Policijski glasnik

СТРАНА 224

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

пијанице, изгреднике, опасне лудаке, који су случајно умакли из луднице. Са опасним лудама бива да се тешко могу савладати: полицајци се паште да не употребе оружје, јер знају, да се тиме може гомила да. узбуни и отворено да узме у заштиту лудака, и онда ствар може да изазове врло рђав обрт. У оваким случајевима одмах дају на знаље најближим стражарама: после неколико минута већ се јављају стражари на мотору, уједињеном снагом угурају беснога у задњу преграду, затварају врата и у маршу носе заробљеника или у најближу болницу или у најближи кварт. Догађај се тако брзо сврши, а скупљена гомила жудиа скандалних призора, мора да се разиђе, пошто је »инцидент« исцрпљен. Полицајац који је дао сигнал узбуне, после неколико минута враћа се на своје место. У овом случају, ако би он морао сам да поврати ред, или да изгубљено дете одведе у полицијски биро, њему би требало најмање по сата, а за све то време на његову месту не би било никога, а међутим често се дешава, да се баш у оном тренутку тражи помоћ полицајца, кад је заузет вршењем своје дужности. На какав начин амерички полицајац извештава свој кварт, кад се деси нешто тако, да је потребна присутност неколико полицајаца? На уличним Фењерима, а тако исто на многим кућама, на дувару са спољашње стране, начињене су гвоздене скриње, које се отварају помоћу нарочитог кључа — справе за притискивање. Ови кључ.еви са гравираним на њима нумерама раздају се не само полицајцима на стражи, него и многим приватним личностима. Солидни јенки, противно европљанима, не само не показују распрострањену у културним сталежима европских држава немарност а често и презриви однос према полицији, него напротив, свима силама подржавају њезине представнике, врло добро сазнавајући, какав важан значај за друштвену безбедност има енергична, вредна, позорна полиција, која се брзо нојављује тамо, где се њена помоћ осећа веома потребна. Имајући у рукама кључеве сигналних ковчега, приватна лица могу у случају потребе, нечекајући долазак стражара, известити свој кварт о несрећи која се десила. Полиција увек зна, који је управо дао знак узбуне: механиза.м сигналног ковчега удешен је тако, да кључ, који отвара врата ковчега, не може се извући из Федера од катанца — он тамо стоји усправно, и само помоћу особите вештине, која је позната само полицајцима, може се извући из катанца. Па како на сваком кључу има нумера, а свакој нумери одговара у нарочито састављеном списку Фамилија онога лица, коме је кључ издат, то је полицији, разуме се, увек знано, који ју је позвао; на овакав се начин избегава могућност злоупотребе њеног поверења. Унутрашњи део ковчега напомиње собом сахат. Централни део апарага заузима циФерблат у чијем је горњем делу утврђено електрично звоно и упоредо с њим мала полуга. Доња половина циФерблата подељена је на једанаест кругова, у сваком кругу налази се нумера, а под сваком нумером

—■ реч на пример : »лопови", „неред", »убиство", „несрећни случај«, »у лудилу" »опасан алкохоличар«, „пожар" итд. По средини циферблата утвр^ена је дугачка метална сказаљка, која се руком лако доводи у покрет; најзад се сказаљка намести на реч, која означава узрок догађаја, а полуга намештена на врху прелази доле. После неколико секунада почиње да звони електрично звоно за знак, да је сигнал чувен, и после два—три минута у највећој брзини на мотору јавља се дошавши стражар. Полицијски мотор, сем мало пре споменутог ковчега за пијанце и полуделе, снабдевен је још ковчегом са медикаментима и материјалом за превијање, којим се врло вешто умеју користити полицајци, који су изучили практични курс давања прве помоћи у школи Самарићаиа. Сем овога, на матору се налазе згодна носила; у случају потребе, њих наместе тако, да тешко рањен не осећа никакве потресе при пренашању у болницу. Сигнални ковчези, а тако исто и други електрични апарати постављају се не само на улицама, но и у приватним становима по жељи публике. Дати на знање полицији о предстојећој опасности може се користити и телеФоном, али треба имути у виду, да у свима градовнма централна телеФонска станица не ради по целу ноћ; друго, бивају и такви случајеви, да се на телеФону не може никако говорити, или онај, коме треба помоћи не може ни корака учинити из своје собе, бојећи се насиља од разбојника који су се већ увукли у стан. Јавља се помоћ и налази врата затворена — нико их изнутра не отвара и онда се морају разваљивати, и та се операција може дуго да отегне, тако дуго, да помоћ буде излишна. Да би се избегли оваки случајеви (сигнални апарати, који се налазе у полицијској стражари) довили се и томе. Дежурни чиновник у полицијском бироу чује звоно у сигналној соби. Он гледа на велику таблу, приковану ни зиду, и види, да на њој нема једног заклопца: — рецимо, № 47 тражи помоћ. Оног момепта, кад падне заклопац, одскачу вратанца металног ковчега, у коме су налик на лепезу распоређеиа дугуљаста нумерисана удубљења ; у удубљењу за № 47 леже два у хартији завијена и запечаћена кључа; један од општег улаза у стан. други од врата стана, где живи № 47. Имајући у рукама ове кључеве, полицајац без сваке сметње може се обрести у соби, где се налазе незвани гости. Америчани су пошли још даље у области полицијске сигнализације: данас они установљавају електричне сигнализационе апарате чак на прозорима, вратима, касама с новцима, на кутијама, где се чувају драгоцености и т. д. Ако какав зломишљеник нечујно отвори прозор или врата, помоћу удешеног кључа и других лоповских инструмената, онда одмах зазвони сигнал у полицијској стражари, и пре него се домаћи пробуде, пре него љубитељ туђе сопствености успе да се увуче у стан, да би отпочео свој »посао,« полиција је већ ту, кућа опкољена полицајцима и збуњеном лопову не остаје друго, но да се покори својој судби.

Сигнализационим апаратима, утврђеним на прозорима и вратима, највише се користе госиодари богатих магазина: ако зломишљеник није уверен, да у даном магазину нема никаквих сигнализационих сирава, он се никада неће решити да се увече обичним.начином, средством разбијања, у унутрашњост просторије, из страха да ће насигурно пасти у руке полиције. Свака поправка у ствари друштвене сигурности, увек је корк напред на путу културе и прогреса. Не би ни нама сметало, да се бар у најмањој мери користимо овим усавршавањима, које је изумео практични геније Јенки, и која донекле гарантују живот и имање становника. Можда ће који читатељ рећи, да је то још рано за нас, и да би место трошкова на ове скупе апарате, боље било да порадимо на подизању наравствене висине оног сталежа друштвеног, који нам лиФерује највећи кадар преступника и за тај новац да подигнемо неколико просветних установа, али не треба заборавити и етику, и психологију, и бијологију, и психијатрију и економски поредак друштва политичку економију, и социјологију, али још на повољно решење овога у најближој будућности не можемо рачунати. Да би смо смањили преступе, неопходно је у многоме поправити како економни такр и наравствени поредак друштва. Поправке у овој области, као што показује искуство, врше са врло споро, и по томе ове мере борбе са антисоцијалним инстиктима појединих индивидуа, које је израдио живот, у савременом стању ствари не могу се отиснути, па ма какве те мере »пресецања" биле у опште примитивне и грубе. Елвап. О одговорноети малолетних преетупника. —■■■Познаги писац Штилман расправља интересантно и дубоко важно питање о одговорности малолетних преступника, по старим и новим погледима у кривичном законодавству. „У данашњим кривичним одредбама« говори Штилман, нема слабије тачке од одредаба о малолетним нарушитељима кривичног закона. Кривични кодекс треба да је пре свега друго угодно срество за борбу с преступношћу. Казна треба да је моћна да делује на сваког преступника т сопсге!;о. Казнена радњивост државе треба да је управљена не на освету над оним који је погрешио, него на предупређивање дру1 гих престуиа. И баш од тога главног начела треба полазити и при избору казне, која се одређује сваком поједином преступнику. »Савремена стварност ни из далека не задовољава те потребе. Идеја накнаде, освете још скроз прониче кривичне одредбе, и нигде се она не појављује с таквом очевидношћу, као у том критеријуму, који је положен у основ различног односа кривичног закона према малолетним и одраслим нреступницима »Казна још једнако носи карактер наплате злим за зло и по томе противници