Policijski glasnik

[-

БРОЈ 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 43

рад био некористан, непродуктиван и без циља, он би био једна од најужасиијих казни, као што је у Енглеској » ћагЛ 1ађоиг.« У Пантовилу, Милбану и Холовају, нови осуђеници, пре него што би били увршћени у поједине опште одреде: Француске, белгиске или американске, подвргавају се једној проби, која, по мишњењу еиглеских законодаваца, има циљ да украти бунтовне карактере. Пајмање за један месец, а често пута и за много дуже време, осуђеник окреће један точак, звани »зг/ачасти , <( који је непрестано у покрету. То је један огромни ваљак, који је по целој својој површини снабдевен урезима и дашчицама, слично перима воденичког кола. Одевени само кецељама, 24 осуђеника пењу се на басамаке овога ваљка, хватајући се рукама за једну попречну даску, која је памештена нешто мало више изнад њихове главе. На дати знак, они се пењу на горњи басамак, услед чега ова тешка маса почиње да се креће, и то у месту, приморавајући тпм осуђенике да прелазе, и то брзо, с дашчице на дашчицу. У случају најмање непажње, осуђеник изгуби такт и тада га точак са највећом жестином удара по коленима и голеницама. Ударци ови толико су јаки, да месо отпада, са удареног места. Што је најгоре, повређени осуђепик не може сићи с точка све док не звони за одмор. Израчунатоје, да је овакав рад једног осуђеника за. 8 часова, раван једном предикуларном пењању од 8'д кт. даљипе. Има више врста ових ужасних и по све бескорисних казни. Често пута, осуђеник се осуђује на рад с ^улетом, који се са^ стоји у томе, што ,осу1)ени преноси непрекидно доста тешку ђулад с лева на десно и обратно. По некад опет, нарочито у енглеским затворима, он се осуђује на „сгапћ," а то је једна справа у виду добоша која је до половине испуњена песком и снабдевена једном ручицом, помоћу које осуђеник окреће један точак у виду левка. Тај точак смештеи је у унутрашњости ове справе, одмах изнад песка. Почетком сваког обрта, левак се напуни горњим слојем песка, а за тим се, при сиуштању празни, да би се но нова могао напунити. Осуђеник проводи по читаве часове окрећући овај бесмислени инструменат. Не личи ли ово у неколико на пуњење водом бурета без дна, или ваљање »Сизифовог комена® — казне, које ностајаху само у машти наших старих? Да би, дакле, рад могао благотворно утицати свим својим моралним врлинама, потребно је, да он буде продуктиваи, као и да су успели њиме иостигнути, сразмерни употребљеиим напорима. Само такав рад, који је уједно и саобразан природним Ј законима, може повратити осуђенику његово место у друштву, које му је природа, као члану друштвене заједнице, одредила. Журимо се да изјавпмо, како је епглеска казнена администрација знала увести нродуктивне радове поред »ћагЛ 1ок>оиг-а,» који је, нема спора, резултат очите заблуде. У казненим заводима нортландским, портсмутским, батамским, вокангским и брикапонским, маса осуђеника, често пута по 1300 — 1500, подељена на омање групе, обделавају огромне терене и то под надзором само једног чувара. Кад човек посматра рад који влада по њиховим радионицама и њихову активност, он на мах заборави да су то осуђеници. Коликоје само величанствених радова у Епглеској, који су дело њихових руку! То су они, који су подигли горостасни насип око Портланда и створили нристаниште за сву ратпу Флоту. II најзад, огромни прокопи за воду око Портсмута и Датама, такође су дело њихових руку. Сваки од поменутих казнених завода, ирава је школа за поједине проФесије из које излази маса одличних раденика,. Што се тиче Француза, они су потпуно схватили огромну вредност рада као средства за поправку. Њихови казнени-заводи у Мелуну и Поасију, пространи су етаблисани, из којих се не чује ништа друго, до удари чекића, шкрипање алата по челику, шишташе ковачких мехова и ритмичко кретање машина. УниФорма, коју носе државни чиновници, тамо је скројена и сашивеиа, а и најфипије руктворине налазе тамо своје место. У Мелуну, човек може иоходити једну административну штампарију, у којој се оштампавају све званичне публикације. Радови ови без замерке су. Од 4/4 осуђеника, који сачињаваху персонал ове штампарије у 188У год., само њих 4 знађаху занат пре осуде. Сви они нак, онога дана када вапусте Мелуп, имаће у рукама средство за живот. У Белгији је свака ћелија по једна мала радионица. Осуђеника, који да доказа о евојој интлигенцији, држава снабдева с најскупљим алатима. Један струже метал, други дрво, трећи

израђује најФиније браве и т. д. Ако је ћелија, због тескобе, неугодна за занат који се у тој обавља, радионица се иоставља у пространу галерију, или још боље, као што је то у Лувену, она је у сутерену, камо сви нови осуђеници, одевени у хаљину која им потпуно скрива лице, изучавају занат. Од свог рада осуђеник, поред моралпе, има и материјалне користи. Зарадом његовом рукује сама управа казненог завода. Једаи део њен служи за образоване » уштеђене резерве ,« која се даје осуђенику при изласку из завода. На овај начин т. јест, помоћу ове принудне економије, осуђеник је сачуван од страховитог искушења коме је изложен првих дана по изласку са осуде — куда се нађе потпуно сам, без посла и икаквих средстава у једној непознатој вароши. Други део зараде даје се осуђенику, и он га употребљује на побољшање свога иоложаја у заводу, куновањем мало боље хране у крчми заводској и шиљањем омањих сума жени и деци, ако их има. Према једној одлуци, донетој на једној од последњих криминалних конгреса, иросечна дневна зарада једног осуђеника треба да износи 31 сантим, од које он добија на слободно руковање 15 сантима. Поједини вешти и вредни притвореници, успевају често пута да зараде онолико исто, колико и обичан слободан раденик. Цеиа дневног рада у онште узев, варира између 13 сантима и 1-75 фр. Неколицина Француских казнених завода у правом су смислу читаве Фабрике, чији су чиновници врло добро илаћени. Сваком по заслузи У већини од побројаних казнених завода, примењеН је изврстан сисгем прогресивног управљања, који допушта сваком осуђенику да буде ковач своје среће — да што пре дође до слободе. Овај систем најбоље се може изучавати у енгласким казненим заводима, јер је тамо одлично примењен. По доласку у завод, сваки осуђеник добије једну карту, на којој се, сваког вечера, означава његова активност помоћу извесиих знакова, најобичније тачака. Тако, 8 тачака зиаче потпуно извршење датог му посла, 7 означују један рад опет приљежан, али не иотпуно довршен, 6 тачака пак употребл.ују се за обичан рад. Сваки дан његовог тамновања, па био он добро или рђаво употребљен, има директног утицаја на његов живот у казненом заводу. Једна табла, обешена у његовој ћелији, означује му сваког дана суму тачака коју притежава, а поглед ока, који на њу баца сваког вечера, подстиче необично његову истрајност, јер на табли чита своју судбину онако исто као што би читао бројеве, које показују сказаљке на једном часовнику. Захваљујући броју. ових тачака, осуђеник пролази брже или спорије кроз пет класа своје осуде, од којих га последња води условном отпусту. Мали број тачака задржава осуђеника у првој класи класи пробе, гди је храна много гора но у осталим већим класама. Сем тога, док је у овој класи, осуђеиик је лишен посета и коресподенције. Противно овом, добри ресултати у зарађеним тачкама, доносе осућепику, норед материјалних користи које се састоје у повишењу његове зараде, још и бољу храну, за тим допуштење да прима посете и да пише, што је све регулисано аритметичком тачношћу. Сходно овим принципима, уређено је и примање писама од Фамилије, или позианика. Тако, осуђеник у 11-гој класи има право да сваких шест месеци прими по I писмо, онај у Ш-ој сваког четвртог месеца, а у 1У-ој сваких три месеца. Најзад, ако је владање осуђеника било у сваком погледу Одлично и беспрекорно, он прескаче У-ту класу и добија провизорну слободу. Коистатовања, утврђења статист. подацима, боље доказује кориспост овакове управеу казненим заводима. Од 1600 отпуштених осуђеника у год. 1871., свега их је било 128 који нису засдужили никакво смањење казне. Принцип методе, коју смо изложили, састојп се у томе, ШТО она заснива на здравој основи живот осуђеника. Бити, у исто доба, способан и за грешку и за поправку, значи: бити способан и за све услове моралиог живота. Колоније осуђеничке у Новој Каледонији Да ли је потребно ићи још даље? Да ли је могуће створити једног члапа друштва од непријатеља целокупног друштвеног поретка? Може ли се од једног старог крадљивца створити поштен човек и од старог осуђеника мали сопственик? Не хитајте, да на, ова питања негативно одговорите, јер то је стпар изгнанства у колоније, која се врло често остварује,