Policijski glasnik

ВРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 297

Кад су се сви удалили од куКе, домаћица је извела убицу њенога снна говорећи : »дадох ти бесу, незнајући да си ми убио сина, да си ми извадио срце из недара. Живот твој био је у рукама мојим и ја ти га очувах ради частп и имена дома мога. Иди сад, и сутра чекај смрт у својој рођеној кући од мене, ако у жилама мога Али.ча не буде внше јуначке крви, да те он убије.« И убица је отишао својој куКн. Још тога дана. Алил је испратио свога сина неким далеким рођацнма чак у Малесију. Сутра дан улетео је у кућу свога суседа и убио убицу свога сина, али је и сам остао ту на месту мртав. Жена га је саранила па и она отишла у Малесију. Пакон неколико година дошла је Србија у ове крајеве, и Алилов се син вратио своме огњишту, мислећи зар, да су време и промењене прилике угасиле мржњу његову ирема суседима. Али тако није било, на 3 — 4 године после повратка, он је убио унука свога суседа, светеКи, тако свога убијенога оца, али тиме је угасио и свој дом, јер је и он стрељан за убиство. Закони српски не знају за наше обичаје, — онн свом строгошћу сузбијају један наш обичај, који је прославно толике наше претке и обесмртио њихова имена у нашем Фису. Од тога времена дом је овај пуст, јер је домаКица Алилова умрла на три дана по стрељању њенога сина". Кмет заврши и ућута, а ја сам још дуго мислио о несретној судбиин срискога племена, коме је ирво отето име и језик, па тада наметнут један несретан обичај, да гаутамани, у коме обичају, ипак се мора признати, има нечега узвишеног п племенитог, где се задата реч диже изнад осећаја оца и матере. Да, да, беса је одлика, која у овоме неку, када се на реч мало пази, красн наше мухамедовске Србе и у Јабланици и даље. БУНАР УЗДИСДЈА 1^РИМИНА,ЛНА НОВЕЛА ОД Макеима Одуеиа. (Наставак) 4 Испитујући иажљиво, да ли ми још која (•т^ар није однешена, био сам не мало изненађен , када сам на бојадисаном иатосу наишао најасне отиске човечијих стопала. Није ми требало дуго, па да по боји патоса видим, да је обућа, која је оне трагове оставила, била мокра. Бунар је уздисао, план је украден; свака даља сумња отпада. Мој тајанствени посетилац није био нико други до главом д-р Гранде. Значи, дакле, да сам ја мојом необазривошћу навукао на себе његову сумњу, и он се с тога користио мојим кратким одсуством те прегледао моје хартије. План, који је украо, обавестио га довољно о мом главном раду у Сен-Жилијену. Срећа је велика, што сам

дневник носио са собом Ипак будимо нажљиви Д-р је способан за све Да бих учинио задовољствостарој Мони, још овог истог вечера ишао сам у подрум п с њом заједио слушао уздисање бунара, које је овога нута личило нахарфине звуке. Знајући у чему је ствар посматрао сам са задовољством овај природни појав, док је Мона, са приближавањем поноћи. иоказивала све веће и веће знаке неспокојства и страха. Видећи то послах је да спава и напоменем, да се добро барикадира. 'Гачно у 12 сати ноћу, кад сам се уверио да је „стара" увелико заснала, са револвером у једној н малим Фењером у другој руци, приступио сам исиитивању бунара. Посао овај био је много лакши ио што сам замишљао. Попречне греде на отвору, као н уже, беху по све сигурни, тако да сам се, скоро без икаквих тешкоћа, спустио до конусног диа, из кога се, кроз једну, црним каменом обележену рупу, улазило у подземни канал. Признајем, да нисам смео ући у овај канал. Уверио сам се да он постоји, и то је доста. Бојећи се, да не упаднем у какву скривену рупу, или да се на овом, за ме но све незгодном месту, не сретнем са страховитим доктором, ножурих се ка изласку. — Шта ми сад ваља чинити? било је прво гштање које сам себи поставно по повратку у собу — Ах, кад би било могуће, да убицу поново доведем на позорпицу његовог злочина Петак 3. новембар. Ноћ коју сам провео у размишљању, помогла ми је преко очекивања. Мало више среће, много више одважности, и ја ћу бити победилац. Замишљам већ унапред колико ће бити изнена^ење кад се цео град увери о кривици докторовој! Педеља 5. новомбар. Већ је два вечера како чекам г-ђицу Нансонову у парку хенгрејском , а у близини омиљеног јој дрвета. Вечерас сам био срећнији, она је дошла и ми смо говорили. У почетку говора била је збуњена и изненађена, али је довољно било само поменути име Жана Контија, па да се одмах умири. Чим је, пак, сазнала за моју озбиљну намеру да докажем невиност њеног Жана, поклонила ми је нотпуно поверење. Не зна се ко је био више изненађен: да ли она мојим открићем, или ја енергијом која се на мах показа код овог плавог и тихог детета. — Треба одмах извесгити суд; треба га просто нагнатн да што нре позове, ослободи и врати ми Жана, биле су речи које је изговорила тако одлучним гласом, да сам се ја моментално покајао. што сам јој иоверио тајну. Једва сам успео да је убедим, да би један такав непромишљен корак могао покварити нелу ствар, и уништити сав мој досадањи рад, по што докази, којима сам располагао, још нису били довољни да увере суд о страховитој заблуди, коју је учинио. — За ово су, рекох јој, потребни много јачи докази. — Какви ?

— Треба нагнати д-ра да се сам нреда. — А зар је то могуће? — Пробаћемо. Знајте само да ће игра бити доста опасна. — Ох, ја се ни мало не илашим. — У то н не сумњам, госпођице. Само, имате ли ви у мени нотнуно поверење? — Не познајем вас добро, господине, али вам инстинктивно све верујем. — Онда слушајте: — На првом месту потребно је да се утврди: да је лице, које је убило и опл>ачкало старог Гранде-а, украло и писмо које је Жан иолазећи на железничку станицу, ви то впћ знате, оставио у овом дрвету. Ио што сам јој изложио цео план око постнгнућа овог циља, г-ђиц& Жилијета заврте главом и додаде: — Ваш је план доиста опасан, госнодине, али само за вас. Ја се чисто устежем да га примим. — Не бриннте се ви за мене ништа, госпођице. Ја уживам у опасностима. По пгго ми је нрво стисла руку, у знак захвалности, г-ђица Жилијета додаде: — Кад Је тако онда нримам, само не знам како да вам захналим. Ја и Жан никад вам нећемо заборавити ово што сада за нас чиннте, па успели ви или пеуспели у вашем тешком подузећу Мој први љубавни састанак са г-ђицом Нансоновом утврђен је за сутра. То ће бити почетак љубавне комедије, коју ћемо нас двоје играти у корист Жана Контија...,. Само да се комедија не претвори у жалосну драму Понедељап в. новембар. Тачно у 4'Д часа по подне, а према јучерашњем договору, појавио сам се на месту уреченог састанка, у близини шупљег дрвета, где ме је г-ћица Нансон већ очекивала. Предадох јој, тобож, кришом једно писмо, које она исто тако сакри у корсет и ио што смо још проговорили неколико обичних речи, храбра девојка напусти ме и оде журно у замак, камо већ ;д-р беше стигао пре 20 минута. Иочетак је добар Уторак 7. новембар. Љубав пламти у велико. Нови састанак био је овог јутра, одмах иосле свршених предавања. Чим ме је угледала г-ђица Нансон отпоче: — Ствар је испала много боље но што смо се надали. Он ме је очекивао у салону, накострешен као тигар. Видећи ме како улазнм сва задихана, погледа ме једним сумњивим погледом. Мама такође беше сграховито л>ута. Поигго сам изговорила једно навлаш збуњено извинење, дадох намерно моме лицу израз досаде и нерасноложења, и посматрах краснога д-ра како набира обрне, гризе бркове и нервозно млата рукама н ногама. Чим је „Ма.ма в , по обичају, изашла из собе, изишла сам и ја за н.ом, да јој тобож, саопштим неку важну поруку и овом приликом, намерно сам испустила, односно изгубила ваше писмо. Кад сам се после неколико минута, вратила у собу, нашла сам писмо на истом месту где је и пало, али оно беше ирочитано. — Знате ли то поуздано? — Ви сте гумирали крајеве иисма?