Policijski glasnik

БРОЈ I

110. IIII ЦЈ.ГСКИ ГЈ1АСНИК

СГРАНА :!

а) Та статуа је као уникум због мео/га на ком је иађеиа вредела 4000 а оштећењем јој је та вредност смањена за 'Д. - Дакле: Штета је 1000. б) Као старина уопште вредела је 1000, а оштећењем јој је вредност за 1 / емањена. ГДтета 250. в) Украдеиа рука је као уметничко дело но себи вредела 100. Штета 100. г) Броиза, од које је рука, вреди као метал 5. Штета 5. д) Трошкови око иоправке (нрипајање руке, ако је можда иронађена! износе 100. Штета 100. Какво ће схватање у своје време узети оптужба II пресуда, каква ће питања искрсиути код приватне одштете, какав Ке можда облик узети грађанска иарница, све ,је то иследнику непознато као год што му је у време нотраживања већином потпуно непознато оиравдавање окривљеног, потражииања оиггећеног и многобројни други моменти. ]1е остаје дакле ништа друго ио да се изнадажеље штете извршује прбма наведеној шемн па све замишљене начине. Тада иследник има за свој даљн рад и за сне случајеве исто тако сигуне основе, као и свн други, који доцпнје пмају да обраде тај случај, да бп за своје гледиште нашли створене претходне ногодбе. Овде ћемо навести неколико Иримера, да покажемо, како су разлнчити начини обрачунаваи>а и како еваки може (■ иравничког гледишта бити оправдаи. Слуга вози на коњима евог госиодара из рудиика иетога угаљ у варош, која је у блпзнпи, п ту га нредаје трговцима; угаљ у самом рудпику етаје I динар цента, а у варошн (дакле, заједио е подвозом) 1*20динара цепта. Тај слуга добија у руднику сваки пут по четрдееет цената, али и свакн пут украде ио једну центЈ', коју у вароши прода. Наетави ли ее то неко време, онда у оцењивању вредпостп може бити велике разлике, према томе дали је за оеповицу узета цена угл>а у руднику еа I пли у вароши са I ■'20. За оба схватања може се понегато рећн. За прво говори то што је слуга дело извртцио у руднпку, јер је ту украо угаљ свог госиодара; наравно даје он вредност угљу понисно тиме игго га је, с коњима евог господара одвезао уварош; али то је био само Гиг1иш ивин који важи као ј гекажњив, те се дакле, као украден урачунава угаљ по цени од I динар по центи. За друго ехватање говорн та околнрет, гато оцај угаљ, гато је продат у вароши, представл.а лредпоет од 1-20. Господаревп коњи су због оног једног цента, којн су моралп шппе вућп, бнлп више мучеип, па је дакле, гоеподар према приликама,' које је сам елуга етворио, ошТећен пе I, већ у 1*20 дипара, те тако такав прорачун би се нмао узетп за оеповицу. Али које ће се од та два гледшпта узети у оптужби п пресудп, то иследнпк не зна, гш он ће правилно урадити опда, ако испита еве околностп које улазе у оквир тога, те да тако буду прпправни Фактори за еве произвол>не нрорачуне. Доста иута појави се питање како да се оцени трговачка роба, коју су п. пр. млађи покралн. Да ли да се урачуна вредност по коју се нррдаје или она по коју је купљена? Нећниом со урачунава цепа, по коју ју је

трговац купио, а као разлог наводп се да он по ту цену може увек набавити ту робу. Али против тог ехватања онет говори та околноет, што у свакој роби лежи један део интереса од уложеног капнтала, па онда пореза, осветљење, кирија п т. д., тако да ее мож.е рећи да је роба трговца на дан крађе вигае етојала но на дан куповине. Дакле: Продајна цеиа = Куповпој цени + свп трогакови -Ј- трговачкн добптак, а погато трговац на исти може већ готово опредељено рачуиати, онда ће ее ематрати да је украдена роба у вредности но коју се иродаје, дакле, да је украдено онолико, колико би трговац продајом добио, ако се неће да он гатетује. У свима овим случајевпма иследнпку је врло лака сгвар да оштећеног упита по гато је гата купио, по гато иродао п колика му је чиста добит. Онда се може чинити избор. У том иогледу је занимљив н овај случај: Технпчки помоћник једног зубног лекара науми. да.се кориети одсуством свог господара. Да прода вештачке зубе, то није емео, јер је знао да би то пало у очи. Алп он ее. досетио нсчем другом. Узео је и једним чекпћем поразбпја.о 5000 вештачких зуба н нз 11 >11х пзвукао дршке од платппе. Поразбијане зубе је бацио, а нлатину нродао. Зуб|г су вределп 2000 Форнната, а вредноет платине је била 200. Шта ће овде да се узме за оеног, обрачуна? О томе нећемо ни да говоримо, али иследник је дужан да нзпађо нс само обе ове цифре, већ п трећу, која представља вредноет платине прерађене у дргаке. Један лопов украо је новчаник са неколико Форината и мало ситнпне, међу којом ее налазио п једап римеки новац. који је огатећенп ценио да вреди 20 -30 нара. Повчаиик и садржина одузети су лопову п неким случајем дознаде се, да тај римеки новац иредставља за скупљача неоцењиву вредност, о чему ннеу нмали појма ни оштећени нп лонов. И у том олучају ће гледишта о одређивању вредностп битп разлИчита. С тога ваља изпаћи еваку вредност, која бп доцније имала да иослужн као ооновица за коначно решење. Нарочпту Формулу прпменићемо, кад је уелед огатећења била потребиа оправка, којом је вредност ствари зпатно увећана. На пример: Неко је пз пакости умазао коломазом седишта на колима тако да еу ее морала пова мењати. Али ако је старо седпште бпло већ н еувише да се сви трошковп око понравке урачунају кривцу. Онда ће се поставити оваква Формула : Бредноет кола нре огатећења внгае трогаКови око оиравке мања вредност иово-оправл>ених кола = гатета. Хоћемо ли да ту Формулу иоставпмо тачно математИчки и означпмо ли вредноет етарих кола еа СК, вредност новпх кола са НК и трогакове око нриравке са ТО, онда та Формула пзлази овако: Штета = ТО (НК - - СКј према томе = ТО НК -)- СК. Овакви елучајеви могу се низати у бескрајност, и пп један не личи иотнуно иа другп. Али иследник се мора иотрудпти, да себи представп сва гледишта, која би могла да сс иојаве у питању оцењивања вредности, те с тога их оп ева мора знати у виду кад иетражује вредност и тптету.

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕ0

На поноћној етражи Успонена једног детектива оно време, када сам имао везе са Бланкборушком нолицијрм, десио се случај који ћу сада иснрпчатн. Једно сам јутро разговарао са инсиектором нолиције, када му баш нредадогае једно пиемо од господина Брињорта, веома чувеног адвоката из те вароши. Инсиектор прочита писмо п обрати се менп. »Опет једна мајеторија,® рече он, „и наравио да се не може да пронађе лопов. Ви нисте нмали нигата важнога даттас нре подпе, Сампсоне; отидите тамо и видите 1нта се може учиппти«. Узмем гаегаир и отидем из бироа. Брињортов мп је биро био добро иознат, п не потраје дуго већ сам бпо у његовој каицеларији. »Врло сам узнемирен,« рече Брињорт, прелазећи на ствар, в тпто ми из касице, коју чувам у евоме писаћем столу, нестаје по извеена мала еума повца, п гато морам да се илагаим да ме неко пз мога оопотвепога бироа поткрада; на жалрет није ми ПОП1ЛО за руком да.ухватим лопова, те сам се морао обратити иолицији за помоћ®. »То ете добро учинили, госнодине адкокате. Смем лп вас нитатп од кад сте то приметили?« упитам ја. „Има отприлике осам до десет дана, а крађа ее дешава увек ноћу, када је биро закЉучаи®. „Од куда знате то?« »Отуда, што свако вече бројим нрвац пре по гато заКључам Фијоку, н то у време када сам еам у бироу, а бројим га такође свако друго јутро, пре но што ико дође у капцеларију,« одговори адвокат. »Колике еу вам еумо нестале?® »То није бпло подједпако. Једно ми је вече неетало пет паполеондора, другога седам, трећега три и тако даље. Свега ми је до еад неетало педесет н иет наполеонДора, п пе знам како ће ее то све евргаити". »Имате ли ма какву (-умњу па кога да је лопов?® »Не, - иа, инак —« Брињорт се устезао. »Продузките еамо, гоеподине адвокате молим вае; ииаче бпете ми можда етали иа пут да уђем у траг." 0 очевидним нанором нродужи адвокат : „Хтео еам само рећи, да ннје можда Хартлеј , али не могу ип помислити да је он то у стању. <( »Ко је тај Харчлеј? 11 уннтам ја. »Мо.ј иомоћник«, одговори Брињорт, »од своје младоетп, јога као дечком дошао је к мени, II на његов карактер ие могу иосумњати 8 . в Ј1а од куда њега доводите у везу са тпм крађама?® »Из овог разлога," објасии адвокат. »Хартлеј и ја смо једнне особе, које на овоме месту ноћивамо, иакако немаиикаквих трагова насилне крађе, а ово се увек ноћу дегаава то, покрај свега лепога мишл>еп>а о Хартлеју, дођох до тога закл.учка®. ■ »Под таквим околностима то је еа свим природан закључак«, добацпх ја: но само