Policijski glasnik

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

345

ресу породица с молбом, да јој се пронађе муж, постар човек, који једног дана беше изашао из куће рекавши, да иде да тражи службу, па се није ни вратио. Стари баштован 0., стекавши радом својим мале ренте, уживаше репутацију једног врло поштеног, врло озбиљног и одвећ умереног човека. Беше, дакле, потпуно иевероватно, да је могао наћи какву службу, а да о томе не извести своју жену. Међутим, истрага пође својим редовним током и ма како да госпођа 0. изјављиваше са највећом сигурношћу, да је убеђена да јој је муж убијен, закључци агената, који беху вршили предходна истраживања, били су далеко од ове претпоставке. Ну, госпођа 0. беше тврдоглава. Објашњавала је, да је апсурдно и помислити да јој се муж убио, пошто му је разум био на своме месту, што је био савршено срећан, те сигурно није имао никаквог мотива, који би га нагонио да остави овај свет. Ова поштена жена, ретке енергије ! не малакса. Прођоше недеље и месеци, док се она најзад не обрати полицији сигурности. Нађе ме, дакле, једног дана и покуша да ме обавести о ономе, у шта она беше убеђена. Поверих ствар једиом од мојих најглавнијих агената. Прво што учини мој инспектор, услед надметања које увек влада између разних служби полицијских, — беше то, да поништи истрагу колеге из преФектуре и да предпостави овде случај убијства. Саопшти ми своје утиске на такав начин, да и сам добих уверење да стари 0. беше жртва каквог злочина с предумишљајем. Али где? Како ? У Сенском децартману ни једна нађена лешина не беше баштованова. Што се тиче оних, које провинција могаше имати у изобиљу, није ваљало на то ни помислити, пошто нигде не постоји каква централиз .ација кридоиналних аФера. Требало је, дакле, рачунати на читање нотице у каквом журналу, који би ми ставио до знања, да се нашла у каналу X..., у шуми У... нека лешина у распадању, у којој нису могли познати лешину човека са села. Зар не беше простије, да се одмах обратим новинама, које су, са њиховом рубриком »разно,« судски циркулари издати у милион примерака? Саопштих, дакле, свима париским репортерима потпун и тачан опис одела, које носаше 0. на дан његовог нестанка. Видећете, да сам закуцао на добра врата. Читајући у »Малом Журналу« нотицу о нестанку старог баштована, жандарм један из Ебли-а, мале неке општине у околини Лањи-а, размисли се за тренутак, па ће рећи себи : — Дођавола! та онај обешени у шуми, кога сам откачио, биће томе скоро два месеца, носаше овакав капут, панталоне и прсник! У толико је лакше могао бити Фратиран овим детаљима, што идентичност обешеног, кога погребоше у општој гробници гробља Еблијског, нису могли никако утврдити. Жандарм потражи свога бригадијера а овај кмета, који ме одмах извести о свему. Сутра -дан по пријему кметовог писма, мој инспектор са госпођом 0. стизаше у Ебли. Чим јој изнесоше одело обешеног, она га познаде. Нестали би пронађен. Ну, беше ли се драговољно обесило ово лице, које жандарми из Ебли-а беху нашли у једном шипрагу? — Господине ше®е полиције сигурности, говораше ми г-ђа 0., осветите мога мужа, који је жртва злочина извршеног над њим. Ја вам се закљињем, да се он није сам обесио! Констатовања жандарма, који беху нашли лешину, била су врло површна, да би нам могла бити од велике користи. Ипак се сећаху врло добро, да обешени беше окачен врло диско, и да су у томе запазили, да је самоубица морао имати ретку енергију да успе, да се тако задави. Мој агенат, на наваљивање г-ђе 0., која је пошто по то хтела да освети смрт свога мужа, понова се са тврдоглавством ода овој истрази и ускоро прибра изврсне податке, Ваштован 0., баш у јутру онога дана. када га је нестало, беше узео из штедионице суму од 500 динара — а код обешеног није се нашло више од 25. пара динарских. Изгледало је по томе вероватно, да је несрећник покрађен и убијен. Истрага би вођена од стране полиције сигурности са великом ревношћу и мало по мало дознадосмо, да је 0. и поред велике љубави према својој жени, ипак од исте сакрио једну малу тајну. Не беше јој на име рекао, да је већ на прагу да

се прими управљања неког великог имања у околини Паризу, хтевши јој приредити изненађење, не објавивши јој ову добра новост пре но што буде већ отпочео да ради. Сазнадосмо такође, да је повукао новац из штедионице говорећи, да је то кауција, коју мора да положи за место, које му прибавља један од његових пријатеља. Наредих да се потраже сва лица, која имађаху односе са старим 0. и тако сазнах^ да у последњим данима свога живота, стари баштован иосећиваше неког кириџију, по имену Матлена, који уживаше доста рђав глас и о коме се говорило да је суров и лумпач. С почетка се задовољих да буде под присмотром, немајући још никаквог јачег основа суми.е, ну кад ме ускоро известишедаМатлен, који очевидно неимађаше ни су-а, беше исплатио дуг од 100 динара одмах сутрадан по нестатку 0., не оклевах дуго, већ иаредих да се затвори. Истог још вечера испитивах га дуго, ну он одрицаше изразима простодушног човека. Призпаваше да је познавао старог баштована, ну тврђаше да га последњег дана није никако видео. Најзад дођосмо и на оних 100 динара, што је исплатио. (Наставиће се)

ПОЉУПЦИМА УГУШЕНА — А1ћег1; Бер1г& I. Ево како ми је та историја испричана : Седео сам на морској обали, преко од Фаре. Олуја је фијукала хладни морски ваздух, који дува с времена на време, ублажен сунцем, долажаше пун онира, слана мириса. Према мени, океан пушташе своје таласе те се разливаху по глатком песку, као што зелена змија истеже своје свегле прстенове према сунцу. Позади, стена, са сурим нукотипама, прорасла овде онде учмалим шибљем, понајвише љубичастим вресом. Мало ниже, нека пространа пећина, пуна свежина и хладовине, отвараше своју тајанствену шупљину. Бејах сав обузет мислима које природа изазиваше, када ме нечија рука удари по рамену, и неко ми смешећи се рече: — То ти је баш добро јутрос ? — Е»еше ми то неки пријатељ на кога наиђох у очи тога дана, поручник с брода „Габријем Ф...« — Сама те ирирода довела овде, настави он ; ти и не сумњаш каква се драма одиграла баш на самом месту где се сада налазиш. — Драма... овде? — Да. У тој пећини. Она је због тога постала чувеном. У целој околини зову је „Соба Љубави«. Ја знам историју коју су јунаци преживели, има томе неколико година. Запали цигару и а слушај. — Слушам. II. Била је тада у Бијарицу једна лепа девојка по имену Паскалина. Баскиња од осамнаест година, висока и витка, отмена изгледа какве су све брђанке. Њене црне очи бљештаху иснод жуте свилене повезаче, везане кокетно. Њене румене усне, када би се насмејала, откриваху Фине беле зубиће. Паскалина је била модискиња и издржавала свог оца, великог добричину у пола узетог, изгубљеног у сањаријама, и који одговараше само шпанским пословицама, увек мало пејасним, на питања која би му човек поставио. Она обожаваше старца, и бринула се о њему као о детету. Тако се говораше: „Паскалина ће полудети оца ради ! к У осгалом, она могаше окренути на добро или на зло, како би хтела, јер имађаше два суседа. Један, Моиз Дунец. богат, стар и ружан, који јој нуђаше... добар брак. Познат као вођ по Пиринејима, Максим, у ствари, бејаше кријумчар за право, Паскалина је волела Максима, јер љубав тражи љубав. Тако је трајало неколико месеци. Често би се Моиз Дунец зауставио пред дућаном Паскалиним и рекао би озбиљно чачкајући нос: — Ја вам нудим добар положај, Иаскалина... добар положај! Она би одговорила. ') Саг! ТгеШегг у. Ке10ћепћасћ, „Вег вепзШуе Мепзсћ®, Ј. О. СоМа, 1854.