Policijski glasnik
БРОЈ 26 и 27
ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК
СТРАНА 201
народ контагијозно; оно исто друштво, које презире официјалног џелата, не презире ове моћне џелате к (Достојевски). Холендер п Саваже указују на то, како је често морално лудило код људи, који су били распуштени у детињству великим гледањем кроз прсти или занемариваљем и нису се научили самосавлађивању, које друштво захтева и које условљава моралитет људи (в. Цото (1е1шциеп1;е, \ г о1 1Т). Оскудица васнитања утиче на исти начин као и деспотска власт. Аргентинска револуција доживела је свога Бг. Францију, сина душевно болесних родитеља, који је, дочепавши се власти, најнре планирао самоубиство, затим паљевине и свирепо убијање; у својим нападима беснила послао је своје родитеље у тамницу а затим их је дао погубити, он је давао људе мучити, који су му се у његовим болесним сновима престављали као саучесници имагинираних завера, и којеје он затим уклањао новим начинима измишљеним у његовој болесној Фантазијп. Умро је као блесав у дубокој старости, које се је стање код њега развило услед меланхолије и моралног лудила; ово последње показивао је у свима својим антрополошким карактерима: испупченим јагодицама, испалим чеоним дупљама, растављеним међусобно дубоком браздом, погледом мачке, увијеном доњом усном. 9. Трансформ.рција злочиначке аредисиозије у аолитичко злочинаштво. —■ Обрнуто неретко дешава се да се криминална тенденција претвори у револуционарну делатност, пошто ова осим задовол^ења самих импулзивних нагона повлачи за собом још и црту великодушности, неку врсту моралног АПГм по свршеиим злочинима. те ови утичу на тај начин и на поштене људе, који су сујетни и мегаломани. Чудним начином код ове се катагорије налази још оеећање части и у самоме злочину ; тако на пример оба бечка анархиета Енгел и Флегер краду за анархистичку касу, а ништа не задржавају за себе, осим накнаде за изгубљене наочари на послу код једнога и накнада путних трошкова од Беча до Прага за другога. У овим случајевима имамо појав сличан трулежи, који је у исто доба и узрок и последица Фермената, који подиже вегетални живот, храни и завршује вечпи ток живота. На тај се начин објашњава, како су тако бедни владаоци као што су Комодус и Хелигабал могли на суарот тако племенитим царевима као што су Марко Аврелије и Јулпјан помоћи хришћанству, јер их је баш њихово морално лудило оспособило да се мање непријатељски понашају према хришћанству, као једној великој револуцији. Значајан пример пружа неки Биск..., човек невропатичан, који је крао од своје седме године, свима великим злочиначким друлшнама у Италији припадао и покушавао више пута самоубиство, немогући се одупрети својој лоповској природи ; оп је се толико стидео тога свога нагона, да је пред своје самоубисгво писао : „Морам учинити крај, да не би више био друштву од штете« (в. С. Ботћгово, РаПпневН с1е1 саасеге, Тоипо. 1890). Али био је спашеи и рекао је једног дана: „Нећу више да крадем, хоћу да се посветим спасењу народа, динамиту, подстрекавању радника", и дуже времена занимао се је само Националном Економијом и Моралом ; доцније је постао смишљенији, али је био тако екстреман алтруисга, да је се разљутио, кад крв његову нисам хтео да употребим за транофузију. Овде је дакле одједном злочиначки и самоубилачки нагон прешао у револуционарну тенденцију и показао везу међу овим импулсима, као што се често егшлептични напад претвара у злочиначки нагон п открива њихово заједничко порекло. (Свршиће се) ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ *^ОД СВИХ МАРОДА И У СВИМА ВРЕМЕИИМА ПРВИ ДЕО. - СМРТНЕ КАЗНЕ 15 (Наставак) Навсфње доказа. Расматрајући до сад разне смртне казне код разних народа и у разним временима, да пређемо сад на навођење доказа. Да се само онде може казна изрећи, где је кривица утвр-
ђена изван сваке сумње, то је правни поглед, који је тако исто стар као и само право. Видели смо да и у Св. Писму има о томе поучних података. Два или три сведока треба да потврде кривицу једног човека пре него што се може изрећи смртна казна. Та одредба старог Мојсијевог ирава била је извесна гарантија за праведну пресуду; где су три добра сведока, позивајуКи се на Бога, посведочили да је неко учинио извесно дело, ту је доиста била искључена свака сумња у кривицу. На исгоку, нарочито у Персији и у другим земљама, у којима су, као што смо видели, изрицане казне тако исто самовољно као и сверепо, и већином с места, мало су се бринули за навођење доказа. Код Миђана, Асираца, Вавилоњана, па и у старом Египту, није било много боље. И прастари културии народ, Хинези, показују у свом казненом праву такву самовољу, да јој се само онда може човек не чудити кад погледа на каквом ниском културном ступњу и данас још стоји Хинеско казнено право. Код старих Грка и у старом Риму покоравали су се и истим начелима као и у мојсијевом праву т. ј. тражили су сведоке да би доказали истину. Недовољност тог система брзо је се и увидела, те су полагали вредност на нешто друго као што је признање окривљенога, т. ј. ириморавали су несретника телесним мукама да да тражено признање. Наравно да је то срество било успешно, јер у великим телесним боловима из сваког се човека може ишчупати што год се хоће да зна. Добар успех који се добијао мучењем окривљенога, учинио је — прво у старој Грчкој —- да се мучење примењивало и према сведоцима да би се добила истина. Пошто су робовима мало веровали то су они као сведоци морали бити мучени да би се доказала истина. То је нашло општу примену, па и приватни човек могао је мучиги свога роба, кад је хтео да дозна што. И то приватно мучење вршило се више него државно и најзад је мучење робова и остало само задовољавање приватних људи. Видели смо да морално опадање и омекшалост обично воде сверепости. Отуда је мучење из Грчке пренесено у Рим, што се може видети из једноликосги инструмената и метода, пошто су и у Риму робови као сведоци мучени, што је временом све више нестајало. А сумњиво је да су Грци пронашли тај систем, може се узети да су га усвојили с истока. Код старих Германа заклетва је важила као најсветије доказно средство, тако свето да је се и сам окривљени могао ослободити, пошто се ни најмање није сумњало да онај који може учинити тежак злочин, иеће поштовати свете заклетве. А били су и за то да се оптуженоме морала доказати кривица, пре него су га смели казнити. Доцније кад се увидело да се са сведоцима не може много учинити, изабрани су много рђавији и неиоузданији спстем а то је да кривац мора сам доказати своју невиност. То је бивало или заклетвом или божијим судом, који је под упливом католичког свештенства све више цветао. Тужилац и оптужепи имали су да издрже божји суд и тада је двобој решавао на чијој је страни правда. Тада се веровало да победа неће допасги јачем и окретнијем борцу, него да ће Бог свакојако ономе помоћи да победи на чијој је страни правда и да и само осећање неправа и кривице мора сломити снагу и поуздање и најјачега. Није само двобојем божји суд одређивао кривицу и невиност иего и другим нробама. Оптужепи је се могао очистити од сваке сумње ако је посио усијано гвожђе или жеравицу, ако је ишао бос по жеравици, или ако је издржао водеиу пробу и своју невиност доказао илл рег а^иатсаИЛат или рег адиат 1г1дтат т. ј. ако је завукао руку до лакга у врелу воду или ако је се дао бацити везан у ладиу текућу воду. Ако му ништа не буде опда је невин, а ако потоне илп га опече врела вода оида је то био доказ против њега. Онај који је се покорио таквом божјем суду морао је бити тврдо увереп у своју невиност, јер ако је хтео да изађе неиовређен он је већ морао очекивати да ће Бог учинити чудо да би доказао његову невиност. А да ли је се икад тако чудо догодило. Старе хронике причају многобројне иримере, од којих је познат пример о краљици Кунигунди, која је се тиме имала да очисги од сумње браколома што је морала ићи боса по жеравици. Доцније су наие забраниле божји суд као тежак грех захгевати од Бога да он на заповест каквог било окривљеног чини чуда. И мучења је било код старих Германа, наравно под римским уиливом, али то је бивало ретко и примењивало се по-