Policijski glasnik

ВРОЈ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

385

му из сопсгвене иницијативе подноси предлоге на пољу јавне хигијене; у судско медицинским случајевима ова депутација чини највишу компетентну власт. б) Техничка. комисија за ааотекарске иослове, на челу које стоји један технички саветник, а поред њега улазе у комисију још четири апотекара из Верлина које министар именује. в) Аиотекарски савет који је створен 1896 г., и који се састоји из директора санитетског одељења као председника, техничких саветника из санитетског одељења и 8 министром постављених чланова од којих 4 имају своје апотеке, а 4 немају. Техничка комисија за апотекарске послове занима се дневним пословима а апотекарски савети према своме пословнику занимају се питањима која се одноое на организацију апотекарства. Апотекарски савет овај гшсао ради или по својој иницијативи или даје своје саветодавно мишљење на питања која добија од министра о мерама за унапређење апотекарске струке. Под министром стоји и медицинска виша исиитна комисија у Берлину, као и медицинске и апотекарске испитне комисије на университетима; које све податке за опробацију лекара достављају министарству. Провинцијалне и среске инстаце. Санитетску управу у појединим провинцијама руководи „Оберпрезидент" који даје дозволе и за подизање нових анотека, нових апотекарских филијала и руководи санитетско-полицијски надзор у провинцији. У опште ред »Оберпрезидента® на пољу санитетском није тако значајан као саветодавни орган оберпрезидент има поред себе ировинцијалну медецинску колегију, коју сачињавају један стални медицински саветник, три редовна медицинска асесора, од којих је један апотекар и један марвени лекар; поред ових долазе још и два ванредна члана које бира лекарска комора. Делокруг рада провинцијалних медицинских колегија ограничен је на ревизију обдукционих радова и подноси обдукциона и судско-медицинска мишљења у сумњивим случајевима; њен рад на пољу санитетске и медицинске полиције је врло незнатан. ^Свршиће се)

ЖЕНА ПОД ИСТРАГОМ (Наотавак) Још се лакше при осуђивању старих госпођица варало још и стога, шго оне, као што је Дарвин изврсно опазио, имају увек у себи нечега мушкога, и то како у својој спољашности тако исто и у понашању и осећању. Таква нам је жена страна и ми често хоћемо да при осуђивању некога човека одступимо од обичних правила, па стога и да погрешимо, само ако у дотичном случају више обратимо пажње на чисто женске особине, а одсечно мушке превидимо. Уз то долази још и особита продуктивност старих госпођица, на коју је врло добро указао Венеке. Он упоређује ред и вредноћу једне оптерећене домаћице са редом и вредноћом једне уседелице и вредност онога, што прва чини цени као свакојаку већу, али вели, »љубавним Фантазијама, интригама, сањању о изненадном наследству и лутриским добицима и хипохондричним бубицама® друга више доприноси. У ово мало речи изврснога психслога, налази се такође много поуке за криминалиста, који у свима овим различним правцима не може никад бити довољно обазрив при испитивању уседелица. Исто је тако оправдан и обрнут закључак, и кад при каквом казнимом случају буду умешане и какве карактеристичне интриге, уображена наследства и лутриски добици, увек ће се добро учинити, ако се ту мало потрага и за улогом какве уседелице; врло често и то ће много што-шта објасниги. Према свему дакле, што о вредности ових досад већ више пута поменутих женских бића знамо, и што све и народ зна, појамно е, одкуда код младих девојака онај ужасан страх, да не остану уседелице. Обично нам се износи како се ово у иностранству догађа. У једном добром опису шпанских народних обичаја, прича се, како шпањолка, чим иаврши године највише младости узима првога, који наиђе; у Русији свака старија девојка, којој само средства допуштају, иде на неколико година у иностранство, да би се отуд вратила као »удовица®; свак зна догађај али иико не пита за особе. Али тако не само да је у Шпанији и Русији, већ у извесном погледу свуда, па и

код нас. Девојке које су у 17. и 18. години много бирале, па можда и после продужиле, у двадесетој су већ скромне, а у 26 удају су по сваку цену, само »да не илету седе". Да сад ово нису бракови из љубави, и да су само нод притиском разума закључени, лако је увидети; а кад браком не управља ни срце ни разум, ђаво је ту; стога нам ови бракови из очајања и задају највише посла. Прељуба, бегство, обострано злостављање, подкрадање супруга и све остало зло само њима дугују. Имамо ли само на столу акта о томе, и томе сличноме, или постоји ли ма и сама сумња у овом погледу, то онда никад неће бити узаладан труд, да се и то види, како је брак, који је у питању постао. Је ли то само био брак »у име Бога® какве старије госпођице, тада треба најмање дуплу пажњу обратити, и, у овом правцу трагати. Није равнодушно оријентисаги се и о схватању људи, кад девојка постаје уседелица, јер је ово ствар разног схватања и једва девојка осећа се старом и јесте то, тек кад по општем мишљењу то буде. У овом питању савакојако најмеродавнија биће да је белетристичка литература, јер је она најмоћнија, да извесну моду утврди; а што је мода, у то се верује. Овим питањем нарочито се је занимао Брандес, и дошао до изненађујућих резултата. Јунакиње класичких романописаца Расина, Шекспира, Молијера, Волтера, Арносга, Бајрона, Лесажа, Скота и т. д. готово су већином биле у 16. години; у модерно доба међутим жене у романима највећи значај достижу у тридесетој. Није наша сгвар да сад изводимо огкуда ово, али ће мо се и Ми морати придружити, те на тај начин доба уседелиштва и мало помаћи. Пре него што завршимо главу о сексуалним моментима треба да поменемо и хистерију, која је већ толико пута била узрок варања иследника. Име Хистерији долази од грчке речи магерица, што је потпуно оправдано. пошто је већином у њој узрок злу. Хистерија је за нас у многом погледу од важности, јер својим уображењем хистерични често дају повода најопширнијим и најнеоснованијим веровањима. Они се непрестано собом занимају непрестано мисле о томе како ће обратиги пажњу на себе и врло често одушеве се за неког без икаквог разлога. Кад мрзе хистерични иду тако далеко, да се човек не може сачувати ни од најгрубљих денунцијација, нарочито у погледу полних преступа. При томе обично жене су врло веште и често имају болесно-раздражл>ива пооштрена чула. Нарочито чуло слуха и чуло мириса који су некад невероватно осетљиви. Али и поред свега тога оне обично више виде него што има у ствари. Због својих финих чула често могу бити врло корисне. Бијанши с правом обраћа пажњу на то, да хистерични с необичном пасијом пишу анонимна писма. Ова готово увек потичу од жена и то обично од хистеричних. Ако човек пише таква писма онда је он извесно више женске природе, хистерични су најдосаднији кад се туже како их неко вређа. Све ово припада у област судског лекара, који увек мора дати своју реч, кад се има посла са хистеричним. Ми правници морамо само знати, каква нам опасност од њих прети. На жалост за хистермју не можемо наћи никаквих знакова на које би лајику могли указати. Мора се помоћи само са овим што је поменуто. Али она среКом тако распострта, да њене знаке данас готово свако зна. 4. Разум женин. Требало би да је оправдано, кад се о женском разуму засебно говори, јер је разум заиста једна Функција, која и код човека и код жене произилази из истих погодаба, које слично хоће и које се по истим правилима управљају; али би у исто време значење разума морало бити и спуштено, кад би се узело, да се он заиста тако укочено и тако тешко образује и да на њега нису никаквог утицаја имале и оне већ вековима утврђене разлике у положају човека и жене. Основно различне соматске Форме морале су нема сумње утицати врло дубоко и врло осетно; али овде ипак ваља имати на уму и то, да се је од вајкада још увек држало извесне подељености у положају између оба пола, због чега и треба нарочиту пажњу обратити на то, шта је с једне чисто позитивно, и да ли оно није појачано једино само негативношћу с друге стране. Кад се једно тело утисне у друго, то посталом удубљењу није узрок само тврдоћа једнога тела, већ исто тако и мекоћа другога; отуда кад чујемо, кад се о особитом духу неке жене говори, морамо