Policijski glasnik

ВРОЈ 24 и 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТР АН Ајј, 197

од љега. Брак је нераскидљив. А смер тога био је тај што је Патрик сваки даи могао се користиги два сата посетом жене своје. Само мужу или жени даје се право на тако дугу посету код ухапшених.

Зашто еу једног убнцу не« праведмо оелободипи поротници Читаоци се сећају непојмљивог оправдања од стране поротника, који су оправдали Мориса Мартена, убицу Алисе Аликс, које је узмутило не само Француско јавно мњење.*) Новине су се узалуд старале да испитају побуде тога непојмљивог оправдања. У својој књизи »Ба Рзућо1о^1е с1ез Гоп1ез <( Густав Лебон посветио је једну главу психологији поротних судија у кривичним стварима »који •— вели аутор, показују собом одличан пример разнокарактерне гомиле, у које се налази покоравање наговарањима, превлађивање несвесних осећања, слабу способност за расуђивање, уплив вођа итд. с< и прочитавши ту главу човек почне да појима узроке који су изазивали ту пресуду коју сви осуђују. Норотници, као и свака гомила, бивају заслеиљени сваким престижем. У својим »Усноменама" бивши преседник суда Берар де Глеје, примеКује да »име, рођење, велико богаство, заштита чувеног адвоката, чине велику заштиту окривљенима. Међу тим бранилац Мориса Мартена био је Ханри Робер, адвокат великог имања, и ако у окривљенога није било ни високог рођења, ни знатне Фамилије, ни великог богаства, за то се је он одликовао пријатном спољашњошћу. »Женскима је доста бити милолик — говори де Глејс — да би заслужио нажњу поротника. Да би човек спасао своју главу, треба да је она лепа." Поред тога човек, који, пошто је забо нож у срце своје љубазнице и силазећи са степеница, говори суседима који дотрчавају на вику жртве: — глупости! добија појетски ореол јунака, који делује на уображење. То није прост убица, прљави разбојник, који не заслужује никаква обзира. Осим тога Густав Лебон нримећује: „Иоротници неумолл1ви кад је реч о иреступима, који се могу и њих тицати, на против они су врло милостиви према љубавним преступима. Какав било Маршандоп (познати убица) који у вече једног дана убија једну стару даму, која се је од једанпут пробудила у оном тренутку, кад је он хтео да разбије сандук где су били новци — такав преступ грози опасношћу целом друштву. Он заслужује примерну казну и никакав Феликс Декори (знаменити адвокат) не може га одбранити. Али овде један лепушкаст младић убија каФешантаиску играчицу. То није тако дело да би се човек морао ужасавати од њега. Поротници ретко одређују своје кћери за такву каријеру. ПроФесија жртве, која тргује собом, обезбеђује некажњеност убице."

') Види чланак у 10 и 11 броју «11олицијског Гласника 9 од ове године под насловом: »Последња реч криминалне антронологије" стр. 79.

Француски писац Морис Доне прича да јс оп слушао својпм ушима, како је на нрестави »Сафо® од АлФоноа Доде-а једна дебела дама говорила своме сину, младом човеку, који је плакао од жалости за јунакињом »Баш си глуп, мене те жентурине ни мало не интересују.® Вероватно је тако било и код иоротника, који су оправдали Мориса Мартена, њих Алиса Аликса ни мало није интересовала. Између осталог Густав Лебон примећује »није никакве потребе оратору да увери све чланове пороте; доста је да он само упливише на вође, а они ће већ повући за собом све остале. <(

Ненормални људи Један глувонем као убица

Убиство које је лане извршио у Белгији један глуво-неми, по ново је покренуло у штами питање о ненормалним људима и о неноралној деци, и о потреби удалити такву децу из породица и васпитавати их у нарочитим заводима. Но прво да изнесемо ту драму, која је дала повод свима тим говорима. Глувонеми, по Фамилији Годе, по занату кројач, хранио се је код породице Гардини, људи потпуно уредних. Породица се је састојала из оца и матере, људи већ доста у годинама и две кћери : Викторије од тридесет година и Марије, девојке од двадесет и три године, која је била тако исто глувонема као и Годе. Годе је уживао беспрекоран глас, био је примерног владања и врло омиљен у кући где је живео. Пошто је био врло чуваран, он је успео да да у штедионицу две хиљаде Франака. На несрећу Годе се заљуби у млађу девојку глувонему и понуди јој се. Али опа није хтела ни да чује о удадби за њега, и упорно му је одбијала своју руку, изговарајући се тим да она неће никако да се удаје. По томе питању између глувонемога и оца девојкиног настане крупна мимичка свађа, која се је свршила тим што је Годе бацио дрвену ципелу на главу свог домаћина. Али се на томе све и свршило. Свађа није имала пикаквнх других последица и обе стране као да су заборавиле о њој. Али од тога времена глувонеми је постао суморан и замишљеп. По неки пут би дизао руке небу, као да призива њега за сведока својих тајних патњи. Он као да је патио од маније гоњења. Али наједанпут га је нестало. Читава три дана нису га видели у породици Гардини и држали су да их је на свагда нанустио. Али тако исто изненада, као што га је и нестало, он се поново појави и знацима објасни глувонемој девојци да је ишао у Брисел да се разгали, и да му је врло жао због тога. После тога ручао је, као и обично, и одмах је отишао у своју собу. Друго јутро Годе сиђе у двориште, за тим се врати у кујну. Тада он извуче из цепа револвер и опали на матер која падне мртва. Старија девојка почне да бега, вичући за помоћ, а он испали два метка на млађу, коју је љубио, и смртно је рани. Међу тим дотрчи и отац чујући пуцањ и вику старије кћери. Он је ушао у сам онај тренутак кад је убица хтео да

бега. Међу њима настане борба и Годе, метком из револвера смртпо раии и оца убијене девојке. Извршивши троструко убиство Годе се унути у радионицу, где је радио, али га газда радионице, не пусти у радионицу видећи да се он налази у стању крајњег узбуђења. После тога Годеа нестане. Две бригаде жандармерије узалуд су свуд тражиле га и распитивале о њему, али су већ сматрали да није жив, а иосле доста дугог времена нашли су његов 'груп у једном од градских канала. Извршивши своје страшно дело, убица је се утопио. Као што је већ горе речено та страшна драма узбудила је јавно мњење и оживела питање о ненормалним људима, о тим несрећним људима, болесна мозга. Они су несрећни, нема спора, али нису и безопасни. Под уиливом страсти, они лако — много лакше него здрави људи — постају убице, паликуће, краће казати преступницп. Крпминални летописи пуни су Факата страшних, често необјашњивих, насиља, које су вршили ненормални људи над незаштићеним становницима. Таква је на пример историја о Ваше-у, који је специјалпо убијао пастирке у Француској, кад је се скитао. Или онај идиот који видећи како кољу свињу, врати се својој кући и закоље служавку. Какве мучне мисли, какве дивље преставе живе у болесном мозгу ненормалних људи, као у тим глувонемим? Ко ^е то казати. Бити осуђен на вечито ћутање, за здраве људе у крајњој мери то преставља велико искушење. Криминалисти тврде да у пенитенцијарном систему нема. теже казне за осућене. Враћајући се ономе о чему смо и почели да говоримо да су ненормалпи људи шгетни и за друштво и саме себе; нико не може поуздано тврдити да прнвидно тихи и безопасни ненормални дечко или одрастао човек не постане наједанпут крајње опасан за себе и за друге. И глувонеми, без сумње, припадају ненормалнцм бићима, а ту долазе и слепи и бића са кржљавим развитком, или како их карактеришу: идиоти првог, другог и трећег ступња, И ето запгго су иреко потребне нарочите школе и васпитни заводи за сваку групу ненормалне деце. Практички резултати сиецијалног васпитања ненормалне деце потпуно потврђују корист тих мера. Преко је потребно, пошго по то, удал.авати ненормалну децу из њихове обичне средине п из породице, не само за то игго васпитање такве деце, при згодним за њих условима, какве имају у нарочитом заводу, користи њима, но и за то што њихово живљење у породици постаје штетно за здраву децу, за њихову браћу и сестре. Ништа није тако заразно као нервна растројства, епилепсија, које често траже ненормална реметања у људском организму. Рђав пример, ако и није намеран, има жалостан уплив на децу и научно је доказано да код деце бавају врло лако и често разбољевања из подражавања. И тако школа, па школа — општи лек од многих јада. Виктор Иго писао је »ко отвара школу, затвара тамницу« — а Фрапцуски философ Фуље вели в Што више буде школа, то ће мање бити тамница." —