Policijski glasnik

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

343

ЖЕНА ПОД ИСТРАГОМ (НАСТАВАК) 3. Оексуално. а). У оаште. И ако ми знамо, да ниоу баш само »глад и љубав« што „вреву одржавају," то ми ипак познајемо онај свеопшти утицај, који су љубав и све, што уз њу спада, од вајкада у току догађаја заузимали. И ако је ово у опште тачно, то је онда питање о сексуалним утицајима много важније код жене него код човека; јер код ње делује читава гомила секоуалних моме^ћата, који дубоко захватају, и који су мушкоме телу потпуно непознати. Не би никако било довољно, кад би ми обратили пажњу само на Физиолошке промене у соматском животу жене, на менструацију, трудноћу, порођај, периоду дојења и климактеријум; ми морамо обратити пажњу и на оне, можда још важније психичке моменте, који се рађају из саме природе жене и захтева културе и обичаја. Мора се објаснити и значај онога карактера, који од момента, кад иза њега стоји детињство, има тежњу да свију месеца кроз извесно време нешто притаји; мора се објаснити, шта значи то, кад ове тајанствености, за време трудноће, пред децом и млађим људима обично дуже него иначе трају, и ако се не може порицати, да ту велику улогу игра и обичај, који женама налаже више уздржљивости и на њихово биће има увек велики утицај. По нашем мишљењу, жена кад мрзи, кад јој је неко непријатан, она то још и може отворено показивати; али кад љуби, она онда то не сме јасно ни иаглашавати а најмање пак још и прва почети: све се мора странпутицом, скривено и узгредно догодити, и кад то тако кроз хиљаде година траје, онда то мора и овоме карактеру позајмити извесан одређен израз, који је за нас криминалисте од највеће важности. Често је довољно само да се потсетимо на ову околност, па да разрешимо читав низ појава. Прелазимо на саме те поједине моменте. р). Менструације. Овај особени, нама људима ничим сличним ни из далека не наглашени догађај, у животу жена је у психичком погледу од много веће важности, него што се то обично узима. У многобројним случајевима, у којима се сумња, да је на какав злочин или исказ имала утицаја и менструације, обично се мора консултовати лекар; али се у исто време и судија, већ стога да би и лекара могао позвати, мора привремено и сам умети оријентисати у томе, кад у извесном одређеном случају постоји менструација. Кад лекар дође, његов је задатак само да утврди : кад су катаменије наступиле, и дали се болесни моменти могу открити. Психолошка оцена и овде је ствар само судије, који у своме образовању мора Психологију познавати исто толико, колико и лекар. 0 соматском бићу менструације, може се довољно наћи у сваком уџбенику Физиологије. За нас је само потребно да знамо, да у нашем климату мензи почињу од 13 —15 године, да се свршавају у 45-ој до 50-те; даље да је међувреме у нормалним случају један сунчани месец (27—28 дана); да менструација траје 3—5 дана, и да је после свршене менструације сенсуални нагон већином појачан. Сем овога важна је и околиост да већина жена за време период? показује и у своме душевном животу врло приметну промену, тако да за то време паступају и извесне психичке изјаве, које су им иначе потпуно стране. Пошто се ми у вићини случајева најчешће питамо, да ли су мензе већ наступиле, то никако не можемо бити равнодушни ирема оној примедби (од Штрола и Ландоа) по којој већина жена менструира у првој четврти месеца, а врло мало њих у време новога. и пунога месеца. Веће поузданости за узимање, да ли су мензе већ настуииле или не немамо; од народа саопштени знаци [особити изглед, пеобичан сјај очију, рђав задах из уста или од испарења] потпуно су непоуздани, а други знаци [нелагодност, умор у ногама и т. д.] су такви, да их је лакше и простије добити директним питањима, или лекарским ирегледом. Ако дакле постоји сумња да је менструација имала утицаја на злочин или исказ, и ако се други и горе наведени знаци подударају, онда још треба утврдити, да ли је у пигању и какав психички догађај, на који су мензе могле утицати. Као најбоља монографија у овоме правцу, бити без сумње на Икарова, 1 ) која ове моменте свестрано расправља.

Осврнемо ли се да посматрамо ствар у појединости то ћемо наћи да већ Осијандер 1 ) обрате пажњу на велику важност, коју треба придати почетку менструирања. „Никада није девојчица нежнија и повученија, духовитија и Фантастичнија и у исто време размишљању наклоњенија, као у почетку године развића, нарочито пре него што месечна периода отпочне и свој правилан ток утврди.« У овоме је времену дакле опасност, да девојчица која се развије, не учини злочин врло мала, можда мање него у сваком другом добу; али у толико пре се је бојати, да такво створење не постане жртва понудама каквог похотљивца, или да и сама лакомисленошћу не учини себи ово зло. Ово је у толико чешћи случај, кад се околности тако склопе, да девојчица ништа не ради а при том даровита је. Не заузете душевне особине, досада, пробуђена воља за размишљањем и сањањем стварају једну опасну мешавину, која се појављује у облику чежње за интересантним догађајима за нечим романтичним или бар необичним. Сексуалне ствари су можда још са свим или само једним делом својим непознате, али ту је по-. крет у овоме правцу, и тако се рађају оне по себи нехармоничне сањарије о авантурама из којих се опет рађа она опасност, кад нешто Фантастично има оскудна начела и наклоност на неистини. У томе су сви предходни услови за оне познате случајеве о неправилном оптужењу, о лажним тужбама за одвођење, о силовању, као, тако исто, и о паљевинама, љубавним писмима и оговарањима и клеветањима сваке врсте. Сваки од нас довољно познаје такве тужбе, сваки зна како се често не може ишчудити, како се иначе »тако мирна, ваљана и тиха девојчица« могла одлучити и на такве »неразумљиве" шале. А ако би се испитао, да није »шала« баш у време првих менза извршена, ако би се приметило да је баш тако, и утврдила се још и необична промена, која је на њој примећена, — онда би судски лекар цео догађај оајаснио. Ја знам више случајева учињених злочина од стране полуразвијених девојчица и која им се у почетку никако нису могла приписивати. Међу њима је била једна паљевина, једна увреда Вели чанства, учињена путем мпогобројних анонимних писама, и једна клевета, учињена саопштењем о извесном потпуно измишљеном одвођењу. У свима овим случајевима, пошло је за руком да се утврди, да су дотичне девојчице извршиле дела у времену прве ментруације, да су иначе мирне и уљудне, али и да при првим идућим мензама такође на њима опазимо необичан немир и узбуђење. Чим су мензе пак узеле свој правилан ток није ништа више примећеио ни од свију пређашњих промена и девојчице не показиваху више никакве наклоности за чињење злочина. Слична опасност за таква створења ностоји и онда, кад треба да искажу примедбе, које су или саме по себи интересантне, или се само њима чине интересантним. Овде треба двоструко обратити пажњу. Прво, да ли је дотична девојчица у времену опажања предмета о коме је реч, менструирала и затим да ли је и времену давања исказа имала катаменије. У првом случају, она је више видела, него што је приметила а у другом она обично уображава, да је више видела, него што је и у ствари било. Како су пак искази младих девојака непоуздани и какву пометњу они изазивају, то зна сваки; али се ретко кад примећује, да ова непоузданост није код исте индивидуе и стална, него да се обично мења са потпуном вероватношћу. Доиста судија готово никада није у стању да разноликости у исказима једне такве девојчице процењује, пошто и њу као сведока види обично једном, највише два-три пута; стога се ни разлика у њеној наклопости ка истини не може ни приметити. Срећа је још само то, што су искази таквих девојчица, које први пут менструирају, кад су неистинити, обично врло карактеристични, пошто су увек испреплетани романтиком чудноватостима и интересантностима. Нађете ли само ову склоност, која просте и свакодневне догађаје хоће да престави као нешто особито изванредно, то онда нека вам то увек буде опомена, исто као и кад се исказ девојчице но слаже са исказима других, или кад је већ пошло за руком да се открије њена жеља за претеривањем у романтично. Хоће ли се у томе још поузданије ићи, онда колико се вере може њеним исказима поклонити, моћи ће се дознати испитивањем људи, који је из ближе познају. Ако се и при томе пвјауа. сумња да су мензе имале утицаја,

Ј ) 1кагД в 1,а Јетте бапз регшЛе теп84гие11е а Рапз. 1890).

Ј ) Јоћ. ОзгапЈег, „01е Еп(лу1ск1ип§ћкгапкћеИ;еп, К ТпШпдеп 1820