипнотисаној особи будући датум чврсто утисну у руку, која треба да је изврши. Време трајања за сугестију само по себи изгледа му да је спореднога значаја : али, на против, придаје велику важност спољним околностима које је прате. — А док та латентна сугестија траје, живи ли таква особа као и обично? — Разуме се! она се одаје својим пословима и забавама. Али одређенога јој дана повинује се она несвесно, гоњена неодољивом силом, примљеној заповести или, како се то обично каже, својој ранијој сугестији. Али ја сам опажао, кад се тиче заповести која треба да се изврши у најближе време, можда само после неколико часова, да онда хиииотисана особа остаје иод утицајем те сугестије, не задржавши ни најмање сећања на то, ни најнезнатнију иредставу о томе. Обично се може

опазити, да је сањива, утучена, немирна, узбуђена, док не изврши заповест, која јој је сугерисана. Барон и госиођа Дипи се погледаше; обома паде на памет стање. у каквом се госпођа Шасен налазила онога дана, кад се упутила у улицу Риволи. — Да ли хипнотисана особа, питао је барон, кад сугестија прође, наставља свој начин живота онде, где га је прекинула ? — Дабоме! И то и не слутећи, да га је прекидала туђом вољом. Али покадшто се јављају и необични симптоми: непријатно осећање, мука, тежина у глави, напади заглунутости, ,нека општа сањивост. Зато сам ја свикао, да своје болеснике ослободим сугестије. Под овим разумем поступак, којим их ваља на ново пробудити после пост-хипнотичког чина, дакле кад је сугестија престала, као што ви сада треба да пробудите госиођу Шасенову, код које је сугестија обављена за време сна. — Шта треба да чиним, ако хоћу да је пробудим? — 0! веома прост посао •— таКо прост, да би будале и лудаци, са којима се не може ништа отпочети без сложенога апарата, без театралности и шарлатанских маневара, не верујући окренули главу. Дахните болесници енергично у чело и очи, приљежним махањем руку добавите јој више ваздуха и раскопчајте јој груди. То је у сваком случају довољно да се неко пробуди из летаргичног сна. По неки пут је шта више довољно само рећи: „пробуди се!" — Ај, ај ! рече барон, могло би се скоро помислити, да је Луј Шасен био ваш ђак ! Прво сугерује својој жени, да оде једном љубавнику, који се као такав налази само у Фантазији, а чим она крочи ногом из куће, у коју је послао, он је ослободи сугестије. — Да, јер се боји, да се може разболети, да може претрпети нервни грчевити напад, синкоћу. Сваки позвани лекар сместа би иогодио узрок болести. Већина данашњих лекара прати експерименте у Салпетријери са великим интересовањем. Само се још иеколицина из старе школе уздржавају од тога. — Ја, драги докторе, рече барон, верујем безусловно вашој поуци. Радња, коју је госпођа Шасен извршила, помоћу вашом постала ми је сасвим јасном; теоријски ми је доказано, да на бедну жену не пада никакав грех, или бар да не носи никакву одговорност. — Али ја се чврсто држим принципа, да никојој науци не сме недостојати санкција праксом — и с тога бих хтео да и пост-хипнотичку сугестију изведем сам, пошто смо управо сад проучили другу сугестију. — Разуме се! Шта желите да заповедити болесници? — 0 ! ма какву радњу... Идете ли одавде кући? — Идем; сад ће ми бити час примања. — Смем ли болесници заповедити, да кроз два сахата дође у ваш стан и да вас консултира? — Наравно. Ви јој шта више, можете улити веровање, да пати од узетости десне руке, од које је само ја могу излечити. Она ће вам неоспорно веровати. — Да покушамо! — Прво вратите болесницу у самнамбулски сан. Затим се ставите с њом у везу, говорите с њом, покушајте да од ње добијете одговор и онда јој сугерујте заповест и мишљење! Препоручујем вам јасан разумљив језик, сасвим одређене заповести, тачне наводе, који искључују сваку сумњу. Молим још једну незнатну околност: кад јој будете заповедали, метите јој прст на чело. Барон је извршио све тачно по препоруци. Кад је рекао госпођи Шасен, да болује од узетости једне руке, она је порицала и рече да нема никаквих болова. Али он псшови своје речи и кад је осетила, да десну руку одиста не може да покреће, пристала је, да после два сахата оде доктору Баријо, у ту и ту улицу, тачно у тај и тај број.Најзад је барон пробуди. Она остаде још за неко време збуњена, па је онда покушавала да се прибере као неко, који се још није испавао и радије би наново заспао него устао. Али се мало по мало опорави и упусти се, ма да још непрестано сањиво и збуњено с бароном у разговор, који је раније водила, не знајући ништа о поступцима или разговору за време сна, не сећајући се ни узете руке, ни посете докторове, који се беше удалио мало пре њепога буђења. Шаотавиће се)