Policijski glasnik

ВРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

353"

У извесном погледу старија литература за нас је важнија, јер се она са највећом каузистиком, највећма бави случајевима, у којима трудне жене показују нарочите прохтеве, и највеће необичности и несталности у опажању и нонашању. Ту су нарочито знатни редови: Фридрајха, Најмана, Иделера, Ширшила, Хофбауера, ВолФарта, Флеминга, Рајла, и т. д. које за студију најтоплије препоручујемо. б). Еротично. Има и једно питање, које се исто тако често, колико и узалудно поставља, а то је питање, које расправља о степену полнога нагона код жене. Да би за нас било врло важно, да смо и у овоме поучени, ван сваке је сумње јер би ми многи полни злочин, могли тачније судити, кад би смо знали, у колико је жена изишла човеку на супрот. Пре свега потреба појединог женског створења у овом погледу нека је тако различна, као и код појединог човека; исто тако различна, као што је разлика и потреба за јелом, пићем, топлотом, спавањем и хиљадом још других анималних момената. Чак ни гада, кад бисмо смели узети и какав средњи пресек, ни тада небисмо имали тачнога мерила, дабисмо могли поставити ма каква упорођења. Стога је потпуно безначајно, кад иа пример Та 11", 1 ) тобож први живи гииеколог саопштава како је сексуални сеизибилитет код жене мањи него код човека. Исто тако није нам ни стим пишта номожено кад нпр. 8ег§;1 2 ) вели: код мене, је мањн сензибилитет него притабилитет, или Мантегаца: код жене врло ретко долази до тако јакога полнога захтева да јој то причињава и истински бол. И овде ће мо се помоћи само употребом неколиких лепих посмаграња. Кад нпр. италијански позитивисти непрестано понављају да жена има мање еротилипа а више сензуалптета онда то значи да је човеку више до тога стало, да свој иолни нагон задовољи, док жени свој матерински инстикат, — и ово сазнање моћи ће нам пружити понеко објашњење; оно ће нам објаснити бар понеку погрешку девојке а да при том не морамо одмах узимати да је то силовање, завођење обећањем брака и. т. д. Ако само трезвено узмемо пред очи, какве пооледице доноси лишавање части једној -девојци: подсмех и срамоту, терете трудноће, завада са рођацима, можда избацивање из родитељске куће или губитак доброга места; затим болови муке и опасности порођаја, брига за дете, украћивање заслуге, муке и незгоде са дететом, отежано унапређење, умањен изглед на обезбеђење браком, — ако се само имају нред очима те тако тешке последице, онда је немогуће толикоме полноме нагону приписивати такву елементарну силу, која ће моћи замрачити и цео изглед оваквих последица. Велики бечки гинеколог Враун рекао је колико психолошки толико и духовито: »Да је природа тако уредила, да у сваком браку мора човек бар свако друго дете родити, то ни у једној породици не би било више од три детета. После првога порођаја дакле, жена би се решила на други; али човек, тај се никад не би на то упустио. Пошто дакле немамо никаквог ослонца да бисмо могли узетн, да је полна потреба жене битно већа, или да жена много више болова има да издржи него човек, то онда принуђени, морамо узети, да код жене постоји још један нагон, који сва она, рецимо укратко страшила ванбрачног или иначе не жељеног порођаја, савлађује, и тај нагон пратићемо у сексуалности, у материнском инстикту. Изгледа да је природа само у понеким случајевима хтела ово схватање потврдити. Тако Икар саопштава, да. има жена, које се само због тога дају оплодити да би имале задовољство, које проузрокује дојење, које или причињава сладострасно осећање. [познато је да је утврђена веза између мамеле и утеруса]. Ако је дакле природа полни нагон само зато створила, да одржава врсте, онда је сексуалност, матерински инстикат жене још више излазила и нагласила, кад га је макар и само у извесним случајевима украсила нарочитим нагоном. За криминалисте је наглашавање сексуалности жене од важиости, јер нам она објашњава велики број појава, нарочито подавање жене, из кога се опет може извести још читава гомила психичких, иначе врло тешко разумљивих појава. Овоме само привидно прогивуречи један ред Факата, нпр: овако детоубиство, затим оиа мрзовоља, коју према добијању и имању деце нарочито иоказују младе жене, [види образовање

Ј ) На француском хируршком конгреоу 1891 год. *) 8егјЈ1, »Агсћто <И РзусМаШа« 1892, уо1. XIII.

класе код Францускиња и Америчанка], и друге сличне појаве; али ми не смемо заборавити, да се сви нагони свршавају тамо, где се иротиван нагон појачава, и да се у овоме стога тако далеко отишло, што се ту делује против најјачег нагона, нагона за одржање интеритета своје сопствене особе. Овамо снадају и сва она делања иротив свога Ја, и која су излив делимичног или потпуног очајања као: чупање косе и браде, грување у прса, беснило против сопственог здравља и најпосле самоубиство. Кад мати убије своје дете, онда то дело долази у горе означени ред: то је очајничко дело против једнога одвојенога дела свога сопственога тела, из страха због последица. Умеренијим делима и осећањима у овоме погледу нпр. именованој мрзовољи за добијањем деце, налазимо друго објашњење и то у гоме што их сматрамо као последице извесних културних односа. Кад се само сетимо, како су нам неприродне, безумне и полулудачке навике у погледу храњења, одевања и друштвеног уређења донеле мода и култура онда нам нису потребне праве первелности па да појмимо како су тежња за угодношћу, сујета и трчање за добијањем новца за уживање, могле и дотле дотерати да и матерински инстикт угушује и да се ни деца не жале. Има још и других мање важних момената, који привидно говоре против материнског инстикга. Овде се највише на то указује, што полни нагон постоји извесно време и после, кад се деце већ више не може имати. Али ми знамо да »прва седа длака не значи и последњег љубазника;« а по саопштењима већ поменутог гинеколога ТаИа често се дешава, да одмах непосредно иза ксимакгеријума наступи још једна периода јаког полног нагона — примедба дакле, која је за циљ рађања деце потпуно безначајна. Али отуда што природа одржава још за извесно време нагоне, кад јој или за њен циљ нису више погребни, отуда још није нагон без везе са циљом, јер ми врло често једемо и пијемо, кад је то за циљ исхране непотребно. И ма како да је природа чудновато уредила нагоне и Функције и њене цнљеве, то она ипак нигде није повукла оштре границе и баш тамо учинила крај, где потреба престаје. Ваш стога, што је природа отуда штедљива и изгледа она тако раскошна, јер је увек, кад она ово изгледа, раскош била још најјеФгиније средство, да потребни циљ постигне. Стога можемо ми и тада, кад је похота жене за циљ материнства већ престала, још једнако рачунати на нагон за њим, па то онда наравно и у гдекојем случају психолошки и применити. Сва је ствар у томе, да као Фактор узмемо у рачун и матерински инстикат, — и јесмо ли то учинили то ће се онда наћи објашњење веома многим не само сексуалним деликтима, већ још више оним финим питањима, која се тичу мање или више чистих односа између мужа и жене. Како се жена понаша према мужу, како према деци, шта од њих захтева а шта им жртвује, шта јој то чини могућним продужити привидно несносан живот, а шта опет са свим непосредно и у пркос незнатне важности изненада поткопава њену животну срчаност — све су то питања, која се у многобројним просецима појављују и која се могу решиги само једном речју: материнским инстиктом. До сад се при томе по нравилу помагало необјашљивошћу љубави и полнога нагона; једном се необјашљивошћу објашњавала друга. Покушајмо једном објашњавати их материнским инстинктом ! (Наставиће се)

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО НЕПОЗНАТЕ ЛЕШИНЕ (иа Горонових иеиоара) (Наставак) Матлен одрече ову исплату с дрскошћу, која га упропасти. Послах да се потражи човек, коме је исплатио дуг и овај суочен са Матленом изјави, да је оно игго је Маглен говорио истина и да он никад од њега није примио суму од сго динара. Како, средством тачних извешћа, имађах доказа да овај човек лагаше, показах се према њему одвећ строг и рекох му : — Пошто ви лажно сведочиге, ја вас затварам. Може бити, најзад, да ви имате и интереса да говорите неистину? Ко зна,