Policijski glasnik

352

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

у вредности :, / 4 од овог броја пронађене и враћене сопственицима. Што се тиче лица, која су похватана као извршиоци ових крађа, њихов број износи 61 од кога '/з Долази на малолетнике а скоро г /з на бивше осуђенике. Остало су кесароши „огођо® и келнери. Међу бив. осуђеницима налазили су се: 2 у четвртом, 5 у трећем, 11 у другом и 22 у ирвом поврату. Дужни смо, најзад, изјавити, цо што то до сада нисмо учинили, да смо, у току нашег досадањег излагања о крађама, у просте крађе убројавали и крађе иступне, те према томе, да се изложене опаске поврату и ранијој осуди и на њих примењују. Према овоме, под изразом »ирвдат суду на дсуду " треба, кад је реч о простим крађама, преварама и утајама, 1 разумети и полиц. власт, у колико је она, но § 391 казненог зак. надлежна за њихово суђење. Извршиоци преступних утаја били су државни чиновници, а истуиних разни пискарачи, за њима келнери и 3 бакалска момка. Само 1 од утајача спасо се је бегством, а остали су предати суду. Што се тиче преваре, оне су најобичније природе, те с тога о њима нећемо нарочито говорити. Главно је, да су све варалице: коцкари, в пострадали (( и врачаре похватани. Нагло уваћање повреда тела у овој години резултат је међусобна свађа, изазватих јачом употребом алкохола поводом овогодишњег весеља и расположења. Иступна дела знатно су се умножила, а иступи за скитњу пали су на 1760 случајева. ( свршиће се) • —♦——ј ЖЕНА ПОД ИСТРАГОМ (наставак) Ломброзо указује на једну још опаснију особипу, него што је сама расрђеност. Он вели да је жена, за време менетруације наклоњена не само гњеву него и лагању, у шта можемо потпуно веровати, јер је лаж са осталим овде наведеним евојствима готово увек у друштву а и сами смо више пута опазили, да и најчасније госпође кад када најбезобзирније лажу. Ако дакле за ово не можемо да нађемо никакав други мотив, међутим знамо да је она у периодичпом абнормалном стању, онда можемо са свим оправдано узети да ће обојег заједно нестати т. ј. да је само ово периодично стање узрок лагања и код жене, која то иначе не чини. Тако и овде имамо бар опомену, да будемо опрезни. Стога кад у важним случајевима чујемо каква необична, довољно не потпомогнута саопштења, нећемо никад губити испред очију могућност да постоји менструација и да и она има свог утицаја на исказ. Али ми можемо још даље ићи. Легран ди Сол саопштава да се на основу подробних испитивања може рећи да је један необично велики број кућа које су испред великих париских магазина починиле многе, често и најелегантније даме, учињен за време менструације и то не мање, него у 56 случајева 35 пута. Ова се дрска крађа по великим магазинима париским у последње време поновила, давгпи гиме Бонтану и Лакасању предмет за најинтересантнија научна испитивања, при чему се ноказало да узрок тим крађама често само излагање, нарочито оних ствари, за којима су жене пожудне. Кад се сегимо да жена за време менструације налази у много узбудљивијем и за отпор много мање способном стању, онда ће нам бити јасно, зашго се тако лако дају савладати примамом лепих парчета одела и других тричарија. Ова нам посматрања допуштају још и даље изгледе, јер нису једино лепе ствари, што жене у тим магацинима привлаче. Случајеве, које пре називаху Клептоманијом и који, ма да су те ствари склоњене, ипак не престаше, већ се шта више све већма понављаху, покушавају данас пре да објасне менструацијом него ли трудноћом. Менструација може одвести и на најтеже злочине. Фридрајх, Дагоне и Модслеј наводе многобројне примере у којима дотле потпуно разумне жене, беху дотеране до најневероватнијих ствари, често и до самог убиства, — и доиста таква би се ибиства још много чешће дешавала, само кад овако њихово понашање не би било познато и њиховој околини, која је за то време и више на опрези.

Најзад познато је, да менструација даје повод и самим душевним болестима. При томе наступа обично она врста тих болести, која се у многобројним случајевима обично превиђа. Ово је толико пре могуће, што оне не пролазно наступају због чега су у околини познате обично као »нервозна раздражења," — или се и са свим прећуте. Ово је изврсно обрадио Еме Шваб 1 ). у). Трудноћа.. Овде би требало да говоримо о сличним односима као и код менструације, али ми ћемо то само укратко учинити. Пре свега сумња, да ли је једна жена трудна или не, врло ће се ретко појавити у опште је познато, какав снажан утицај има трудноћа на душевни живот, као и да у свима случајевима, где се ради о каквом злочину, који је учинила нека трудна жена, или где она има да да важан исказ, да у свима тим случајевима треба одмах позваги и судског лекара. Томе нису узрок само вигле пута код трудних жена опажене пожуде и ретки, често свирепи нагони; најтежи и најдубља значаја моменти у бићу трудне жене су оне чисто психичке промене, које се кад јаче, кад слабије нојављују у њеним схватању и исказивању. Саме по себи оне изгледају као да су од најнезнатније важности али не допуштају да у целом ионашању једне жене, према неком догађају, који она има да исприча судији, наступи једно такво померање полазног становиигга, да је то у стању да изазове и потпуну промену осуде у таквом случају. Ја понављам и овде, да је то гачно кад се теориски каже : »сведок има само голе Факте, и искључиво само голе Факте да нам саопшти,« — али у стварности то није тачно. Вез обзира на то исто, исказ садржи увек а суд опажаја, зависи исказ увек још и од нашег схватања, које опет зависи од расположења у коме се ми налазимо. Жена трудна зна, да је њено сгање увек опасност и самом њеном животу, или бар најмање, да оно доноси муке, болове и тешкоће. Нехотице осећа жена, и го не само образована, оно тајанствено и несхватљиво у животу онога пгго ниче у њој и треба да сада на свет дође. Отуда се она осећа увек и смрги ближе, и то је онда узрок разноврсним размишљањима, која се зато везују и која се сасвим различно образују, различно према општем бићу, односима и осећајима саме матере. Како је друкчије очећање сироте напуштене девојке, која очекује дете, од осећања младе жене, која зна, да на свет доноси тога тако жељног ишчекиваног наследника имена и имовине; или ако упоредимо осећање болесне, децом богато благословене жене радникове, која зна, де је то ново дете само сувишан прираштај, чије рођење може другу децу и саме мајке лишити — и осећање срећне једне жене, која ни мало не опажа разлике у томе да ли ће у кући бити само њих троје или четворо. Па кад су ова осећања овако различна, зар она онда не утичу и на цело понашање, на дакле и на то, како жена опажени догађај схвата? Можда ће неко приметити, да субјективно схвагање сведоково ни у коме случају не може утицати на судију, који мора лако умети извући истину из једностраног посматрања некога догађаја. Али не преузносимо се сувише и узмимо ствари као што су. Субјективно схватање може постати објективна неистина и у пркос најбоље воље сведокове, јер шта је истинито а шта измишљено, то ни он сам не може разликовати. Затим у колико случајева морамо питати сведока за утисак, који је на њега извесни догађај начинио, а овај се речима не да описати. Колико пута морамо питати : да ли је утисак који је и сведок добио, заиста такав, да је извесан напад изгледао опасан, једна претња озбиљна, једно насиље сумњиво, једна кавга намерна, један гест увредљив, један покрет размишљен, — у овим и хиљаду других случајева ми морамо знати то просто схватање и морамо се по њему владати. Најпосле од нас верује, да је потпуно заштићен од индукције? Сведок нам описује догађај у одре^еним тоновима који почну и у нама да звуче. Ако има и других сведока, то ће се погрешно схватање још и моћи поправити; али ако је само један сведок, или само један, коме се из ма кога разлога, мора више веровати, то онда држање, схватање и голи Факат увек остају нетачни. Ко дакле има пред собом трудну жену, са њених хиљаду промењених осећаја, тај се мора добрс чувати. 0 злочину трудних жена говоре нарочито: Гал Бруардел, Марк, Кабанис, Ломброзо, Икар и т. д.

Ј ) А1ше 8сћ\уоћ, 1^68 рзусћозез гаеп81гие11е8 аи рош1 с1е уие тес1Јсо -1е8а1.