Policijski glasnik

344

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

онда ништа друго не остаје него доћи до иотине директним питањима и у сдучају потребе и лекарским прегледом. Покаже ли се да је опажај или исказ из времена прве периоде, онда се може са највећом вероватноћом узети, да је сумња да постоје груба претеривања ако не и потпуне измишљености сасвим оправдана. Али не само да су за судију само прве мензе опасне, него је и жена само ако менструира исто тако као и девојчицв, сумњива као сведок; и то како у погледу опажања, тако и у погледу самога исказа. Још је Барон од Рајхенбаха 1 ) саопштио, да је за време менструације код жене врло појачан сензитивитет. И ако је-овај Фамозни откривач Од-а и у овоме правцу нанео на пут много безумља ипак и као проналазак креозата, параФина и еупиона и т. д. доказује, да је био врло вешт човек и изврстан посматралац. Он сензитивитетење свакојако назива: примљивим за Од-појаве; али нема сумње да су његови »сензи тивни к људи били просто нервозни, који на спољне утиске јако реагују. Но како се његово саопштење слаже и са другим опажајима то слободно можемо узети, да су његова посматрања бар то показала, да су жене за време менструације много узбудљивије, осетљивије и раздражљивије, него иначе. Познато је, да при извесним нелагодностима улиса опажања јако пооштрена; да је пре него што добијемо кијавицу, чуло мириса по правилу увек појачано. При извесним главобољама смета нам понека вика, коју у здравом стању и не чујемо ; а како је према додиру осетљиво какво повређено место, знамо већ довољно. 0 овоме постоје многи радови који иду до у најдубље Финесе, на име од: Дорна, Лајдена, Шванера, Доната, Нотнагела, Дена и т. д. Стога ћемо морати веровати и жени, чије је тело за време менструације сво узбуђено, да су јој и чула за то време пооштрена, нарочито чуло пииања и осећања коже. Ова је околност важна за нас у многоструком погледу. Стога нећемо држати за невероватно, кад нека жена у време менструацује оће да чује, види и осети ствари, које други и она сама у друго доба не опажа. Ми ћемо таква схватања само свести на мало скромнију меру с чим ћемо бар још бити на чисто, да границу између Финијег осећања и иросте осетљивости није лако наћи. Према овоме ми видимо један поступан прелаз из сензитивитета ка најљућој раздражености, која је најчешћи извор прекорачењима и под чијим утицајем стоји и сведок и оштећени и окривљени. У опште је познато, да несравњиво већи део тужбе за увреду части, потиче од жена, — интересантно би било знати, колико је таквих тужби потекло од жена у времену менструације. Наравио да овакву статистику није нико водио; али је Факат, да би се увек добро чинило, кад се расправа о увредама части жена, никада не би свршавале четири недеље доцније од дана увреде, јер ако им је увреда части учињена за време менза, онда је извесно да ће оне и четири недеље доцније бити исто тако узбуђене и противне свакоме изравнању. Ја сам једном позвао једнога угледнога, мирнога грађанина, једне мале варошице, чија се жена непрестано тшпат саиза тужила, с намером да то једном прекратим, али добих одговор, да је његова жена »добра душа® само што у извесно време у месецу »као да ђаво уђе у њу«, непрестано тражи зађевице и за час се нађе тешко увређена. (наставиће ое)

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО НЕПОЗНАТЕ ЛЕШИНЕ (ив Горонових мешоара) Нема дана, а да се париској полицијској преФектури не достави велики број нестанка појединих лица, међу којима има: одбеглих мужева, младих девојака, које су напустиле родитељску кућу, удатих жена одбеглих у друштву каквог љубазника, не рачунајући овде оне очајнике, који остављају овај свет не известивши своје. Родбина која се о,браћа са захтевом, да се потражи нестало лице, изјављује готово увек да страхује, да дотично лице није постало жртвом каквог злоч«ног атентата. Међутим, од 10.000 случајева несганка лица, нема може бити ни једног јединог који би био резултат каквог злочина. У овоме као да игра

улогу и неко питање части, јер личности које се обраћају молбама, да им се пронађе муж, жена или кћи, — неће никако да допусте, да се предпостави случај каквог самоубијства, а још мање случај каквог бегства. Сећам се још добро онога што ми се десило једног дана са извесним лицем из најотменијег света, веома чувеног имена. Беше дошао к мени с молбом, да му потражим жен^, која се, пошто је изашла из куће ради поруџбине шешира код модискиње, није више вратила кући, а коју није могао да нађе ни у Моргу 1 ) ни у болницама. У разговору са њим, приметих му могућност постојања самоубијства или злочина, ну ове претпоставке беху оглашене за невероватне од нас обојице. Потом бих принуђен да му говорим, наравно са великом,дискрецијом, о могућности каквог бегства из љубави. На ово муж, нашавши прилику да заборави мало на свој дубок и искрен бол, удари у смех. — Молим за извињење, рећи ће о'н; ја, заиста, немам воље да се смејем, али је та помисао и смешна и апсурдиа за сваког оног ко познаје моју жену! Преварен — ја?! Ја... соси, да употребим реч Милијерову! Молим вас, пустите ме да се смејем. Та господине, моја је жена права светитељка! Па, дрлште ли ви, да би једна светитељка могла варати свога мужа? Шта сам могао друго да урадим до да се поклоним са целим респектом, који дуговах овим узвишеним илузијама! На моје велико запрепашћење, муж понова отпоче говор. —- Хоћете ли да вам изнесем, господине шеФе, једну претпоставку, која ми изгледа вероватна? Е, дакле, чујте ме. У пркос њеним осећајима крајње религиозним, моја жена им.а и један недостатак: претерапа је кокета. У исто време пати и од нервозе.... Видите ли, господине, она се могла заборавити једног тренутка, прегледајући одељења у Боиуге-у и Воп-Магсће-у.... Дакле, појављује се могућност постојања какве крађе у једном од ових великих базара. Ох ! ви ћете је наћи у 1)еРМ-У! Са извесним сажалењем посматрах овог веома васпитаног и богатог човека, високог подожаја у друштву, који радије претпостављаше да му је жена извршила крађу, но да и за један тренутак призна, да му жена има љубазника. Да бих га задовољно, отпратих га до депо-а, где наравно не нађемо госпођу. Неколико дана доцније, пошто су учињени сви потребни корлци, дознах да неки млад човек, син најприсније пријатељице нестале даме, беше такође изашао једне вечери и да од тога доба није нигде више виђен. У пркос поштовања које дугујем светитељкама, не могох се уздржати да не доведем у везу ова два нестанка, и ускоро имађах непријатну дужност да известим мужа, да му жена не беше крадљивица, већ да је просто дпридигла" једног младића десет година млађег од ње. Ова анегдота и много других истог жанра, довољне су да објасне, од како су, обично, мале важности, у таквим случајевима, обавештења добијена од стране родбине. Кад каква дама дође и плачући преклиње, да јој се пронађе муж, који се већ три дана није вратио кући, додајући, да се боји, да га нису убили ради покрађе, пошто је изагпав из куће понео новац са собом, — агент, који предузима истраживање мужа, увек помисли: — Ево још једнога, који се спарио са каквом (1оп2е11е г )! Исто тако, кад су улоге промењене и кад се муж обрати са захтевом, да му се потражи жена, која је изашла да учини какву посету и коју више никако није видио, — увек се држи, а риоп, да је дотична дама побегла у друштву са каквим галантним лицем. Морам рећи, да у већини случајева агенти имају право, и ако се нестали или нестале не нађу у Моргу, као жртве каквог несрећног случаја, увек се на крају дозна, да су му Ж или жена отишли у „шетњу". На жалост има и изузетака од овог правила,. Концем 1888 године, колико се сећам, госпођа 0. дође у преФектуру и пријави се у одељењу за истраживања у инте-

х ) Зграда у Паризу, у којој се излажу дешине нађених аеиознатих лица, не би .ш их ко из пуб.шке познао. 2 ) Женска средњег сталежа и подозривог вдадања.