Policijski glasnik

СТРАНА 200

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26 и 27

друштво, он ипак незна, којој партији да се придружи. Он често губи храброст и пише у писму написаном баш пред покушајем самоубиства морфијумом: „Немогу да живим, јер ми се чини, да сам проклет ; све ми иде друкчије, но другим људима, чак не могу да живим ни од мога сопственог зноја, нашта несумњиво имам право с( . У својим усменим као и у писменим изражајима домпнира увек илан за реФорму друштва, које је по њему ништавно и иодло са свима својим филантроиским институцијама, које су иродукт најрафинираније иодлости. СамоБогу онпризнаје право, да даје законе и да казни кривце. Људи треба сви да буду једнаки и да подједнако уживају продукте Е,емље, који су дар Божији. Данашњи друштени поредак по њему је дело асоцијације ниткова, који су се дрзнули да под лепом маском цивилизације, прилагоде религије својим циљевима, да поставе владе, да диктирају законе и да кажњавају новреду тнх закона. Злочини му изгледају као законита реакција против узуриације и силе нелегитимннх власника, који налазе користи у командирању других и приморавању њиховом на нослушност. »Кад буде нестало законика", говораше он, »неће бити више ни злочинаца. Кад не би било краљева, не би било злочина против величанства. Где нема својине, ту нема ни крађе«. И тако он аргументира и даље: »Можда би убиства остала, али о њима би водила бригу сумарна правда народног беснила". Овај систем политичко-религијског уређења тако апсолутно испуњује његов интерес, да се он и у разговорима његовим сасвим другог садржаја јавља у особеној примени иавесних самогласника; тако он н. пр. вели за војску разбојници, за рат лична отмица, за порез новац за откуп и т. д. 7. Убице краљева. — Горе поменута импулзивна одлучност злочинаца неретко чини те се други, који су мање неосетљиви, али и мање одлучни, служе њима као срествима за своје циљеве; тако су се у Италији сасвим поштене политичке дружине и неустрашими патриоти у борби против тираније послужили таким срествима. Тако су другови Орсинијеви у атентату против Наполеона 111-ег били пређашњи лопов де Рудио, два пута због крађе осуђивани Пиери и Гомец (в. Метопе сИ РеПсе Отт, соп аррепЛЈсе сН А. ГгапсМ, Тогто, 1862. — АтаШе, ви Рј§-паМ1о, ХароН, 1887), који је смртно мрзио рад и био осуђен на шест месеци тамнице због проневере једнога иоверенога му коФера. Он је био човек са црначко црном косом и читавом шумом коврџаве косе. Тако је и Пињатело, 1)ак Кампалелин, имао за свога саучесника ФалзиФикатора Червелару. Тако је убица Линколнов у Америци, Бус, имао за саучесника у завери једнога проФесионалног убицу, Пана, једнога правог Херкула са вратом ко у бика и иогледом хијене, који је министра Стјуарта убио са пет убода ножем у постељи а затим убио и оба његова сина и стражаре притекле у помоћ. (в. Р. 1е Сот1е, Оиегге с!е 8есев81оп). Најкарактеристичнији пример пак од свију јесте Фијески, оруђе старог, ватреног патриоте Мореја и слабога али поштенога Пепина. Фијески-у је политички злочин био само повод, да би својим злочиначким инстинктима дао на вољу и да би задовољио свој блесави Гигог зсгШепс!). По рођењу био је корзиканац, потомак једне злочиначке Фамилије; отац мује био улични разбојник, брат глувонем а његов природни син душевно болесан. У почетку енергичан и храбар војник, али убојица, провео је свој доцнији живот у читавом низу превара, крађа и крвавих аФера као скитница. Показивао је на себи дегенерацијоне знаке рођеног злочинца: хидроцеФално чело, јаке јагодице, велике уши, и к томе одговарајући морални темперамент: склоност за насилна дела и издајство, импулзивну страст за женом, коју је међу тим кадкада с пиштољима нападао, потпуни контраст равнодушности спрам самог себе, и пре свега његова непроменљива сујета, која је била тако јака, да је по учињеном атентату сам себе прогласио за кривца и доцније сажаљевао, што није у стању да именује каква отмена имена као своје саучеснике; при судским испитима показивао се је увек сујетан и саркастичан. Пред погубљењем лудак је у њему добио потпуну превагу ; био је усхићен, кад је у новинама читао опширне извештаје о себи, уиоређивао је себе са Бајардом, давао је стражарима своје аутограФе и завршавао је своја писма са: Фијески, краљоубица. Напослетку завршио је огромни свежањ својих списанија два дана пред погубљењем неком врстом мемоара, у коме је хтео да обележи тачно своје

место у Историји. (в. Мах1те с1и Сатр, Б' аИеп1а1 БЧезсћ! Рагјз). Хедел је био рођени злочинац, као што ноказује његова Физиономија (велике чеоне дупље, кломпаве уши, дуго лице), а тако исто и његова морална личност. Већ у тринајестој години својој дошао је у завод за поправку због лоповлука, крађе и скитарања; смешно сујетан поручио је пре свога атентата на немачког цара врло много отисака своје ФотограФије говорећи ФотограФу да ће овај направити врло добар промет, пошто ће његово име бити ускоро светског гласа. Пре свега његова несталност и противречност бића његовог карактеристична су. Због неумерености искључен из социјалдемократске странке, извршио је атентат и хтео се за тим извући затвора тврдећи, да је непуиолетан; пред иследним судијом истина се изјаснио за анархисту, али је тврдио, да је себе а не цара хтео убити, хотећи тиме изнети народу пред очи мизерију своје егзистенције. На главном испиту пак у њему се показа дрски злочинац, и он исмеваше судије и сведоке. У процеоу протпв нидервалдшких завереника био је главни оптуженик РајнсдорФ (в. К. Бгаип, Б1е ћек1еп §тозеп НосћуеггаЉв ргоззезе уог с1ет Кешћз-^епсМ, 1884. — Ба8 Тгјћипа1, Магх 1885), један због неморала раније кажњавави човек потпуно типа злочиначког (велике чеоне дупље, забачено чело, масивне јагодице и доњу вилицу); али био је веома образован и врло се лепо изражавао у дивљим анархистичким Фразама. Знаменита је његова равнодушност, којом је узвикнуо по саолушању пресуде : „И кад бих хиљаду глава имао, ставио би их на пањ ради свете ствари анархизма", речи које није опорекао ни на губилишту, где му последње речи беху: »Доле са варварством! Живела анархија!« И његови саучесници Рупш и Кихлер имали су извесних црта злочиначког типа (први кломпаве уши, испале вилице и дуго лице, други јаке јагодице и доњу вилицу); али они су били више оруђа РајнсдорФова и тежили оу да у процесу докажу своју невиност или бар своју мању одговорност. Није ретка црта ове врсге злочинаца, да код њих као и код Хедела по свршеном атентату нагон самоодржања добије превагу над самопрегоревањем. Све околности убиства Берковог и Лорд-Кавендишовог у Феликс-парку у Дублину, једног необично дивљег крвопролића, заједно са антрополошким ознакама оптужених, показују, колико је велики удео у њему имало урођено злочинаштво; од 22 оптуженика бар су четворица показивала потпун тип злочиица, а међу њима су вредни спомена: Деланеј, са јаким јагодицама, асиметричним лицем, узаним челом;Ханом, саугнутим нљоснатим носем, огромним челним дупљама и доњом вилицом, кломпавим ушима, и необично масивним лицем; Бради, са густом, коврчавом косом, масивним јагодицама и доњом вилицом, угнутим носом. Ио својим моралним особинама извесно да је и Кареј био злочиначка природа, он који је како по свему изгледа био глава завереника, а који је одмах по извршеном злочину послао новинама најужасније извештаје и затим денунцирао своје другове; на суду одговорио је на њихове клетве: »Вм би ме сами били иродали, да Вас нисам иреухитрио"-. 8. Владаоци и диктатори као злочиначке ирироде. јМеђу владаоцима и диктаторима има такође немало злочиначких револуцнонара; њих има шта више тако много, да их Нордау држи за главне њихове представнике; нека се номисли на убицу свога сина, Петра Великог, па на Наполеона I., који је био браколомник и убица, па ма кога Ријенци и Масанела, који су извршили дивља злочинства, кад су били у власти. Објашњењу ових појава води примедба Јакобијева, да је посесија неограничене деспотне власти веома погодна за развиће моралног лудила и злочиначке природе; неограничена самовоља чини те у деспоту избијају латентне клице перверзитета, које ми сви више или мање имамо, ну које се устостручавају, кад их апсолутна некажњивост и деспотска свемоћ буде и дају им на вољу, као што је то био случај код царева и тирана средњег века. »Ко има неограничену моћ над крвљу и животом свога ближњега, ко може други индивидиум да понизи до скота, неспособан је, да се одупре нагону ка злу. Тиранија јз навика, која на послетку постаје болешћу; и иајбољи човек на свету може на тај начин постати тако бруталан, да се не може више од звери разликовати. Крв кључа, дух постаје способан и за најанормалније осећаје, који изгледају као права задовољства. Могућност такве једне распуштености утиче на чигав један