Policijski glasnik

СТРАНА 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

ми реците имате ли још кога помоћника сем Хартлеја?" »Наравно, четворицу." „Када излазе они из бироа?" »Око шест сати. к „Кад отварате биро?" »Око шест или седам сати." в Сем вас има ли још ко кл.уч ? к »Хартлеј, и то два кључа.« в А ви велите да он спава овде у кући?« » Д а - !< „Иначе нико други?« »Још и ја сам.® »Али ви не станујете овде, господине Брињорте?® »Истина мој је стан у предграђу, али већ од неколико дана ноћио сам у своме бироу. 11 »Ваљда да бисте ухватили лоиова?« »У ствари није ми била баш то намера," одговори адвокат брзо, а што је главно, крађе су се почеле дешавати баш од када ја овде ноћивам; пре их није никада било." »Врло чудновата ствар; узмимо баш да је Хартлеј лопов, налазите ли ма каквога мотива, који га је на крађе могао навести?« упитам ја. ,,Баш никаквог. Али, стан'те! — Ои се верио с једном девојком из угледне породице и хоће кроз кратко време да створи себи ново огњиште.® »Па ипак један мотив за крађу,« додам ја, слежући раменима. »Како то мислите?" »Као домаћину биће му иотребан нанамештај, а за намештај треба новаца.« »Дакле ви мислите да се Хартлеј помаже мојим новцем да би се окућио," примети адвокат узбуђено. и Тако изгледа. Видећемо сад, но ви га још нисте ни оптужили за крађу. 0, не, јер још не могу да верујем у његову кривицу." Он ваљда не зна циљ моје посете?" „Не, тако ми Бога! „Врло добро, немојте му ни казивати. Него хтедосте ми причати шта вас је побудило, до ових последњих ноћи снавате у бироу?" ))Хм, сс рече полако Брињорт, „то је овако дошло: Већ од неколико дана на овамо осећао сам се нештО растројен; не могу да знам шта ми је недостојало, али сам провео неколико ноћи непроспаваних, или сасвим или са недоволзним сном, да бих преко дана могао бити свеж. По претпоставци да бесаницу може често да отклони промена постеље, решим се да неколико ноћи преопавам у бироу, пошто и иначе као нежењен човек могу да живим како ми је.воља; а овде има доста места и угодности у изобиљу. И да вид'те, промена ми је изврсно иријала. Од нрве ноћи спавао сам одлично, само су ме мучили страшни снови, те због њих нисам био јутром одморан. УКени, која служи Хартлеја, не задаје много посла што размести један кревет више, и тако сам ја за неко време овде са с/ганом. Ето, то је разлог, који сте хтели чути. »Велика хвала, господине адвокате. Сад ћемо покушати да ухватимо лопова. Предложићу вам са свим просто средство. Допустите ми да се ма где сакријем, можда иза заклона за пећ или у орман, ја сам навикао иа уска скровишта — и отуда ћу

| све посматрати што се буде могло видети. ' Закључајте као и обично свој писаћи сто и собна врата, али дајте мени један кључ од ових последњих, ако ми олучајно што устреба. к Брињорт се сагласио са овим, и тако у скоро за тим отидем ја. Када сам прошао кроз другу собу могао сам да бацим поглед на све помоћнике, а нарочито на Хартлеја, па да ни најмање они не обрате пажњу на то. По спољнем изгледу, овај младић није могао бити лопов; израз лица био му је отворен, ведар, и ни најмање није имао лукав поглед, који је карактерна црта нечисте савести. А пошто сам знао да ништа више није тако варљиво као спољни изглед, веровао, сам кад сам изашао, да сам у Хартлеју нашао своју птицу. Доцкан у вече закуцам на Брињортова врата, и он ми их лично отвори. Биро је био већ закључан, помоћници изашли, па с њима и Хартлеј. Брињорту није било тешко наћи згодно склониште за мене у једноме куту бироа, а ја сам га удесио угодним за себе, у колико је то могућно под оваким околностима. Око нола десет дође адвокат кући, закључа свој писаћи сто и врата од комптоара, даде последњи кључ мени и оде горе. Рекао ми је још и то, да ће Хартлеј доћи око једанаест часова и отићи ће право у своју собу на горњем спрату. Та онаска адвокатова била је тачна, јер баш када је избијало једанаест часова чујем да се окреће кључ у брави на спољним вратима и неко уђе. Хартлеју није било потребно да прође кроз биро, па да стигне у своју собу, али кад је нролазио поред њега, ухватио је за кваку и пробао да ли су врата закључана, па је продужио пут. Неколико минута доцније чујем да се закључавају и врата његове собе, те тако започе моја стража. Време је полако пролазило; изби дванаест, један, па и два сата, те сам већ веровао да сам залуду на стражи, кад зачујем у ноћној тишини, да неко горе полако отвара врата и обазриво се, скоро нечујно, силази низ сгепенице. На прагу собе, у којој сам био скривен, застаде он и зачујем звекет читавог свежња кључева, као да је бирао потребни му кључ. Тренутак доцније отворише се врата, и лопов уђе унутра. Соба је била потпуно мрачна, те сам морао напрезати очи да бих могао опазити његово кретање. Ламиу, коју сам имао са собом, нисам још хтео употребљавати, јер сам се надао да ухватим лопова на делу. Нисам морао дуго чекати. Огрну'1 1 ноћним канутом, босоног, довуче се лопов до писаћег стола, и метнувт.ии један кључ у браву отвори фијоку, узе из ње кесицу, а из ове неколико комада златнога новца. Сад је било моје време насгало. Изађем из свога заклона, узмем лампицу и пустим њену светлост на злочинца. Кад сам то учинио, не мало сам се изненадио, јер сам у злочинцу упознао самога господина Брињорта, а по његовим затвореним очима видео сам да је у тврдоме сну и да није свесан онога што чини. Како сам приметио да му смета моја светлост — јер је више нута превукао ру-

ком преко очију — угасим лампу, а по том он затвори сто и изађе из собе, закључавши за собом врата. Ја их нечујно отворим и иођем за њим. Он пође горе. У ходнику застаде код једнога ормана и на његово дно као да је оставио новце. За тим је ушао у своју собу, куда сам га обазриво пратио. Ту сам још могао видети како је скинуо са себе ночни огртач и бесвесно легао у кревет, који је неколико минута пре тога оставио.

»Дакле, госнодине Сампсоне", упита ме господин Брињорт, кад сам сутра дан дошао к њему, »шта сте открили на евојој стражи? Јесте ли пронашли лопова?" »Мислим да јесам, господине адвокате", одговорим ја. »А да ли је Хартлеј тај лопов? упита он плашљиво. »Не, господине адвокате, Хартлеј иије лопов", умирим га ја. »Хвала Богу за то! к одахну адвокат, као да му је та вест много олакнула. »Па (с , уппта за тим са већим љубопитством, »па ко је дакле тај лопов?" »Пре но што вам га кажем", одговорим му ја, »молио бих вас да видите колико вам је новца прошле ноћи украдено. Он оде до свох^а стола, изброја новац и одговори: »Четири наполеондора." »Дакле то чини свега?" иродужим ја. »Педесет и девет." »Ходите молим вас, господине Брињорте. Ништа ме неће изненадити, ако будем у могућности да вам вратим сав новац." Са збуњеним лицем пође адвокат за мном уз степенице ка орману, који сам већ поменуо, и чија врата сад ја отворим. На адвокатовом се лицу указа врло болан израз, када смо се сукобили погледпма. »Каква реткост", рече он нола за себе, а пола као мени. Сваке сам ноћи сиио о овоме орману и увек сам га доводио у везу са крађама, а што је главно унутрашњост ми је његова тако позната, ма да га до сада никада у своме животу нисам видео". »Сагните се, молим вас, госиодине адвокате, и пружите руку у онај кут тамо доле," рекнем му ја. Он учини то и поче вадити одатле наполеондор по наполеондор. »Број'те, молим«, рекох му кад је већ извадио све колико их је било. »'Педесет и девет", узвикну он изненађен; »баш тачно толико, колико ми их је украдено!" »Тачно толико«, иотврдим ја и продужим: »Ако бисте имали доброту да сиђемо у ваш биро, па ћу вам казати ко је лопов, пре но што би дошао Хартлеј." Вратисмо се у биро и ту му испричам све, на његово грдно чуђење, које сам и ја прошле ноћи имао као сведок тога дела. »Ако не примите моју слободу за зло, господине адвокате", довршим ја своју причу, »саветовао бих вам, да консултујете кога лекара. По свима знацима ви патите од аФекције мозга, која би се, у случају да је запустите, могла претворити у болест, чије се последице тге могу предвидети ."